Svi su sigurno nekada našli suočeni sa poznatim pitanjem: “Šta je starije – kokoška ili jaje?” Ovo, na izgled jednostavno pitanje muči ljude već nekoliko vekova. Prvi koji su se bavili ovim pitanjem bili su grčki filozofi, a danas se ovim i sličnim pitanjima bave savremene nauke. Koliko god jednostavno i nevažno ovo pitanje delovalo ovo pitanje, ono je imalo i ima veliki značaj jer se u njemu krije suština traganja za odgovorima na druga, mnogo važnija pitanja, kao što su pitanje nastanka života, svemira, tj. ono poznato – “šta mi tražimo ovde gde jesmo i zašto smo ovakvi kakvi smo”.

U potragu za odgovorom na ovo pitanje može se krenuti na različite načine. Neka rešenja su vrlo jednostavna i ako u volite da sve u životu radite na najlakši mogući način, bez naprezanja sivih ćelija preskočite ceo tekst i pročitajte samo poslednjih nekoliko paragrafa. Za sve ostale, put do odgovora nije nimalo lak, zato krenimo redom.

Koji god odgovor probali da damo nailazimo na problem – kokoška nosi jaja a iz tih jaja izlazi nova kokoška, i tako redom. Prvi koji su probali da nađu odgovor bili su stari Grčki filozofi. Aristotel je, suočen sa velikim problemom, zaključio da su kokoška i jaje uvek postojali. Ovu teoriju o večitom Aristotel je proširio i na sve ostalo, takođe je tvrdio da je nemogće da je postojao prvi čovek, jer svaki čovek mora da ima oca i majku. Tako je zaključio i da su ljudi uvek postojali. Plutarh je, nekoliko vekova posle Aristotela, zaključio da je odgovor na pitanje o kokoški i jajejtu nemoguće dati jer je pre toga potrebno naći odgovor na pitanje o nastanku sveta uopšte.

Nijedan od odgovora koji je ponuđen nije bio kompletan, nijedan odgovor nije u potpunosti prihvaćen, pitanje je ostalo. Činjenica da niko ne može da odgovori, jednoznačno, na ovo pitanje uopšte i ne iznenađuje jer pitanje je nepotouno!

Da bi našli tačan odgovor na neko pitanje prvo moramo da znamo kako to pitanje tačno glasi. Kada je reč o kokošci sve je jasno, ali jaje… iz pitanja se ne vidi na koje jaje se odnosi pitanje. Moguća su dva slučaja:

• Kokoška ili bilo koje jaje
• Kokoška ili kokošije jaje

Prvi slučaj je najjednostavniji i najmanje zanimljiv. Jasno je da je jaje postojalo i pre kokoške, ribe su nosile jaja, dinosaurusi su nosili jaja. U ovom slučaju prvo je nastalo jaje, ali to jaje nije imalo nikakve veze sa kokoškom. Naravno, ko god postavio ovo pitanje sigurno nije mislio na jaje koje nema baš nikakve veze sa kokoškom, to bi onda bilo nekako kao mešanje baba i žaba. Prema tome, ovaj slučaj je nevažan i može se zanemariti.

Lako je zaključiti da se pitanje zapravo odnosi na drugi slučaj – kokoška ili kokošije jaje, ali sada nailazimo na novi, veliki problem. Potrebno je definisati “kokošije jaje”. U svakodnevnom životu mi prilično dobro znamo šta je kokošije jaje, kako ono izgleda, kako nastaje i šta se sa njim dešava. Svakodnevno iskustvo ne pomaže kada je reč o nekim ekstremnim slučajevima, kao što je ovaj na prime. U tim slučajevima moramo primeniti neke druge metode i ne možemo se osloniti isključivo na naše iskustvo i naša čula. Ova definicija je izuzetno bitna jer od nje zavisi i konačan odgovor na pitanje. Moguće su dve definicije kokošijeg jajeta:

• jaje iz koga se izlegla kokoška
• jaje koje je snela kokoška

Treba napomenuti da postoji i treći slučaj, koji je kombinacija ova dva, tj. kokošije jaje je ono jaje koje je snela kokoška i iz koga će se izleći kokoška. Koliko god ova definicija delovala najlogičnije i najprihvatljivije ona ne može da bude tačna, jer ne važi u svim slučajevima – ne važi za prvu kokošku i prvo jaje. U slučaju da kokošije jaje definišete na ovaj način, pitanje na koje tražimo odgovor gubi smisao i postaje pogrešno definisano. Naravno, svako može da odluči da je ovo najbolja i najprihvatljivija definicija, ako spadate u tu grupu – preskočite veći deo teksta koji sledi i pročitajte, već pomenute, poslednje paragrafe.

Zbog logičke greške do koje dovodi ova, treća, definicija kokošijeg jajeta ovaj slučaj je nemoguć, ostaju nam prve dve definicije i traćenje rezultata do kojih one dovode.