Razglednica Iz Ledenih Delova Sunčevog Sistema

Predavanje i posmatranje pomračenja Sunca iz Niša

Povodom predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca, Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje i javno posmatranje pomračenja.U ponedeljak, 24. oktobra biće održano predavanje“Ne paničite – to je samo ...

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.

Svemirska letelica “Novi horizonti” jutros je oko 6:33 h po našem vremenu proletela, brzinom od oko 51500 km/h, je pored objekta 2014 MU69.

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 1 — Ultima Tul (2014 MU69) umetnička vizija (fotografija: NASA / The Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory)

Iza ovog nezanimljivog imena krije se objekat Kajperovog pojasa (Kupier Belt), kome je dodeljena oznaka male planete 485968, a u javnosti poznat je pod zanimljivim imenom Ultima Tul (Ultima Thule). Ime, koje je izrabrano na javnom glasanju, potiče iz mitologije i označava daleko severno ostrvo na kraju sveta. Ovo ime najbolje opisuje objekat 2014 MU69.

Ultima Tul je objekat na rastojanju od oko 6,5 milijardi kilometara od Sunca. Ima prečnik od 30 km i nepravilnog je oblika. Najviše informacija do sada o ovom objektu prikupljeno je jula 2017. godine, tokom njegovog (prividnog) prolaska preko jedne zvezde (zvezdana okultacija). Tada je utvrđeno da je najverovatnije reč o binarnom objektu – dva tela koja se međusobno dodiruju ili se nalaze na vrlo malom rastojanju.

Uz sve ove osobine Ultima Tul jutros je postao najudaljeniji objekat koji je posetila neka svimirska letelica.

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 2 — Novi Horizonti – ilustracija (NASA/The Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory)

Letelica Novi Horizonti lansirana je u januaru 2006. godine raketom Atlas V i krenula je na dalek put. Glavno odredište misije bila je, tada, najudaljenija planeta Pluton. Jula 2015. godine Novi Horizonti stigli su do Plutona, koji je tada bio patuljasta planeta, i poslali veoma značajne podatke o ovom dalekom svetu. Na osnovu prikupljenih podataka utvrđeno je da je prečnik Plutona oko 2370 km (neznatno više od vrednosti prethodnih merenja izvršenih sa Zemlje). Instrument Ralf (Ralph) na letelici Novi Horizonti poslao je i podatke o boji Plutona – žućkasto-crvenkasta. Otkriveni su i detalji na 4 manja, do tada nepoznata, Plutonova satelita: Niks, Hidra, Stiks i Kerberos. Podaci su takođe pokazali da na Plutonu ima planina visine do 3500m, a viđeni su i planinski lanci.

Digitalna rekonstrukcija površine Plutona, na osnovu podataka koje je poslala letelica Novi Horizonti

Tokom nekoliko sati prolaska letelice Novi Horizonti pored Plutona prikupljeno je više podataka i došlo se do više otkrića o ovom, do tada nepoznatom, svetu nego ikad pre.

Nešto slično očekuje se i od današnjeg prolaska pored objekta Ultima Tul. Kako je reč o pretežno ledenom objektu, smeštenog milijardama godina u ledenom prostoru Kajpšerovog pojasa, Ultima Tul je prirodno zaštićen od mnogih dešavanja u “savremenom” Sunčevom sistemu. Smatra se da tako izolovan ovaj, i njemu slični objekti, čuvaju “tajnu”, tj. informacije iz vremena kada se formirao Sunčev sistem i sve planete. Kajperov pojas otkriven je tek 90-tih godina XX veka, a nastao je u vreme formiranja planeta. Prostire se od oko 4,8 milijardi kilometara iza orbite Neptuna. U njemu se nalaze milijarde kometa i milioni malih ledenih nebeskih tela, sličnih Ultima Tulu, koji liče na “planetozimale”, blokove od kojih su formirane planete.

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 3 — Fotografija objekta Ultima Tul (2014 MU69) snimljena 30. decembra 2018. godine, sa rastojanja od 1,9 miliona kilometara (Credit: NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Southwest Research Institute)

Jutros su Novi Horizonti stigli do druge stanice na svom putu i prošli na rastojanju od oko 3500 km od objekat Ultima Tul. Prvom signalu sa informacijama o ovom prolasku bilo je potrebno 6 sati da stigne do Zemlje, a nove informacije sa letelice NASA očekuje da stignu danas oko 16:30 h po našem vremenu.

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 4 — Brajan Maj, astrofizičar i član tima misije Novi Horizonti (i gitarista grupe Kvin) razgovara sa novinarima nakon uspešnog prolaska letelice Novi horizonti pored objekata Ultima Tul (Credit: Bill Ingalls/NASA)

“Za mene ovo je neverovatna novost, ova letelica otišla je dalje od ikad ranije, doslovno”, rekao je Brajan Mej (Brian May), gitarista grupe Kvin, astrofizičar i član tima misije Novi Horizonti.

Brajan Maj komponovao je specijalnu kompoziciju povodom prolaska pored objekta Ultima Tul.

Biće potrebno oko 20 meseci da Novi Horizonti pošalju sve prikupljene podatke na Zemlju. Planirano je da Novi Horizonti tokom ovog prolaska prikupe oko 50 GB podataka, tj. 5 GB manje nego tokom prolaska pored Plutona. Letelica je programirana da snimi oko 900 fotografija visoke rezolucije i pošalje ih nazad na Zemlju. Predajnik koji ova letelica nosi ima snagu od samo 15 W, a informacije stižu sa rastojanja od oko 6,5 milijardi kilometara (trenutno 44,26 astronomskih jedinica od nas).

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 5 — Putanja misije Novi Horizonti i oznake drugih objekata u Kajperovom pojasu koji se nalaze u njegovoj blizini (fotografija: NASA/The Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory)

Međutim, u tom periodu biće puno posla za naučnike koji rade na ovoj misiji. U toku je aktivna potraga za trećom stanicom letelice Novi Horizonti. Uz malo sreće u potrazi i, ako odgovarajući objekt uskoro bude pronađen i dobijena saglasnost za finansiranje, možda ove godine, u godini kada svet obeležava prvu posetu čoveka jednom drugom svetu – Mesecu, Novi Horizonti posete još dalji svet u dalekim oblastima Sunčevog sistema.

U trenutku objavljivanja ovog teksta Novi Horizonti nastavljaju svoj put i sada su na rastojanju od oko 407.951 km od objekta Ultima Tul.

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 6 — Približne lokacije i pravci kretanja sondi koje putuju ka granici Sunčevog sistema ili su je već prešli tu granicu (Credit: NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory)

Tekst je objavljen u 14:45 h po našem vremenu.

Dopuna (18:32 h): oko 16:28 h po našem vremenu letelica Novi Horizonti “telefonirala” je kući i kontroli misije poslala informaciju da je prolazak pored Ultima Tula izveden uspešno. Sat vremena kasnije održana je konferencija za štampu na kojoj je detaljnije predstavljena satnica kada se očekuju prve fotografije visoke rezolucije i podaci.

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 7 — Nova fotografija snimljena 31. decembra. Na fotografiji levo može se primetiti oblik ovog objekta. Na fotografiji desno prikazan je najverovatniji položaj ose rotacije – u pravcu letelice Novi Horizonti (Credit: NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory)

Dopuna (20:00 h): fotografije niske rezolucije koje su stigle na Zemlju i objavljene već nam daju neke odgovore o ovom interesantnom objektu. Ove fotografije snimljene su dok se letelica Novi Horizonti približavala objeku Ultima Tul. Na fotografijama koje su snimljene 31. decembra može se naslutiti oblik ovog objekta i proceniti položaj ose rotacije. Izgleda da je osa rotacije Ultima Tula orijentisana u pravcu odakle dolazi letelica Novi Horizonti i da je upravo to razlog zbog čega nije detektovana promena sjaja ovog objekta. Period rotacije još uvek nije određen a trenutno se pretpostavlja da taj period može biti 15 ili 30 sati.

Prve fotografije visoke rezolucije očekuju se sutra, 2. januara.

Dopuna (2. jan, 20:30 h): danas popodne stigli su prvi naučni podaci sa letelice Novi horizonti, a stigla je i objavljena prva fotografija objekta Ultima Tul u boljoj rezoluciji. Ova fotografija snimljena je samo 30 minuta pre najbližeg prolaska, sa rastojanja od 28000 km. Rezolucija fotografije je 140 m po pikselu.

Na osnovu ove fotografije sada su naučnici mogli lako da zaključe da je reč o jednom objektu, tj. kontaktno dvojnom objektu, koji je nastao spajanjem dva manja objekta koja su nekad činila bliski dvojni sistem. Ovaj proces najverovatnije se odigrao u vreme kad je nastajao Sunčev sistem. Kontrolni tim je većoj “steni”, prečnika 19 km, dodelio ime Ultima, a manjoj, prečnika 14 km Tul.

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 8 — Prva jasna fotografija objekta Ultima Tule stigla je 2. januara (foto: *NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Southwest Research Institute*)

Stigla je i prva kolor fotografija ovog objekta. Ova fotografija je snimljena sa rastojanja od 137000 km. Fotografija levo snimljena je instrumentom MVIC (Multispectral Visible Imaging Camera) i dobijena je spajanjem bliskog IC, crvenog i plavog kanala. Fotografiju u sredini snimio je instrument LORRI (Long-Range Reconnaissance Imager) koji ima oko pet puta veću rezoluciju od MVIC. Fotografija desno dobijena je spajanjem ove dve fotografije.