Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

Makroekonomija – uzroci i efekti

Za makroekonomiste jedan od glavnih zadataka je da objasne kako se makroekonomske promenljive kao što su bruto domaći proizvod, inflacija, zaposlenost i investicije menjaju u kratkom i dugom roku. Ove kategorije omogućavaju ekonomistima da sagledaju “zdravstveno stanje” privrede, bez čega nije moguće vođenje adekvatne makroekonomske politike.

Upravo odgovore na pitanja koja su vezana za uzročno – posledične odnose između pomenutih promenljivih i ekonomskih politika dali su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju – naučnici Tomas Sardžent i Kristofer Sims, čije se metode koriste u politikama širom sveta.

Tomas Sardžent je trenutno profesor ekonomije na Njujorškom univerzitetu, a Kristofer Sims na univerzitetu Prinston. Obojica su doktorirala na Harvardu 1968. godine i od tada su objavili mnoge radove iz oblasti makroekonomije i ekonometrije.

Iako su istraživanja koja su sproveli Sardžent i Sims bila samostalna i imala su različite pristupe, ona su komplementarna i predstavljaju osnovne alate za makroekonomske analize. Naime, Sardžent je radio na razvoju složenih modela preko kojih se prate stalne promene u ekonomskoj politici, dok je Sims razvio metod koji pokazuje kako na pivredu utiču promene u ekonomskoj politici i drugi faktori.

Makroekonomija - uzroci i efekti 1

Dvosmerni odnos u ekonomiji – način donošenja odluka investitora i centralne banke

Značajan doprinos laureanata je bio što su makroekonomske odnose analizirali korišćenjem istorijskih podataka u dvosmernim odnosima koji vladaju u ekonomiji.

Doprinos Tomasa Sardženta

Sardžent je najpoznatiji po svom radu u ranim sedamdesetim godinama. Svoje istraživanje u to vreme počeo je sa grupom ekonomista među kojima su i prethodni dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju – Lukas, Felps i Preskot. Tada je napisao nekoliko uticajnih radova i u njima pokazao kako strukturna maroekonometrika može da se koristi za analizu stalnih promena u ekonomskoj politici. Sastavni deo ovog analitičkog pristupa su očekivanja.

Ispostavilo se da je ovaj metod bio od suštinskog značaja za tumačenje inflacije koja je tokom sedamdesetih zahvatila većinu zapadnih zemalja.

Metode koje je razvio Sardžent su značajne zbog toga što mogu da se iskoriste za izučavanje makroekonomskih odnosa u slučajevima kada potrošači i kompanije prilagođavaju svoja očekivanja na osnovu razvoja privrede.

U tradicionalnom makroekonomskom modelu kada centralna banka želi da smanji nezaposlenost, ona smanjuje kamatnu stopu i na taj način ohrabruje potrošače da troše i kompanije da investiraju. Odavde dolazi do povećanja potražnje za dobrima i uslugama, kao i povećanja zaposlenosti, to kasnije dovodi do povećanja inflacije i samim smanjenjem kamatne stope centralna banka bi usporila ekonomski rast.

Makroekonomija - uzroci i efekti 2

Nivo cena, od 1600. god. do danas

Međutim, prema “Teoriji racionalnih očekivanja” – grani makroekonomije čijem razvitku je doprineo Nobelovac Sardžent, privredni subjekti se racionalno ponašaju, njihova očekivanja su okrenuta unapred. Tako da potrošači znaju da smanjenje kamata znači povećanje inflacije u budućnosti. Zbog toga, radnici zahtevaju povećanje plata, a investitori zahtevaju veći prinos na svoj kapital. Ovakva situacija ograničava efikasnost politike banke.

Sardžent je izvršio analizu kretanja hiperinflacije kroz različite istorijske periode evropskih zemalja. Na primer, analizirao je period posle Drugog svetskog rata, kada su mnoge zemlje u početku primenjivale politiku visoke stope inflacije, ali su kasnije uvele sistemske promene i prešle na politiku niže stope inflacije.

Doprinos Kristofera Simsa

Makroekonomija - uzroci i efekti 3

Uticaj kamatne stope na BDP i novo cena

Sims je 1980. godine razvio model poznat pod nazivom “vektorska autoregresija” (ili VAR model). Pomoću statističkih metoda analizirao je na koji način privremene promene ekonomske politike i drugi faktori utiču na privredu.

Sims se bavio identifikovanjem neočekivanih događaja tzv. “šokova” na osnovu istorijskih podataka i izvršio je analizu kako se šokovi prenose na privredu tokom vremena.

Pored toga, Sims i drugi istraživači su ispitali posledice povećanja kamatne stope centralne banke i došli do zaključka da je obično potrebna godina do dve da bi stopa inflacije pala, dok ekonomski rast počne da usporava relativno skoro nakon uvođenja mere i vraća se na staro tek nakon nekoliko godina.

Na slici su na primeru američke posleratne privrede prikazani efekti povećanja kamatne stope na bruto domaći proizvod (BDP) i nivo cena tokom vremena, pri čemu je korišćen Simsov model vektorske autoregresije. Osenčene oblasti prikazuju ostale moguće statističke ishode.

* * *

Empirijske metode koje su razvili Sardžent i Sims se svakako razlikuju, ali one predstavljaju dopune jedna drugoj i najčešće se koriste u kombinacji.

U stranim medijima su se već pojavile kritike na račun ovogodišnjih Nobelovaca. Međutim, oni su nesumnjivo ostavili značajan trag u makroekonomiji, a metode koje su razvili uveliko koriste naučnici, centralne banke i ministarstva finansija širom sveta.

Image credits: NobelPrize.org, Thomas J. Sargent.

Series NavigationNobelova nagrada 2011 – ekonomija

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: