partial-solar-eclipse

Predavanje i posmatranje pomračenja Sunca iz Niša

Povodom predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca, Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje i javno posmatranje pomračenja.U ponedeljak, 24. oktobra biće održano predavanje“Ne paničite – to je samo ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
DSC_2117

“Otvorena vrata” opservatorije na krovu PMF-a u Nišu (2022/23. godina)

Posle duže pauze AD Alfa i Laboratorija za astrofiziku, astronomiju i astrobiologiju Departmana za fiziku PMF-a u Nišu otvaraju svoja vrata za sve zainteresovane ljubitelje astronomije I organizuju teleskopska posmatranja.Tokom narednih nedelja, dok vremenski i ...
bpu11-v01

U Beogradu počinje 11. Međunarodna konferencija BPU

Pod pokroviteljstvom Balkanske unije fizičara (Balkan Physical Union - BPU), u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (PMF Niš), Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz ...
Perseid-meteor-shower-today-main-220809-c3f975

Meteorska kiša - Perseidi 2022

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...

Otkriće Plutona

Na današnji dan, 18. februara, 1930. godine otkriven je Pluton. “Planetu” Pluton otkrio je Klajd Tombo (Clyde Tombaugh). Od 2006. godine Pluton je “prestao” da bude planeta i postao je tzv. patuljasta planeta.

Nakon otkrića svih osam planeta Sunčevog sistema postojala je ideja, i rezultati posmatranja, koji su ukazivali na to da se iza Neptuna nalazi još jedno telo – planeta. Mnogi astronomi tog doba krenuli su u “lov” na “9 planetu”. Najuporniji u traganju bio je Persival Lovel.

Otkriće Plutona 1
Pluton, fotografija koju su snimile kamere LORRI i Ralph na letelici Novi Horizonti (credits: NASA/JHUAPL/SWRI)

Persival Lovel je poticao iz bogate bostonske porodice. Diplomirao je na
Harvardu i mnogo je putovao. Za astronomiju se zainteresovao nakon Skijaparelijevog “otkrića” kanala na Marsu (1877.). U Arizoni je na 2200 m nadmorske visine izgradio sopstvenu opseravatoriju (1894) da bi tragao za kanalima. Za devetom planetom tragao je 10 godina. Da bi unapredio je potragu modifikovao je postojeće analitičke metode za perturbacije u kretanju Urana. Prema njegovim procenama deveta planeta trebala je da ima masu između Zemlje i Neptuna , nagib orbite 10 stepeni i sjaj od 12-13 zvezdanih veličina.

U periodu od 1905. do 1915. godine snimio je više hiljada fotografija objekata do 16 zvezdane veličine, na svakih 5 stepeni, sa ekspozicijom od
oko 3 h. Ploče je u početku upoređivao ručno, lupom, a kasnije je koristio specijalni aparat za tu namenu – Hartmanov i Cajsov treptajni upoređivač (blink komparator).

Otkriće Plutona 2
Persival Lovel, 1904. godina

Otkrio je 515 asteroida i oko 700 promenljivih zvezda. Drugi astronomi (Slajfer, Nikolson) su kasnije na ovim snimcima pronašli Pluton na šest fotografija, ali Lovel ga nije video.

Persival Lovel je pokušao da obezbedi bolji instrument za posmatranje ali I svetski rat je usporio istraživanja. Lovel je umro 1916. godine nedočekavši novi instrument.

Novi elementi orbite Plutona izračunati su 1928. godine i malo su se razlikovali od prethodnih. Početkom naredne, 1929. godine, na Lovelovu opservatoriju stigao je nov, moćniji instrument. U brojna snimanja na opservatoriji uključio se dvadesettrogodišnji Klajd Tombo iz Kanzasa.

Otkriće Plutona 3
Klajd Tombo pored ručno pravljenog 9″ teleskopa

Tombov zadatak bio je da redovno fotografiše noćno nebo snimajući parove fotografija. Nakon toga analizirao je svaki par i tražio da li postoji neka promena položaja. Uz pomoć blink komparatora, brzo je menjao fotografije i stvarao iluziju pokreta bilo kakvog objekta između fotografija.

Skoro godinu dana nakon početka rada u opservatoriji, 18. februara 1930. godine, Tomb je otkrio mogući pokretni objekt na fotografijama snimljenih između 23. i 29. januara. Fotografija manjeg kvaliteta, snimljena 21. januara, doprinela je potvrdi otkrića. Nakon novih fotografija koje su dodatno potvrdile otkriće, vest o novoj planeti poslata je opservatoriji Univerziteta Harvard, 13. marta 1930.

Za novu planetu predlagana su različita imena Zevs, Atlas, Artemida, Persej, Tantal, Vulkan, Hronos, Minerva, Apolon, Erebus, Oziris, Bah. Lovelova opservatorija podržala je predlog koji je dala 12-godišnja devojčica Venecija Bernej (Oksford, Engleska) da se planeta nazove Pluton. Predlog je prihvaćen, a za simbol planete uzet je znak , tj. monogram sastavljen od slova PL – inicijala Persivala Lovela.

Ubrzo nakon otkrića, tj. samo nedelju dana kasnije, javila se sumnja da je ovo Planeta za kojom je Persival Lovel tragao. Osobine novootkrivenog objekta (položaj, sjaj, procenjena veličina itd.) nisu odgovarale predviđanjima i još od prvih dana nakon otkrića “bacile” su sumnju na planetarni karakter Plutona.

Avgusta 2006. godine Generalna skupstina Međunarodne astronomske unije donela je odluku o novoj definiciji planeta prema kojoj je Pluton izgubio status planete. Pluton je imao status planete otprilike malo manje od trećine Plutonove godine, tj. u tom periodu prešao je samo trećinu puta oko Sunca.

Otkriće Plutona 4
Kako smo videli Pluton? (1930 – 2015)

Prema ovoj definiciji planeta je nebesko telo koje: (a) kruži oko Sunca, (b) ima dovoljno veliku masu i “snažnu” gravitaciju da savladaju unutrašnje sile čvrstog tela i da se nalazi u hidrostatičkoj ravnoteži (tj. telo koje ima približno oblik sfere) i (c) “pokupilo” je sva druga tela u blizini orbite. Patuljasta planeta je nebesko telo koje takože ispunjava prva dva kriterijuma ali nije “očistilo” svoju orbitu.

Upravo ova razlika, tj. prisustvo Plutonovog satelita Haron, bili su razlog da Pluton izgubi status planete i postane patuljasta planeta.

Orbita i karakteristike Plutona takođe se dosta razlikuju od drugih planeta. Afel njegove orbite nalazi se na oko 49 astronomskih jedinica (AJ), perihel 30 AJ (ekscentricitet orbite približno iznosi 0,24). Orbitalni period je 247,7 godina (tj. 90.500 dana na Zemlji, odnosno 14.146 dana na Plutonu. Ima masu od 0,00218 masa Zemlje.

Tokom dvadeset godina, od 7. februara 1979. do 11. februara 1999. godine, Pluton “ušao” unutar orbite Nepuna i, prema rastojanju od Sunca, bio osma planeta Sunčevog sistema.

Najviše informacija o Plutonu dobili smo od letelice Novi Horizonti. Letelica Novi Horizonti lansirana je u januaru 2006. godine raketom Atlas V i krenula je na dalek put. Glavno odredište misije bila je, tada, najudaljenija planeta Pluton. Jula 2015. godine Novi Horizonti stigli su do Plutona, koji je tada bio patuljasta planeta, i poslali veoma značajne podatke o ovom dalekom svetu. Na osnovu prikupljenih podataka utvrđeno je da je prečnik Plutona oko 2370 km (neznatno više od vrednosti prethodnih merenja izvršenih sa Zemlje). Instrument Ralf (Ralph) na letelici Novi Horizonti poslao je i podatke o boji Plutona – žućkasto-crvenkasta. Otkriveni su i detalji na 4 manja, do tada nepoznata, Plutonova satelita: Niks, Hidra, Stiks i Kerberos. Podaci su takođe pokazali da na Plutonu ima planina visine do 3500m, a viđeni su i planinski lanci.

Više o istraživanju Plutona pogledajte na blogu Svemir.

Otkriće Plutona 5
Promena definicije planete i gubitak statusa planete “naljutio” je mnoge 🙂

(Prvi put objavljeno 18. februara 2019. godine)

2 Comments
  1. avatar 18.02.2019.
  2. avatar 19.02.2019.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: