apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...

Kako objasniti nauku?

U Beogradu je tokom ove nedelje boravio poznati nemački promoter i popularizator matematike i nauke uopšte, Tomas Fokt. Na poziv Centra za promociju nauke, on se odazvao pozivu da novinarima koji prate nauku u našoj zemlji održi seminar i prestavi im svoja iskustva. B92.net je imao eksluzivnu mogućnost za intervju.

Tomas Fokt je inače studirao geologiju, nemačku književnost i naučno novinarstvo u Berlinu. Radio je kao naučni novinar za velike berlinske dnevne novine, a radio je i kao naučni novinar veliki naučni institut deset godina. Priključio se timu Nemačkog matematičkog društva, tokom Nemačke godine matematike 2008. godine, i od tada vodi komunikaciju sa medijima i javnošću ovog Društva.

Seminar za naše novinare koji prate nauku održan je u okviru manifestacije „Maj mesec matematike“, u Galeriji nauke i tehnike SANU, pa je i ambijent dodatno doprineo uspehu seminara.

Zamolili smo gospodina Fokta da nam odgovori na nekoliko pitanja vezanih za važnost promocije nauke i naučnih dostignuća.

Kako objasniti nauku? 1

Urednik Nauke na B92.net u razgovoru sa g. Foktom

Koliko je po Vama važna promocija i popularizacija nauke u veku koji mnogi nazivaju vekom informacija i vekom znanja?

Veoma je važna. Život je postao suviše komplikovan, a neki problemi, kao klimatske promene, su suviše složeni za razumevanje. Nauka može pomoći da se sve ovo razume, a može i dati konkretne odgovore na ovakva pitanja. Zbog toga je veoma važno razgovarati o nauci i o tome kako naučnici rade i šta je to što oni istražuju.

Da li postoji potreba široke javnosti za naučnim informacijama?

Naravno. Potreba najšire javnosti za naučnim informacijama je prisutna, pre svega zbog nzanimljivosti onoga što naučnici otkrivaju, i zobg prisustvovanju “istorijskim” otkrićima. Sa druge strane ona ima pravo da zna šta se dešava sa novcem od poreza koji građani plaćaju. Ipak najvažnije je to da svi imaju pravo da učestvuju u rastu znanja, prateći dostignuća naučnika.

Da li naučnici imaju, po Vašem mišljenu, obavezu da promovišu svoje rezultate i nauku uopšte?

Oni bi morali da promovišu nauku. Neće svaki naučnik bit ii dobar popularizator, ali svi treba da probaju to da rade. Ako ništa drugo, trebalo bi da odgovaraju na pitanja novinara, nastavnika ili bilo koga drugog.

Da li je onda teško biti naučni novinar?

To je odličan posao. Ja volim da govorim o značaju matematike, o uzbudljivim otvorenim problemima u matematici, o nauci kao delu culture i mnogim drugim stvarima.

Kako objasniti nauku? 2Kakvi su Vam utisci o Beogradu, i radionici za novinare koju ste održali? Kako vam izgleda manifestacija “Maj mesec matematike”?

Imam utisak da su učesnici radionice bili veoma zainteresovani. Bio sam dočekan i ugosščen veoma prijateljski. Bilo mi je veoma zanimljivo i prijatno, i zahvaljujem Centru za promociju nauke, što me je pozvao da budem deo ovako zanimljive manifestacije. Takođe sam impresioniran izložbama i programom o matematici u centru grada. Program je pogat odličnim eksponatima, eksperimentima, predavanjima, radionicama. Sve čestitke za to. Posetioci i novinari su veoma zainteresovani, ili čak oduševljeni postavkama – baš lepo!

Šta je to što će nam nauka doneti u narednoj deceniji?

Mislim da će najveća otkrića biti vezana za lek protiv side, i tretmani protiv raznih vrsta raka. A što se tiče matematike, ukoliko budemo imali sreće, biće rešen jedan od najvećih problema – Rimanova hipoteza.

Hvala Vam na razgovoru!

Hvala Vama!

Izvor: Nauka @B92, intervju vodio Nikola Božić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: