yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...
12968132_472972296228391_4467902501379077498_o-1024x643

Mini hidroelektrane: tihi ekocid Srbije

Piše: Nevena Grubačpreuzeto sa sajta KosmodromU Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici, a obuhvataju uništenje biodiverziteta ...

Da li je uopšte neko mogao da padne s Marsa?

Da li je uopšte neko mogao da padne s Marsa? 1Svako od nas je makar jednom u svom životu pitao nekog: „Je l si ti pao s Marsa?“ ili je konstatovao „da je neko pao s Marsa.“ Pitanje je da li se uopšte može pasti s Marsa… Jer da bi neko pao s Marsa mora prvo da bude tamo… A da bi neko mogao da bude tamo, onda bi uslovi života morali biti adekvatni sada… ili da su bili nekada… Da li je moguće da je neko nekada pao s Marsa?

U proteklih nekoliko decenija razne svemirske letelice koji su slate u svemir radi ispitivanja Marsa tzv. crvene planete, prikupile su dovoljan i ubedljiv broj dokaza da ova planeta nije oduvek bila suva, hladna, a samim tim i pusta, kao što je to slučaj danas. S toga, postoji sumnja da je na Marsu nekada bilo života…

Osnova za postojanje života su voda i ugljenik. Voda je jedinjenje neophodno za život, a ugljenik je osnova organske materije. Međutim, kako sada stvari stoje, na Marsu je usled velikog zračenja praktično onemogućeno postojanje organskih molekula, tako da čak i ako ih je nekada bilo, vrlo je teško pronaći mesto gde se njihovi ostaci mogu naći, a naročito jer i prilikom nastanka stena dolazi do uništavanja ugljenika…

Da li je uopšte neko mogao da padne s Marsa? 2

Curiosity i njegovih 17 kamera

Imajući sve ovo u vidu, početak i izazov istraživanja Marsa trebalo bi da bude pronalazak sredine koja bi mogla biti pogodna za život i u kojoj bi mogao da se sačuva ugljenik. Fosilizovani ostaci jednoćelijskih mikroorganizama pronađenih 1958. godine na Zemlji u unutrašnjosti jedne vrste silikatne stene koja podseća na staklo, pružili su do sada najstarije dokaze o postojanju života na Zemlji od pre 3,5 milijardi godina. Ova činjenica je navela na sumnju da možda takva stena postoji i na Marsu.

Avgusta ove godine na Mars je sleteo rover Curiosity (Radoznalost). Naučnici su odlučili da mesto na kome će rover Curiosity izvršiti svoja istraživanja bude planina Sharp, i to unutrašnjost kratera Gejl, jer se pretpostavlja da je ova planina možda ostatak starog jezerskog korita, i da je voda, ako je postojala, oticala na dno jezerskog basena i da samim tim ovo mesto predstavlja područje na Marsu gde je nekada možda postojao život. S toga, naučnici se nadaju da će najstariji slojevi planine Sharp možda pokazati da je život na Marsu nastao pre života na Zemlji, kada je ova planeta bila vlažna i topla.

Da li je uopšte neko mogao da padne s Marsa? 3

Mesta na kojima je Curiosity uzeo prve uzorke tla za analizu

Nakon što je izvršeno prvo uzorkovanje tla, pri kome je rover Curiosity koristio svoje instrumente nazvane Sample Analysis at Mars (SAM) za ispitivanje zemljišta iz regiona koji se zove Rocknest, i analize tih uzoraka, NASA je pre nekoliko dana objavila da prvi uzorci sa Marsa, koje je uzorkovao rover Curiosity, predstavljaju interesantnu mešavinu organskih jedinjenja. Ovu izjavu su mediji protumačili kao da je na Marsu otkriven život! Vest se „brzinom svetlosti proširila planetom“, ali se na kraju ispostavilo da nije baš sve tako i da je još uvek rano za takve vesti, tako da su pompezni naslovi ostali samo jedna od mnogih spekulacija u medijima. Istina je da je potrebno izvršiti još dosta ispitivanja da bi se otkrilo da li su jedinjenja autohtona. Grocinger i ostali naučnici, izjavili su da analiza tla nije uspela da pruži dovoljno dokaza za postojanje supstanci ključnih za stvaranje života na Marsu.

Istina je da je prva analiza uzoraka pokazala je da se radi o izuzetno kompleksnim uzorcima sastavljenim od vode, sumpora, hlora i organskih jedinjenja. Međutim, na samom početku ispitivanja nije moguće otkriti poreklo ugljenika, odnosno gde je taj ugljenik nastao. Postoji mogućnost da predstavlja deo kontaminacije površine planete pomoću rovera Curiosity, pa čak i da je dospeo za vreme kiše meteorita koja je pogodila Mars u nekom trenutku.

Naučnici koji rade na projektu se nadaju da će potvrditi da je ugljenik iz jedinjenja koje je rover uzorkovao nastao na Marsu, i ako jeste, da je biološkog porekla, što onda ukazuje na prirodne procese u zemljištu ili atmosferi.

Da li je uopšte neko mogao da padne s Marsa? 4

Površina Marsa – snimci koje je poslao Spirit (gore), Viking (dole levo) i Curiosity (dole desno)

Na sastanku Američke geofizičke unije u San Francisku, Džon Grotzinger, naučnik sa projekta, rekao je da je u pitanju samo jednostavna detekcija organskih jedinjenja, ali da se za sada ne može reći da li su autohtonog porekla sa Marsa. Takođe, istakao je i da je srednje ime rovera Curiostiy „Patience“ odnosno Strpljenje, i da to svi moraju imati na umu, odnosno da treba puno vremena i strpljivog rada kako bi se došlo do tačnih i pouzdanih podataka.

Ugljenik bi mogao da bude samo trag nečega što je rover Curiosity doneo na Mars sa Zemlje, a postoji mogućnost i da su otkrivena organska jedinjenja možda generisana hemijskim reakcijama prilikom postupka zagrevanja uzorka u laboratoriji.
Utvrđeno je da je uzorak tla sa Marsa izuzetno suva materija, teksture „finije od šećera, ali malo grublje od teksture brašna“ i da je minerološki sastav sličan onom koji je prethodno utvrđen pomoću rovera Spirit i Opportunity, pa se s toga može zaključiti da je većina ove planete pokrivena sličnom materijom.

Analizom uzoraka utvrđeno je još i da je najzastupljeniji gas bila vodena para, koja ne potiče od tečne vode, već iz molekula vode čvrsto vezanih za pesak i čestice prašine. Otkriveno je i prisustvo ugljen-dioksida, koji najverovatnije potiče od karbonata magnezijuma ili gvožđa iz zemljišta.

Pored vodene pare i ugljen-dioksida nađeni su i kiseonik, sumpor i hlor. Postoji mogućnost da hlor i kiseonik potiču od perhlorata koji je dospeo tu prilikom sletanja NASA Phoenix lendera 2008. godine. Međutim, supstance su možda nastale i u atomsferi Marsa prilikom vulkanske aktivnosti.

Nema sumnje da je Curiosity već sada omogućio naučnicima da Mars upoznaju bolje nego ikada do sada, a prava otkrića se očekuju tek kada stigne do slojeva planine Sharp koja u sebi krije istoriju Marsa.

Na kraju ću samo citirati izjavu naučnika Grocingera: „S obzirom na kompleksnost same analize, najverovatnije neće postojati jedan trenutak u kom ćemo na osnovu samo jednog rezultata svi viknuti Aleluja!“.

(Fotografije: NASA/JPL-Caltech)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: