Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Otkriće Plutona

Na današnji dan, 18. februara, 1930. godine otkriven je Pluton. “Planetu” Pluton otkrio je Klajd Tombo (Clyde Tombaugh). Od 2006. godine Pluton je “prestao” da bude planeta i postao je tzv. patuljasta planeta.

Nakon otkrića svih osam planeta Sunčevog sistema postojala je ideja, i rezultati posmatranja, koji su ukazivali na to da se iza Neptuna nalazi još jedno telo – planeta. Mnogi astronomi tog doba krenuli su u “lov” na “9 planetu”. Najuporniji u traganju bio je Persival Lovel.

Otkriće Plutona 1
Pluton, fotografija koju su snimile kamere LORRI i Ralph na letelici Novi Horizonti (credits: NASA/JHUAPL/SWRI)

Persival Lovel je poticao iz bogate bostonske porodice. Diplomirao je na
Harvardu i mnogo je putovao. Za astronomiju se zainteresovao nakon Skijaparelijevog “otkrića” kanala na Marsu (1877.). U Arizoni je na 2200 m nadmorske visine izgradio sopstvenu opseravatoriju (1894) da bi tragao za kanalima. Za devetom planetom tragao je 10 godina. Da bi unapredio je potragu modifikovao je postojeće analitičke metode za perturbacije u kretanju Urana. Prema njegovim procenama deveta planeta trebala je da ima masu između Zemlje i Neptuna , nagib orbite 10 stepeni i sjaj od 12-13 zvezdanih veličina.

U periodu od 1905. do 1915. godine snimio je više hiljada fotografija objekata do 16 zvezdane veličine, na svakih 5 stepeni, sa ekspozicijom od
oko 3 h. Ploče je u početku upoređivao ručno, lupom, a kasnije je koristio specijalni aparat za tu namenu – Hartmanov i Cajsov treptajni upoređivač (blink komparator).

Otkriće Plutona 2
Persival Lovel, 1904. godina

Otkrio je 515 asteroida i oko 700 promenljivih zvezda. Drugi astronomi (Slajfer, Nikolson) su kasnije na ovim snimcima pronašli Pluton na šest fotografija, ali Lovel ga nije video.

Persival Lovel je pokušao da obezbedi bolji instrument za posmatranje ali I svetski rat je usporio istraživanja. Lovel je umro 1916. godine nedočekavši novi instrument.

Novi elementi orbite Plutona izračunati su 1928. godine i malo su se razlikovali od prethodnih. Početkom naredne, 1929. godine, na Lovelovu opservatoriju stigao je nov, moćniji instrument. U brojna snimanja na opservatoriji uključio se dvadesettrogodišnji Klajd Tombo iz Kanzasa.

Otkriće Plutona 3
Klajd Tombo pored ručno pravljenog 9″ teleskopa

Tombov zadatak bio je da redovno fotografiše noćno nebo snimajući parove fotografija. Nakon toga analizirao je svaki par i tražio da li postoji neka promena položaja. Uz pomoć blink komparatora, brzo je menjao fotografije i stvarao iluziju pokreta bilo kakvog objekta između fotografija.

Skoro godinu dana nakon početka rada u opservatoriji, 18. februara 1930. godine, Tomb je otkrio mogući pokretni objekt na fotografijama snimljenih između 23. i 29. januara. Fotografija manjeg kvaliteta, snimljena 21. januara, doprinela je potvrdi otkrića. Nakon novih fotografija koje su dodatno potvrdile otkriće, vest o novoj planeti poslata je opservatoriji Univerziteta Harvard, 13. marta 1930.

Za novu planetu predlagana su različita imena Zevs, Atlas, Artemida, Persej, Tantal, Vulkan, Hronos, Minerva, Apolon, Erebus, Oziris, Bah. Lovelova opservatorija podržala je predlog koji je dala 12-godišnja devojčica Venecija Bernej (Oksford, Engleska) da se planeta nazove Pluton. Predlog je prihvaćen, a za simbol planete uzet je znak , tj. monogram sastavljen od slova PL – inicijala Persivala Lovela.

Ubrzo nakon otkrića, tj. samo nedelju dana kasnije, javila se sumnja da je ovo Planeta za kojom je Persival Lovel tragao. Osobine novootkrivenog objekta (položaj, sjaj, procenjena veličina itd.) nisu odgovarale predviđanjima i još od prvih dana nakon otkrića “bacile” su sumnju na planetarni karakter Plutona.

Avgusta 2006. godine Generalna skupstina Međunarodne astronomske unije donela je odluku o novoj definiciji planeta prema kojoj je Pluton izgubio status planete. Pluton je imao status planete otprilike malo manje od trećine Plutonove godine, tj. u tom periodu prešao je samo trećinu puta oko Sunca.

Otkriće Plutona 4
Kako smo videli Pluton? (1930 – 2015)

Prema ovoj definiciji planeta je nebesko telo koje: (a) kruži oko Sunca, (b) ima dovoljno veliku masu i “snažnu” gravitaciju da savladaju unutrašnje sile čvrstog tela i da se nalazi u hidrostatičkoj ravnoteži (tj. telo koje ima približno oblik sfere) i (c) “pokupilo” je sva druga tela u blizini orbite. Patuljasta planeta je nebesko telo koje takože ispunjava prva dva kriterijuma ali nije “očistilo” svoju orbitu.

Upravo ova razlika, tj. prisustvo Plutonovog satelita Haron, bili su razlog da Pluton izgubi status planete i postane patuljasta planeta.

Orbita i karakteristike Plutona takođe se dosta razlikuju od drugih planeta. Afel njegove orbite nalazi se na oko 49 astronomskih jedinica (AJ), perihel 30 AJ (ekscentricitet orbite približno iznosi 0,24). Orbitalni period je 247,7 godina (tj. 90.500 dana na Zemlji, odnosno 14.146 dana na Plutonu. Ima masu od 0,00218 masa Zemlje.

Tokom dvadeset godina, od 7. februara 1979. do 11. februara 1999. godine, Pluton “ušao” unutar orbite Nepuna i, prema rastojanju od Sunca, bio osma planeta Sunčevog sistema.

Najviše informacija o Plutonu dobili smo od letelice Novi Horizonti. Letelica Novi Horizonti lansirana je u januaru 2006. godine raketom Atlas V i krenula je na dalek put. Glavno odredište misije bila je, tada, najudaljenija planeta Pluton. Jula 2015. godine Novi Horizonti stigli su do Plutona, koji je tada bio patuljasta planeta, i poslali veoma značajne podatke o ovom dalekom svetu. Na osnovu prikupljenih podataka utvrđeno je da je prečnik Plutona oko 2370 km (neznatno više od vrednosti prethodnih merenja izvršenih sa Zemlje). Instrument Ralf (Ralph) na letelici Novi Horizonti poslao je i podatke o boji Plutona – žućkasto-crvenkasta. Otkriveni su i detalji na 4 manja, do tada nepoznata, Plutonova satelita: Niks, Hidra, Stiks i Kerberos. Podaci su takođe pokazali da na Plutonu ima planina visine do 3500m, a viđeni su i planinski lanci.

Više o istraživanju Plutona pogledajte na blogu Svemir.

Otkriće Plutona 5
Promena definicije planete i gubitak statusa planete “naljutio” je mnoge 🙂

(Prvi put objavljeno 18. februara 2019. godine)

2 Comments
  1. 18.02.2019.
  2. 19.02.2019.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.