Položaj koji zvezda zauzme na glavnom nizu određuje njena masa i hemijski sastav.
Krajnje tačke putanja (prikazanih punom linijom) zvezda različitih masa, a istog hemijskog sastava definišu odgovarajući početni glavni niz iliniz nulte starosti. Na glavnom nizu H-R dijagrama, zvezda kao stabilna, provede najveći deo svog života to jest u fazi termonuklearnih reakcija vodonika u jezgru. To je najmanje spektakularna faza zvezdane evolucije. Masivnije zvezde imaju kraći život na glavnom nizu. Masivnije zvezde colog svog života troši više energije, brže evoluira i kraće živi. U toku ove faze, zbog transformacija u unutrašnjosti menja se hemijski sastav, zvezde menjaju sjaj, temperaturu i radijus, a time i položaj na glavnom nizu. Zvezde na glavni niz stižu sa homogenim hemijskim sastavom. Pretvaranjem vodonika u helijum, povećava se srednja molekulska masa u oblasti generisanja energije što dovodi do smanjenja pritiska koji se ne može suprostaviti gravitaciji, pa jezgro počinje da se sažima.Što povećava pritisak i temperaturu do ponovnog uspostavljanja hidrostatičke ravnoteže. Povećanjem temperature poovećava se energetski fluks, pa se i ukupna luminoznost zvezde povećava. Oblast malih promena parametara L i Teff određuje širinu glavnog niza. Read more…
Pre par dana na sajtu BadAstronomy pojavio se jedan zanimljiv video koji pokazuje koliko asteroida je otkriveno u poslednjih 30 godina. Podaci za kreiranje ove animacije uzeti su iz The Asteroid Orbital Elements Database i prikaz bi trebao da bude realan.
Zvezde nastaju gravitacionim sažimanjem oblaka međuzvezdane materije koji su masivni, hladni i male gustine. Pretežno su sačinjeni od vodonika, nešto helijma i čestica prašine. Da bi gravitaciono sažimanje otpočelo potreban je neki okidač. S obzirom na to da oblike podupire sopstveni pritisak i pritisak unutrašnjeg magnetnog polja taj okidač može biti gravitaciono povlačenje izazvano zvezdom u bliskom prolazu, udarni talas nastao eksplozijom supernove ili sudar dvaju ili više galaksije.
U početku sažimanje se odvija bez trenja i energija oslobođena sažimanjem se odmah izrači pa nema zagrevanja. Read more…
Prethodnih osam godina kraj avgusta bio je rezervisan za vesti, e-mailove, tekstove o planeti Mars, koja se približava Zemlji. Taj crveni Mars biće veliki kao Mesec, tvdili su mnogi i pričali o tom fenomenu koji niko nikada neće ponovo moći da vidi.
Sve je krenulo 2003. godine, kada je Mars stvarno bio najbliži Zemlji, a tada je izgledao kao na slici levo gde Astronom Dennis Mammana iz Kalifornije pokazuje taj “ogromni” Mars.
Godine su prolazili, svakog avgusta priča se ponavljala a veliki Mars niko nikada nije video. Prošla godina bila je najluđa. Izgleda da su tada Internet i Facebook (konačno) masovno stigli u Srbiju a sve negativne strane ”viralnog” širenja informacija došle su do izražaja. Desetine sajtova pisalo je o tome, Facebook grupa imala je više od 100.000 članova, svi su se raspitivali, tražili informacije o tome gde i kako da “love” Mars veličine Meseca. Read more…
Hercšprung – Raselov dijagram je grafička sistematizacija zvezda po njihovoj spektralnoj klasi i apsolutnoj veličini, nazvan je po svojim autorima Ejnar Heršprungu i Henriju Raselu. Otkriven je početkom XX veka. Vremenom je dobijao sve veći značaj da bi najzad postao jedan od najznačajnijih dijagrama u astrofizici. Nezavisna istraživanja astronoma pokazala su da su boja i spektralna klasa zvezde pokazivači njene temperature.
Kada se na dijagram na apscisnu osu nanesu veličine određene temperaturom a na ordinatnu osu mere sjaja zvezde primećuje se da zvezde nisu nasumično raspoređene već da postoji težnja ka izvesnom grupisanju. Read more…
Poslednji komentari