Mi smo bar imali stare gitare… Poneki bedz na reverima…
Glupo bi zvucalo Je-Je! uz sve ove dileje s revolverima…
Al’ zastavu sezdesetih vezle su gramofonske igle…
I put od zute cigle prostr’o se pred nas…

Mi smo bar imali razne Ce Gevare… O-o, i vece prevare…
To mladost piri u dahu kao secer u prahu sa bundevare…
Protesti sedamdesetih vise su bili odraz mode
Jer bokal pun slobode tocen je za nas…

Mi smo bar imali putovanja… Perone, suze, cmakanja…
Crveni pasos bez mane sto prolazi grane bez puno njakanja…
Dnevnici osamdesetih svrljani su na jarke razglednice
Svet je lice sminkao zbog nas…

Mi smo bar imali one snove koji se tesko ostvare…
A snovi najcesce vrede tek kad s tobom osede… Kad s tobom ostare…
Nije bas sve na kantaru… Citavo cudo kupi lova
Ali snova nema piratiranih…

Onda su dosle devedesete, tuzne i nesretne… Opake…
Gospod je barut primirisao pa ladno zbrisao za oblake…
E, kad vec puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave…
No, i taj dan ce svanuti…kad-tad

Onda su dosle devedesete, tuzne i nesretne… Fobicne…
U udzbenike i u citanke usle su bitange… Obicne…
Kasno je da se panici… Dali smo sansu da se ludilo ozvanici…
A sad smo prosto zgranuti?

Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima…
Znalo se ko togu nosi a ko cvetic u kosi… O, blago ludima…
Danas se laz odvazila… A zadnja bagra kroji moral…
Pa je OK koral dignut oko nas…

Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati…
Za vama niko nece zaliti niti vam stihove kovati…
Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele…
Pred crkvom pravih vrednosti…

Ma, jebite se, Devedesete, i vasa prica je gotova…
I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova…
Kad zakon metlom zamane… Ili ih pusti da se medjusobno tamane…
Sto ima svojih prednosti.

(Dj. Balasevic, Devedesete)

Nadam se da smo prevazisli simptome devedesetih za sva vremena, ne dozvolite reprizu, ne dajte povoda na neko pise slicne tekstove za poslednjih par godina ove decenije…