1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
mesec-pomracenje-2014

Totalno pomračenje krvavog (super)Meseca - 21. januar 2019

Za sledeću nedelju nebeska mehanika "pripremila" je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...
Unearthed-NextYear-1512-1-web

Svet nauke u 2018. godini

Kraj godine je vreme kad svi razmišljaju o tome šta su uradili i postigli u prethodnoj godini i kad se prave planovi za narednu godinu. Pre čestitki i želja za ...
Earthrise

Rađanje Zemlje

Tokom istorije Zemlje, rađale su se i nestajale različite zemlje, ali samo mali broj ljudi imao je priliku da posmatra rađanje Zemlje. Prva takva fotografija snimljena je na današnji dan ...
12968132_472972296228391_4467902501379077498_o-1024x643

Mini hidroelektrane: tihi ekocid Srbije

Piše: Nevena Grubačpreuzeto sa sajta KosmodromU Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici, a obuhvataju uništenje biodiverziteta ...

Kako objasniti nauku?

U Beogradu je tokom ove nedelje boravio poznati nemački promoter i popularizator matematike i nauke uopšte, Tomas Fokt. Na poziv Centra za promociju nauke, on se odazvao pozivu da novinarima koji prate nauku u našoj zemlji održi seminar i prestavi im svoja iskustva. B92.net je imao eksluzivnu mogućnost za intervju.

Tomas Fokt je inače studirao geologiju, nemačku književnost i naučno novinarstvo u Berlinu. Radio je kao naučni novinar za velike berlinske dnevne novine, a radio je i kao naučni novinar veliki naučni institut deset godina. Priključio se timu Nemačkog matematičkog društva, tokom Nemačke godine matematike 2008. godine, i od tada vodi komunikaciju sa medijima i javnošću ovog Društva.

Seminar za naše novinare koji prate nauku održan je u okviru manifestacije „Maj mesec matematike“, u Galeriji nauke i tehnike SANU, pa je i ambijent dodatno doprineo uspehu seminara.

Zamolili smo gospodina Fokta da nam odgovori na nekoliko pitanja vezanih za važnost promocije nauke i naučnih dostignuća.

Urednik Nauke na B92.net u razgovoru sa g. Foktom

Koliko je po Vama važna promocija i popularizacija nauke u veku koji mnogi nazivaju vekom informacija i vekom znanja?

Veoma je važna. Život je postao suviše komplikovan, a neki problemi, kao klimatske promene, su suviše složeni za razumevanje. Nauka može pomoći da se sve ovo razume, a može i dati konkretne odgovore na ovakva pitanja. Zbog toga je veoma važno razgovarati o nauci i o tome kako naučnici rade i šta je to što oni istražuju.

Da li postoji potreba široke javnosti za naučnim informacijama?

Naravno. Potreba najšire javnosti za naučnim informacijama je prisutna, pre svega zbog nzanimljivosti onoga što naučnici otkrivaju, i zobg prisustvovanju “istorijskim” otkrićima. Sa druge strane ona ima pravo da zna šta se dešava sa novcem od poreza koji građani plaćaju. Ipak najvažnije je to da svi imaju pravo da učestvuju u rastu znanja, prateći dostignuća naučnika.

Da li naučnici imaju, po Vašem mišljenu, obavezu da promovišu svoje rezultate i nauku uopšte?

Oni bi morali da promovišu nauku. Neće svaki naučnik bit ii dobar popularizator, ali svi treba da probaju to da rade. Ako ništa drugo, trebalo bi da odgovaraju na pitanja novinara, nastavnika ili bilo koga drugog.

Da li je onda teško biti naučni novinar?

To je odličan posao. Ja volim da govorim o značaju matematike, o uzbudljivim otvorenim problemima u matematici, o nauci kao delu culture i mnogim drugim stvarima.

Kakvi su Vam utisci o Beogradu, i radionici za novinare koju ste održali? Kako vam izgleda manifestacija “Maj mesec matematike”?

Imam utisak da su učesnici radionice bili veoma zainteresovani. Bio sam dočekan i ugosščen veoma prijateljski. Bilo mi je veoma zanimljivo i prijatno, i zahvaljujem Centru za promociju nauke, što me je pozvao da budem deo ovako zanimljive manifestacije. Takođe sam impresioniran izložbama i programom o matematici u centru grada. Program je pogat odličnim eksponatima, eksperimentima, predavanjima, radionicama. Sve čestitke za to. Posetioci i novinari su veoma zainteresovani, ili čak oduševljeni postavkama – baš lepo!

Šta je to što će nam nauka doneti u narednoj deceniji?

Mislim da će najveća otkrića biti vezana za lek protiv side, i tretmani protiv raznih vrsta raka. A što se tiče matematike, ukoliko budemo imali sreće, biće rešen jedan od najvećih problema – Rimanova hipoteza.

Hvala Vam na razgovoru!

Hvala Vama!

Izvor: Nauka @B92, intervju vodio Nikola Božić

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: