NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.

Svemirska letelica “Novi horizonti” jutros je oko 6:33 h po našem vremenu proletela, brzinom od oko 51500 km/h, je pored objekta 2014 MU69.

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 1
Ultima Tul (2014 MU69) umetnička vizija (fotografija: NASA / The Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory)

Iza ovog nezanimljivog imena krije se objekat Kajperovog pojasa (Kupier Belt), kome je dodeljena oznaka male planete 485968, a u javnosti poznat je pod zanimljivim imenom Ultima Tul (Ultima Thule). Ime, koje je izrabrano na javnom glasanju, potiče iz mitologije i označava daleko severno ostrvo na kraju sveta. Ovo ime najbolje opisuje objekat 2014 MU69.

Ultima Tul je objekat na rastojanju od oko 6,5 milijardi kilometara od Sunca. Ima prečnik od 30 km i nepravilnog je oblika. Najviše informacija do sada o ovom objektu prikupljeno je jula 2017. godine, tokom njegovog (prividnog) prolaska preko jedne zvezde (zvezdana okultacija). Tada je utvrđeno da je najverovatnije reč o binarnom objektu – dva tela koja se međusobno dodiruju ili se nalaze na vrlo malom rastojanju.

Uz sve ove osobine Ultima Tul jutros je postao najudaljeniji objekat koji je posetila neka svimirska letelica.

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 2
Novi Horizonti – ilustracija (NASA/The Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory)

Letelica Novi Horizonti lansirana je u januaru 2006. godine raketom Atlas V i krenula je na dalek put. Glavno odredište misije bila je, tada, najudaljenija planeta Pluton. Jula 2015. godine Novi Horizonti stigli su do Plutona, koji je tada bio patuljasta planeta, i poslali veoma značajne podatke o ovom dalekom svetu. Na osnovu prikupljenih podataka utvrđeno je da je prečnik Plutona oko 2370 km (neznatno više od vrednosti prethodnih merenja izvršenih sa Zemlje). Instrument Ralf (Ralph) na letelici Novi Horizonti poslao je i podatke o boji Plutona – žućkasto-crvenkasta. Otkriveni su i detalji na 4 manja, do tada nepoznata, Plutonova satelita: Niks, Hidra, Stiks i Kerberos. Podaci su takođe pokazali da na Plutonu ima planina visine do 3500m, a viđeni su i planinski lanci.

Digitalna rekonstrukcija površine Plutona, na osnovu podataka koje je poslala letelica Novi Horizonti

Tokom nekoliko sati prolaska letelice Novi Horizonti pored Plutona prikupljeno je više podataka i došlo se do više otkrića o ovom, do tada nepoznatom, svetu nego ikad pre.

Nešto slično očekuje se i od današnjeg prolaska pored objekta Ultima Tul. Kako je reč o pretežno ledenom objektu, smeštenog milijardama godina u ledenom prostoru Kajpšerovog pojasa, Ultima Tul je prirodno zaštićen od mnogih dešavanja u “savremenom” Sunčevom sistemu. Smatra se da tako izolovan ovaj, i njemu slični objekti, čuvaju “tajnu”, tj. informacije iz vremena kada se formirao Sunčev sistem i sve planete. Kajperov pojas otkriven je tek 90-tih godina XX veka, a nastao je u vreme formiranja planeta. Prostire se od oko 4,8 milijardi kilometara iza orbite Neptuna. U njemu se nalaze milijarde kometa i milioni malih ledenih nebeskih tela, sličnih Ultima Tulu, koji liče na “planetozimale”, blokove od kojih su formirane planete.

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 3
Fotografija objekta Ultima Tul (2014 MU69) snimljena 30. decembra 2018. godine, sa rastojanja od 1,9 miliona kilometara (Credit: NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Southwest Research Institute)

Jutros su Novi Horizonti stigli do druge stanice na svom putu i prošli na rastojanju od oko 3500 km od objekat Ultima Tul. Prvom signalu sa informacijama o ovom prolasku bilo je potrebno 6 sati da stigne do Zemlje, a nove informacije sa letelice NASA očekuje da stignu danas oko 16:30 h po našem vremenu.

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 4
Brajan Maj, astrofizičar i član tima misije Novi Horizonti (i gitarista grupe Kvin) razgovara sa novinarima nakon uspešnog prolaska letelice Novi horizonti pored objekata Ultima Tul (Credit: Bill Ingalls/NASA)

“Za mene ovo je neverovatna novost, ova letelica otišla je dalje od ikad ranije, doslovno”, rekao je Brajan Mej (Brian May), gitarista grupe Kvin, astrofizičar i član tima misije Novi Horizonti.

Brajan Maj komponovao je specijalnu kompoziciju povodom prolaska pored objekta Ultima Tul.

Biće potrebno oko 20 meseci da Novi Horizonti pošalju sve prikupljene podatke na Zemlju. Planirano je da Novi Horizonti tokom ovog prolaska prikupe oko 50 GB podataka, tj. 5 GB manje nego tokom prolaska pored Plutona. Letelica je programirana da snimi oko 900 fotografija visoke rezolucije i pošalje ih nazad na Zemlju. Predajnik koji ova letelica nosi ima snagu od samo 15 W, a informacije stižu sa rastojanja od oko 6,5 milijardi kilometara (trenutno 44,26 astronomskih jedinica od nas).

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 5
Putanja misije Novi Horizonti i oznake drugih objekata u Kajperovom pojasu koji se nalaze u njegovoj blizini (fotografija: NASA/The Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory)

Međutim, u tom periodu biće puno posla za naučnike koji rade na ovoj misiji. U toku je aktivna potraga za trećom stanicom letelice Novi Horizonti. Uz malo sreće u potrazi i, ako odgovarajući objekt uskoro bude pronađen i dobijena saglasnost za finansiranje, možda ove godine, u godini kada svet obeležava prvu posetu čoveka jednom drugom svetu – Mesecu, Novi Horizonti posete još dalji svet u dalekim oblastima Sunčevog sistema.

U trenutku objavljivanja ovog teksta Novi Horizonti nastavljaju svoj put i sada su na rastojanju od oko 407.951 km od objekta Ultima Tul.

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 6
Približne lokacije i pravci kretanja sondi koje putuju ka granici Sunčevog sistema ili su je već prešli tu granicu (Credit: NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory)

Tekst je objavljen u 14:45 h po našem vremenu.

Dopuna (18:32 h): oko 16:28 h po našem vremenu letelica Novi Horizonti “telefonirala” je kući i kontroli misije poslala informaciju da je prolazak pored Ultima Tula izveden uspešno. Sat vremena kasnije održana je konferencija za štampu na kojoj je detaljnije predstavljena satnica kada se očekuju prve fotografije visoke rezolucije i podaci.

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 7
Nova fotografija snimljena 31. decembra. Na fotografiji levo može se primetiti oblik ovog objekta. Na fotografiji desno prikazan je najverovatniji položaj ose rotacije – u pravcu letelice Novi Horizonti (Credit: NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory)

Dopuna (20:00 h): fotografije niske rezolucije koje su stigle na Zemlju i objavljene već nam daju neke odgovore o ovom interesantnom objektu. Ove fotografije snimljene su dok se letelica Novi Horizonti približavala objeku Ultima Tul. Na fotografijama koje su snimljene 31. decembra može se naslutiti oblik ovog objekta i proceniti položaj ose rotacije. Izgleda da je osa rotacije Ultima Tula orijentisana u pravcu odakle dolazi letelica Novi Horizonti i da je upravo to razlog zbog čega nije detektovana promena sjaja ovog objekta. Period rotacije još uvek nije određen a trenutno se pretpostavlja da taj period može biti 15 ili 30 sati.

Prve fotografije visoke rezolucije očekuju se sutra, 2. januara.

Dopuna (2. jan, 20:30 h): danas popodne stigli su prvi naučni podaci sa letelice Novi horizonti, a stigla je i objavljena prva fotografija objekta Ultima Tul u boljoj rezoluciji. Ova fotografija snimljena je samo 30 minuta pre najbližeg prolaska, sa rastojanja od 28000 km. Rezolucija fotografije je 140 m po pikselu.

Na osnovu ove fotografije sada su naučnici mogli lako da zaključe da je reč o jednom objektu, tj. kontaktno dvojnom objektu, koji je nastao spajanjem dva manja objekta koja su nekad činila bliski dvojni sistem. Ovaj proces najverovatnije se odigrao u vreme kad je nastajao Sunčev sistem. Kontrolni tim je većoj “steni”, prečnika 19 km, dodelio ime Ultima, a manjoj, prečnika 14 km Tul.

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 8
Prva jasna fotografija objekta Ultima Tule stigla je 2. januara (foto: NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Southwest Research Institute)

Stigla je i prva kolor fotografija ovog objekta. Ova fotografija je snimljena sa rastojanja od 137000 km. Fotografija levo snimljena je instrumentom MVIC (Multispectral Visible Imaging Camera) i dobijena je spajanjem bliskog IC, crvenog i plavog kanala. Fotografiju u sredini snimio je instrument LORRI (Long-Range Reconnaissance Imager) koji ima oko pet puta veću rezoluciju od MVIC. Fotografija desno dobijena je spajanjem ove dve fotografije.

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema 9
Prva kolor fotografija objekta Ultima Tul (NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Southwest Research Institute)

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: