crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...

Kvalitet vazduha – boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim mrežama i u medijima gotovo svakoga dana možemo da čitamo vesti i komentare o tome koliko je vazduh zagađen i štetan, od strane zvaničnih institucija (kao i fakulteta i instituta koji se bave istraživanjima u ovoj oblasti) dolazi vrlo malo informacija i odgovora.

Nažalost, postalo je logično da ćutanje nadležnih izaziva dodatan strah u javnosti, što je nekad opravdano ali (naj)češće nije.

Cilj teksta koji sledi je da na što je moguće jednostavniji i precizniji način da neke odgovore i objašnjenja za podatke izmerene vrednosti koje vidimo svakog dana sa mernih stanica, kao i vesti koje stižu iz medija.

Za sve one koji ne vole da čitaju “dalje od naslova”, ili možda prvih par rečenica najvažnija pitanja i odgovori su:

  • Da li je vazduh u gradovima zagađen: da
  • Da li ima razloga za paniku: ne
  • Da li je zagađenje veće od dozvoljenog: deluje da jeste, ali ne možemo da budemo sigurni
  • Da li može nešto da se uradi i to trenutno promeni: ne
  • Da li su izmerene vrednosti veće nego prethodnih godina: da
  • Da li su značajno veće nego ranije u isto doba godine: ne
  • Da li je nivo zagađenja opasan za zdravlje: da
  • Glavni razlog za ovoliko medijske pažnje ove godine: mobilni telefoni i dostupnost informacija

Za obrazloženje odgovora pročitajte ceo tekst 🙂

Zagađenje, štetne supstance, otrovi itd postali su izuzetno značajna tema tokom prethodnih godina. Napredak nauke i tehnologije omogućio je korišćenje mnogobrojnih novih materijala, tehnoloških procesa i svega ostalog što čovek pre samo par decenija nije mogao ni da zamisli. Nažalost, svi procesi u prirodi imaju svoju dobru i lošu stranu, u svemu možete da nađete korisne materijale/supstance ali i one štetne i opasne.

Kada se govori o zagađenju, štetnosti i otrovima uvek je neophodno, osim vrste hemijskog elementa, materijala itd analizirati i količinu supstance i uslove u kojima se ta supstanca nalazi. Za nekog ko bi, recimo, sa granica Sunčevog sistema, analizirao hemijski sastav atmosfere Zemlje, naša plava planeta bi možda delovala kao jedno opasno mesto zbog velike količine eksplozivnog i otrovnog gasa u atmosferi – kiseonika. Naravno, nama je potpuno jasno da je taj “otrovni” i izuzetno reaktivni gas u takvom stanju da bez njega ne možemo da živimo.

Iako je taj “opasni” kiseonik u vazduhu neophodan za život, situacija sa drugim gasovima i česticama kojih ima u vazduhu nije baš takva. Ti drugi gasovi i čestice, kojih u ukupnom procentu ima vrlo malo mogu da budu izuzetno opasni i štetni.

Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, čestica ili bioloških materijala koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića, odnosno koji ugrožavaju prirodnu sredinu u atmosferi. Vazduh je prozračna smeša prirodnih gasova (azot 78%, kiseonik 21%, argon 0,9%, ugljen dioksid 0,04% i vrlo mali udeo svih ostalih gasova) i sitnih čestica koje imaju stalan sastav i koje se nalaze u stabilnoj ravnoteži. Međutim, vazduh iznad mnogih gradova je danas mračan i sumoran, a horizont nestaje u izmaglici.

Zagađenje vazduha, o kome se tokom prethodnih par meseci najviše priča, izazvano je pre svega povećanim prisustvom sitnih čestica, tzv. respirabilnih čestica, u vazduhu u velikim gradovima.

Mikročestice – zagađivači

Respirabilne čestice (particulate mater – PM) zbog svog negativnog dejstva na ljudsko zdravlje, skreću veliku pažnju stručnjaka, regulatornih tela i najšire javnosti. Zakonska regualtiva Evropske Unije već dugi niz godina, a od 2010. godine i srpska regulativa propisuju monitoring dve frakcije čestica prisutnih u vazduhu, manjih od 2.5 μm takozvanih finih čestica (PM2.5) i manjih od 10 μm aerodinamičkog prečnika, PM10, u čiji sastav ulaze pored finih čestica i grube čestice koje su iz opsega od 2.5-10 μm.

Glavni izvori PM čestica su dobro poznati. Pored prirodnih izvora, najznačajniji izvori antropogenog porekla uključuju termoelektrane, toplane, energane, saobraćaj, kućna ložišta i druge procesa sagorevanja. PM čestice koje su prisutne u vazduhu nikad nisu homogene pa je izuzetno važno i poznavanje njihovog hemijskog sastava i fizičkih osobina, npr. o količini elementarnog i organskog ugljenika, oksida silicijuma, aluminijuma i gvožđa, tragova metala, sulfata, nitrita i amonijaka, a posebno toksičnih materija kao što je, na primer, olovo (koje se, još uvek može naći u gorivu, iako je proizvodnja “olovnog” benzina u Srbiji prekinuta 2010. godine) i mnogi drugi.

Dimenzije PM čestica u odnosu na ljudsku kosu i zrno peska (izvor: EPA)

Čestice koje se mogu naći u vazduhu imaju dimenzije između 0,002 i 100 μm. Najkrupnije čestice u atmosferi provode vrlo malo vremena, 4 do 8 sati, i zbog svoje mase brzo padaju na zemlju i talože se. Značajnu ulogu na proces zagađenja imaju čestice manje od 40 μm, a u smislu zdravstvenih efekata najvažnije su tri grupe čestica:

  • PM10 – grube čestice, dimenzija između 2,5 i 10 μm,
  • PM2.5 – fine čestice, između 0,1 i 2,5 μm,
  • PM0.1 – ultrafine čestice, manje od 0,1 μm.
Prodiranje PM čestica različitih dimenzija u ljudski organizam (credits: @Camfil_UK)

Zbog svojih malih dimenzija ove tri grupe čestica mogu dospeti do pluća, što su manje to dublje u pluća, i zbog toga je praćenje (i smanjenje) njihove koncentracije u vazduhu izuzetno značajno.

Odakle potiču čestice

Najveći deo, oko 99%, česitca iz vazduha koje se udahnu, eliminišu se iz organizma momentalno tokom izdaha jer se uglavnom zadrže u gornjim delovima respiratornog trakta. Samo 1% preostalih čestica se zadržava u organizamu. Ukoliko dospeju do pluća čestice usporavaju razmenu kiseonika i ugljen dioksida, skraćujući dah. To dovodi do većeg naprezanja srca, koje u uslovima povećanog napora kako bi kompezovao smanjeni unos kiseonika. Obično, ljudi koji su najosetljiviji na ovakve otežane uslova
oboljevaju od respiratornih bolesti kao što su enfizem, bronhitis, astma i srčani problemi.

Čestice PM10 su obično smeša koja obuhvata dim, čađ, prašinu, soli, kiseline, metal; Nastaju tokom rada motora, hemijskih reakcija koje se odigravaju u atmosferi neposredno pri izlasku dimnih gasova iz industrijskih dimnjaka. Ove čestice potiču kako iz urbanih tako i iz ruralnih sredina, a najčešći izvori su:

  • Motorna vozila
  • Peći za sagorevanje drveta
  • Prašina sa gradilišta,
  • Prašina sa odlagališta i deponija
  • Prašina iz poljoprivrednih regiona
  • Požari
  • Industrijska postrojenja (termoelektrane, postrojenja za prženje rude, cementare …)
  • Vetrom podignuta prašina.

Manje, PM2.5 čestice najvećim delom nastaju sagorevanjem fosilnih goriva (ugalj), organiskih materijala (drvo i trava), kao i drugih materijala (guma, plastika,…). Takođe značajan izvor ove vrste čestica su i toplane, elektrane i šumski požari.

Merenje kvaliteta vazduha

Zbog izuzetnog značaja čistog vazduha i mogućih štetnih efekata zagađenja na zdravlje ljudi sve više pažnje poklanja se merenju i standarizaciji procene kvaliteta vazduha širom sveta. Poslednjih decenija mnogi gradovi suočavaju se za izuzetno štetnim i zagađenim vazduhom a respiratorne i druge bolesti koje potiču od vazduha lošeg kvaliteta beleže porast.

U našoj zemlji je 2009. godine usvojen Zakon o zaštiti vazduha, a naredne 2010. godine donesena je Uredba o stalnom monitoringu kvaliteta vazduha. Na ovaj način monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji usaglašen je sa standardima u EU i omogućeno je stalno praćenje parametara i njihovo upoređivanje sa parametrima ostalih zemalja.

Svi izmereni podaci, za različite vrste zagađivača, sa automatskih stanica koje se nalaze širom Srbije dostupni su na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. Arhiva izmerenih i neverifikovanih podataka (za svaki sat), koje su merne stanice prikupile tokom prethodnih godina (od 2009. godine) može se takođe naći na sajtu Agencije. Pristup svim ovim podacima je sloboda, u saglasnosti sa pravilima OpenData i Creative Commons licencom.

Tokom prethodnih meseci za javnost najvažniji podaci bili su oni o izmerenoj koncentraciji (u µg/m3) PM10 i PM2.5 čestica.

Dostupnost i otvoren pristup podacima sa mernih stanica omogućili su bolju informisanost javnosti o trenutnom stanju zagađenja vazduha i ukazali su na veliki problem zagađenja u nekim gradovima i u određenim vremenskim intervalima.

Takođe, otvoren pristup podacima omogućio je da se parametri o trenutnom zagađenju pojave i na nekim poznatim globalnim sajtovima, kao što su AQICN.org i Air Visual. Na taj način podaci o trenutnoj situaciji kvaliteta vazduha stigli su, putem besplatnih aplikacija, do mobilnih telefona ogromnog broja korisnika.

Na ovaj način, istovremeno, pojavila su se dva (poznata) efekta otvorenog pristupa informacijama. Sa jedne strane ljudi su bili dobro informisani o (ne)kvalitetu vazduha, a sa druge strane pojavila su se mnoga neprecizna, nepotpuna, a često i pogrešna tumačenja i interpretacije izmerenih vrednosti.

Kao kod svih štetnih uticaja, tako je i za tumačenje izmerenih (sirovih) vrednosti parametara zagađenja neophodno poznavanje mnogih fizičkih i hemijskih procesa i načina analize podataka.

Efekti štetnosti i zagađenja za skoro sve zagađivače i štetne supstance (otrovi u hrani, vodi, vazduhu, radioaktivnost itd) najčešće se gledaju u smislu dnevnih, mesečnih ili godišnjih proseka; nekada se gledaju trenutne vrednosti a nekad i ukupne vrednosti za određen vremenski period.

U zavisnosti od vrste štetnog efekta definišu se i različiti zakonski kriterijumi kad se nešto smatra štetnim, u smislu zakona, a kada bezopasnim. Srećom, čak i prekoračenja zakoni definisanih granica ne znače uvek izuzetno veliku opasnost za najveći deo stanovništva (jer postoje i određena, statistička, pravila na osnovu kojih su granice definisane).

Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) analizirjući objavljene studije je dala preporučene vrednosti za čestice PM10 i PM2.5 i to za srednje godišnje i za srednje dnevne koncentracije. Pored toga SZO je predložila i tri prelazne ciljane (IT – interim targets) vrednosti za koje se očekuje da se mogu dostignuti uz primenu odgovarajućih sve rigoroznijih ali održivih mera. Ove vrednosti prikazane su u naredne dve tabele.

Srednje godišnje vrednosti koncentracije PM10 i PM2.5 čestica prema preporuci SZO
(izvor: I. Gržetić, beleške sa predavanja)
Srednje dnevne vrednosti koncentracije PM10 i PM2.5 čestica prema preporuci SZO
(izvor: I. Gržetić, beleške sa predavanja)

Grubom analizom podataka za prethodne godine, koji su dostupni na sajtu Agencije, lako se može zaključiti da se koncentracija pomenutih PM10 i PM2.5 čestica značajno menja tokom godine.

Minimalne (zeleno), srednje (crno) i maksimalne (crveno) izmerene koncentracije PM10 čestica, za periode od po nedelju dana, u periodu 1. januar – 31. decembar 2017. godine u Nišu
(podaci: Agencija za zaštitu životne sredine, grafik: M. Milošević)

Sa grafika, koji izgleda slično za sve godine za koje su podaci dostupni (2009 – 2017, prošla 2018. godina još uvek nije dostupna zbog procesa obrade), očigledno se vidi da su koncentracije PM10 čestica najveće upravo u ovom, zimskom, periodu (decembar – januar), kada ima najviše zagađenja koje potiče od grejanja (kuće, toplane na čvrsto gorivo itd).

Naravno, treba pomenuti i činjenicu da na koncentraciju i raspodelu čestica značajno utiče i trenutna meteorološka situacija. Slab vetar, ili izostanak istog, omogućavaju da zagađen vazduh ostane u gradovima i tada je koncentracija zagađenja veća. Jači vetar “oduva” čestice zagađivača pa su, kad ima vetra i izmerene koncentracije niže (ovo se jasno može videti i na grafikonima na kojima su prikazane izmerene vrednosti, na svim ranije pomenutim sajtovima). Slična situacija je i sa pritiskom, kao i drugim atmosferskim efektima.

This slideshow requires JavaScript.

Upoređivanjem izmerenih koncentracija čestica PM10 na jednoj od stanica u Nišu u januaru 2017. i 2019. godine (vrednosti su preuzete sa sajta Agencija za zaštitu životne sredine, podaci za januar 2019. godinu su neverifikovani) lako se zaključuje da je broj dana sa značajno visokim koncentracijama ovih čestica bio nešto veći nego 2017. godine. Međutim, medijska pažnja koja je ovome posvećena 2017. godine u odnosu na ovu godinu bila je neuporedivo manja.

U javnosti se daleko češće govori o podacima sa sajtova AQICN.org i Air Visual nego o onima sa sajta Agencija za zaštitu životne sredine. Često upravo vrednosti sa ovih sajtova i njihovo upoređivanje sa podacima na sajtu agencije izazivaju (ne)opravdanu reakciju javnosti.

Kada je reč ovim podacima najvažnije je reći da su vrednosti koje su dostupne na dva pomenuta sajta upravo one koje očitava mreža automatskih stanica Agencije za zaštitu životne sredine a razlika u vrednostima koje prikazuju različiti sajtovi potiče od načina na koji se podaci prikazuju (merne stanice daju koncentraciju, AQICN prikazuje AQI – indeks kvaliteta vazduha, dok Air Visual indeks koji izračunava na posebno definisan način). Zbog različitih načina prikazivanja podataka vrednosti sa ovih sajtova ne mogu direktno da se upoređuju!

Verovatno, za širu javnost, najbolji način prikazivanja vrednosti je onaj koji koristi sajt AQICN.org. Ovaj sajt koristi tzv. indeks kvaliteta vazduha (Air Quality Index, AQI). AQI izračunava se na osnovu izmerenih koncentracija različitih čestica prema tačno definisanoj formuli.

U različitim zemljama AQI definiše se na različite načine, ali AQICN sajt koristi definiciju US-EPA, prema kojoj se indeks kvaliteta vazduha (AQI) izračunava prema formuli:

I=\frac{I_{high}-I_{low}}{C_{high}-C_{low}}(C-I_{low})+I_{low},

gde je I – indeks kvaliteta vazduha (AQI), C – izmerena koncentracija zagađivača, C_{low}, C_{high} – gornja i donja granična vrednost koncentracije za datu kategoriju, pri čemu važi C_{low} \leq C \leq C_{high} i I_{low}, I_{high} – gornja i donja granica AQI za datu kategoriju.

