Čemu filozofija fizike?

“Danas mi toliko mnogo ljudi – čak i profesionalnih naučnika – izgleda kao da su videli hiljade drveća, ali nikada nisu videli šumu.” Albert Ajnštajn

Tribina o klasičnim temama filozofije fizike, kao i nekim aktuelnim problemima savremene filozofije fizike, sa tendencijom određivanja smernica duž kojih bi se mogli organizovati naredni seminari na ovu temu.

Govori: dr Milan M. Ćirković

Prva tribina o ovim temama će biti održana u ponedeljak, 28. novembra, sa početkom u 19h, u Maloj sali Doma kulture Studentski grad, Beograd.

Više informacija pogledajte na Facebook događaju.

Filozofija nauke generalno, a fizike partikularno, je drastično zapostavljena u našoj sredini, naročito u domenu obrazovanja. To je dramatično u kontrastu sa činjenicom da je u poslednjih četvrt veka broj postignuća fizičkih nauka generalno koja imaju filozofski značaj u toj meri porastao, da se može govoriti o većem proširenju polja filozofskog promišljanja nego u čitavoj prethodnoj istoriji čovečanstva.

Pošto svako putovanje počinje prvim korakom, neophodan uslov za bavljenje ovim bogatstvom jeste pregled klasičnih tema filozofije fizike. Koncepti kao što su vreme, prostor, materija, masa, energija, uzročnost, determinizam/indeterminizam i pojam fizičkog zakona samo su jedne od tema kojima se filozofija fizike tradicionalno bavila. Ovo zahvata i delimično se preklapa sa domenom “klasične” metafizike, poput pitanja “Zašto postoji nešto, a ne ništa?”

Kada se ovome dodaju epistemološka pitanja vezana za prirodu i značaj fizičke teorije, te problematiku pojedinih metoda poput eksperimenta ili misaonog eksperimenta, jasno je da je “osnovica” na kojoj se gradi zdanje savremene filozofije fizike veoma obimna, sa dubokim temeljima, te je na ovom uvodnom skupu nemoguće dati išta sem ovlašne skice skupa aktuelnih problema i nekih smernica duž kojih bi se budući seminari na ovu temu mogli osmisliti.