Granične vrednosti kategorija kvaliteta vazduha date su u sledećoj tabeli za svaku vrstu zagađivača.

PM2.5 (µg/m3)PM10 (µg/m3)AQIAQI
C_{low}-C_{high}C_{low}-C_{high}I_{low}-I_{high}Kategorija
0.0-12.0 (24 h)0-54 (24 h)0-50Dobar kvalitet
12.1-35.4 (24 h)55-154 (24 h)51-100Srednje zagađen
35.5-55.4 (24 h)155-254 (24 h)101-150Zagađen, za osetljive grupe
55.5-150.4 (24 h)255-354 (24 h)151-200Zagađen
150.5-250.4 (24 h)355-424 (24 h)201-300Visoko zagađenje
250.5-350.4 (24 h)425-504 (24 h)301-400Opasno zagađenje
350.5-500.4 (24 h)505-604 (24 h)401-500Opasno zagađenje

Ekvivalentne kriterijume za ocenjivanje kvaliteta vazduha i odgovarajuće indekse koji su saglasni sa domaćim regulativama možete naći na sajtu Agencije za zaštitu živote sredine. Takođe, na sajtu Agencije, vazduh se prema kvalitetu rangira u pet kategorija: 1. odličan, 2. dobar, 3. prihvatljiv, 4. zagađen i 5. jako zagađen.

I ako je po definiciji AIQ za izračunavanje ovog indeksa potrebno koristiti srednje vrednosti za period od 24 h na jednostavan primeru uporedićemo način izračunavanja AIQ indeksa na osnovu izmerenih neverifikovanih podataka o koncentracijama sa sajta Agencije.

Na primer, danas u 11:00 h stanica kod Instituta za javno zdravlje u Nišu izmerila je koncentraciju C=87,87 \mu g/m^3 čestica PM10. Na osnovu prethodne tabele imamo:

C_{low}-C_{high} = 55 - 154,
I_{low}-I_{high} = 51 - 100.

Zamenom ovih vrednosti u ranije navedenu formulu dobijamo

I=\frac{100-51}{154-55}(87,87-55)+51 = 67,27,

što približno odgovara AQI indeksu od 67, koji je za to vreme bio prikazan na sajtu AQICN.

Treba napomenuti da sajt AQICN kao konačan, jedinstven, indeks uvek prikazuje onaj koji je najlošiji. Takođe, zbog načina izračunavanja, indeks za PM2,5 čestice je najčešće veći od indeksa za PM10 čestice, dok je njihova koncentracija uvek manja ili jednaka koncentraciji česicata PM10.

Situacija sa sajtom Air Visual je nešto složenija i mnogo manje jasna. Isto kao i sajt AQICN tako i ovaj sajt podatke o izmerenim koncentracijama dobija sa mernih stanica Agencije za zaštitu životne sredine, međutim vrednosti koje sajt prikazuje nekad su značajno veće, nekad dosta manje, a način njihovog izračunavanja nije isti kao na sajtu AQICN. Na sajtu su malim slovima navedene i tačne koncentracije, ali zbog velike razlike u veličini fonta ovaj podatak često prođe nezapaženo a uoči se samo krupno ispisana vrednost indeksa. Takođe, na ovom sajtu mogu se primetiti i povremeni nagli skokovi u vrednostima USAQI indeksa ili potpuni izostanak podataka.

Na primer sajt Air Visual je 30. januara u 7 h ujutru prikazivao vrednost indeksa od 427, istovremeno vrednost na sajtu AQICN bila je 119 za čestice PM2,5, što je u tom trenutku bila maksimalna vrednost parametara za sve zagađivače. Na grafiku kretanja vrednosti, koji je bio prikazan na sajtu jasno se videlo da je za samo sat vremena ova vrednost naglo skočila na pomenutih 427, a zatim nekoliko sati nije bilo podataka. Ovakvi podaci su dosta nelogični (a verovatno i fizički nemogući) i verovatno ukazuju na neku nestabilnost u sistemu obrade podataka na sajtu. Istovremeno, podaci na sajtu AQICN menjali su se kontinualno bez ikakvih značajnih promena.

This slideshow requires JavaScript.

Na osnovu podataka i načina objavljivanja sajt Air Visual, kao i odgovarajuću aplikaciju za mobilne telefone, verovatno treba ignorisati ili bar vrednosti koje sajt objavljuje uzeti sa dozom sumnje u njihovu tačnost.

Daleko bolji i pouzdaniji podaci mogu se naći na sajtu AQICN (i odgovarajućoj aplikaciji za Android i druge platforme). Naravno, rezultati merenja za sve ove sajtove potiču sa automatskih stanica Agencije za zaštitu životne sredine pa ni taj sajt nikako ne treba ignorisati.

Trenutni podaci za mernu stanicu kod Instituta za zaštitu zdravlja u Nišu su:

Trenutne podatke za istu mernu stanicu možete naći na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.

Šta uraditi kad je vazduh zagađen?

Verovatno najvažnije pitanje je šta uraditi sa ovim podacima.

Svedoci smo da se tokom prethodna dva meseca puno priča o zagađenju vazduha. To uopšte ne iznenađuje jer su vrednosti koje ljudi vide i upoređuju sa onim vrednostima koje su navedene u tabelama i koje se navode kao dozvoljene dosta velike. Dok javnost (ne)opravdano paniči zvanične institucije najvećim delom ćute ili odgovaraju vrlo kratko.

Problem zagađenja nije od juče, ozbiljniji je iz dana u dan, iz godine u godinu. Zagađenje postoji, uzrokovano je našim načinom života, nepažnjom ili jednostavno nepostojanjem želje da se nešto promeni.

Bez obzira da li na telefonu/sajtu vidimo neku visoku vrednost ili ne vazduh je zagađen, i ove godine a bio je i prethodnih godina, nekad više a nekad manje. Činjenica da to sada znamo i većina ljudi vrednosti u izmerenom zagađenju prati iz sata u sat ne menja ništa.

Vrednosti AQI indeksa u Evropi (3. februar 2019). Najveći deo zapadne Evrope je u “zelenoj” kategoriji, manji deo je u “žutom”, dok su pojedina mesta u “crvenom”. Pomeranjem ka istoku sve više je narandžastih i crvenih gradova/stanica. U prethodnom periodu zabeleženi su periodi kada je skoro cela Evropa bila potpuno zelena, a narandžasto-crvene vrednosti bile su samo u našim krajevima. Ovakav raspored zagađenja delimično je posledica klime i trenutnih vremenskih uslova, ali dominantan faktor igra ekološka svest država i briga o kvalitetu vazduha i životnoj sredini.

Decembar i januar je period godina kada je zagađenje najveće i tu preko noći ne može baš ništa da se promeni. Ogromno prisustvo grejanja na prirodna goriva – drva, ugalj – koje mnogi smatraju zdravim i najboljim su, verovatno, jedan od najvažnijih krivaca za ukus, miris i boju vazduha koji dišemo. Da su samo drva koja su pripremljena za grejanje… ali ima tu i stare stolarije, raznoraznog otpada i ko zna čega sve se ljudi sete da spale i iskoriste za grejanje.

Ovakvo ponašanje ne može da prođe bez posledica. Zagađenje se akumulira na planeti i svake godine ima ga sve više i više. Svi putevi koji vode do čistog vazduha su dugotrajni i ne baš jednostavni, a mnogima se neće ni svideti.

Insistiranje da država uradi nešto ima puno opravdanja. Međutim, u situacijama kao što je ova država nije svemoguća. U Srbiji postoje zakoni i pravila za kontrolu i “zaštitu” čistog vazduha ali pitanje je koliko se ta pravila poštuju a koliko se nalaze “krivine” iz različitih razloga.

Osim države velika odgovornost je i na pojedincima. Pitanje je koliko bi politika kažnjavanja u ovakvoj situaciji imala efekta. Ako neko smatra da mu čist vazduh nije potreban i svesno zagađuje vazduh, koja je veća kazna od zagađenjog vazduha u plućima?

U javnosti su se pojavile i neke ideje o prekidu u radu škola, firmi itd u vreme kad je nivo zagađenja veliki. Ovo su mere koje se često, širom sveta, primenjuju u gradovima sa visokim zagađenjem vazduha. Međutim, da li bi ova mera imala efekata kod nas ili bi samo veliki broj ljudi neplanirano slobodno vreme iskoristio za odlazak u grad, boravak napolju itd, tj. da li bi to samo omogućilo da više ljudi bude napolju, gde je zagađenje veće?

Mnogi pokušavaju da se zaštite maskama, ali ni to nije dobro rešenje – većina zaštitnih maski koje se lako nalaze na tržištu nije predviđena da štiti od malih čestica ovih dimenzija. Za tu namenu izrađuju se posebne maske, ali potražnja za njima i njihova ponuda nisu tako velike (bar kod nas).

Pošto se bliži kraj zime zagađenja će biti sve manje, bar do sledećeg novembra/decembra. Čim crvene vrednosti sa ekrana i sajtova nestanu većina će verovatno zaboraviti na problem, do sledeće “zanimljive” teme ili sledeće zime.

Međutim, upravo je to vreme kad treba nešto uraditi i preduzeti da bi se zaštitio vazduh. Ekologija i zaštita životne sredine nisu samo teme o kojima se priča i koje se analiziraju već je to oblast u kojoj svako nešto može da uradi.

Izbor vrste grejanja je početak, način na koji pojedinac može da doprinese čistijem vazduhu. Nažalost, za prave promene i značajne efekte neophodna je reakcija države, pre svega veće prisustvo čistih (i obnovljivih) izvora energije.

Toplane na gas manje zagađuju od toplana na čvrsto gorivo i grejanja na drva. Prebacivanje što više korisnika daljinskog grejanja na toplane koje kao primarno gorivo koriste prirodni (zemni) gas značajno doprinosi smanjenju zagađenja. Hidroelektrane, solarne elektrane i vetrogeneratori su višestruko manji zagađivači od termoelektrana itd itd. Problem energije na planeti je sve veći i veći, a proizvodnja energije traži ulaganje – čiste planete i novca. Na nama je da nađemo kompromis i balan između ekologije i ekonomije.

Koliko god mnogima deluje zastrašujuće sadašnjim tempom razvoja verovatno će, u ne tako dalekoj budućnosti, nuklearna energija postati neophodna i zbog svoje cene, i dostupnosti ali i izuzetno niskog nivoa zagađeja (naravno, uz pažljivo korišćenje i sve mere bezbednosti). Jedina alternativa je “energija Sunca”, tj. fuzije, ali od toga smo, nažalost, najverovatnije još uvek daleko.

Čekanje i pokušaji da nateramo državu da nešto uradi, promeni, i vrati nam čist vazduh mogu da budu dugotrajni i naporni. Dok to radimo moramo da se “pokrenemo” i nešto uradimo sami. Ako svako da neki doprinos za poboljšanje (ekološke) svesti i čistiji vazduh, vrednosti izmerenih parametara o kvalitetu vazduha postaće nešto bolje a uslovi za život zdraviji.

Izvori:

  1. Ivan Gržetić, Suspendovane i respirabilne čestice u urbanim sredinama, beleške sa predavanja, Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
  2. Air Quality Guidelines, Global Update 2005, World Health Organization (2006)
  3. Air Quality and Health Question and Answer, World Health Organisation

One Response
  1. avatar 03. 02. 2019.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: