skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Вега – велика замисао

У години у којој су једни били опседнути изборима, други нажалост пуким преживљавањем, а трећи мудровањима око најављиваног (ко зна ког по реду) смака света, у Сурдулици, градићу на југу Србије близу Власинског језера, мала група ентузијаста основала је астрономско друштво по имену Вега. Као један од учесника желео бих да вам укратко испричам нешто више о томе.

Како је све почело

Док је пре неколико година предавао у ханској гимназији, млади професор физике Братислав Радовановић jе са много елана водио астрономску секцију за коју је интересовање ученика било огромно. Међутим, стицајем околности, све то је престало. Крајем 2011. године дошао је код мене у Ниш са једном несвакидашњом идејом. Наиме, предложио је да оснујемо астрономско друштво које би се, поред делатности везаних за астрономију, бавило популаризацијом природних и техничких наука. Био сам затечен! Идеја је била толико смела и необична да ме је сместа заинтересовала. Након што сам навео гомилу уверљивих разлога због којих та идеја не може да успе, кренули смо са конструктивнијим разговорима – шта урадити да би се удружење регистровало, и кога још укључити. Од самог почетка били смо свесни да такав подухват захтева посвећеност више особа које могу и желе да волонтерски, у складу са својим талентима, склоностима и расположивим слободним временом, раде заједно на остварењу те идеје.

Sa prve redovne skupstine, sleva na desno: Ivica Stankovic (sekretar), Nebojsa Dincic (potpredsednik), Bratislav Radovanovic (predsednik), Sasa Vukasinovic (potpredsednik) i Ivan Mirkov (clan Saveta).

Sa prve redovne skupstine, sleva na desno: Ivica Stankovic (sekretar), Nebojsa Dincic (potpredsednik), Bratislav Radovanovic (predsednik), Sasa Vukasinovic (potpredsednik) i Ivan Mirkov (clan Saveta).

Док смо писали Статут, прикључио нам се искусни Саша Вукашиновић, професор математике и информатике. Као успешни шахиста и један од оснивача сурдуличког шаховског клуба, имао је драгоцено искуство и много енергије. Отприлике у исто време придружио се и Ивица Станковић, професор математике и информатике и гитариста из хобија. Нас четворица чинимо покретачко језгро Астрономског друштва „Вега“.  Уз Владицу Рангелова, студента завршне године астрономије, и Ивана Миркова, професора географије, употпунили смо састав.

Logo AD Vega

Лого АД Вега

Зашто баш Вега?

Вега је најсјајнија звезда сазвежђа Лира, и друга најсјајнија звезда северне хемисфере. Астрономи су је детаљно изучавали, те се може назвати вероватно најважнијом звездом после Сунца. Због својих особина годинама је коришћена као полазна тачка за калибрацију апсолутних фотометријских скала осветљености. За отприлике 12.000 година Вега ће бити наша Северњача. Сада симболика постаје јасна; лого удружења изгледа као стилизована слика сазвежђа Вега, с тим што су линије између одређених звезда мало другачије да би одсликавале стилизовани приказ човека.

Велика замисао

Средина у којој Астрономско друштво „Вега“ делује је мала, удаљена од престонице и универзитетских центара, али има много талентованих људи којима треба омогућити прилику да задовоље своју знатижељу, испоље креативност и осете се прихваћеним и корисним члановима заједнице. Циљна група су млади, пре свега школска омладина, којој ће активности у оквиру Друштва допуњавати и проширивати школска знања и подстицати их да остварују себе.

Иако је званични назив „астрономско друштво“, наша замисао је знатно шира. Поред астрономије, која је најзанимљивија широј публици, у плану је рад на популаризацији природних и техничких наука на разне начине. У оквиру Друштва од скора су почели са радом активи за астрономију, математику, физику, хемију, географију, биологију и информатику, које воде доказани предавачи из наше средине. У сваком од актива чланови могу, у складу са својим интересовањима, формирати радне групе у којима ће се на креативан начин, пажљиво усмеравани од стране својих ментора, бавити темама које их занимају.

Захваљујући дародавцима који инсистирају на анонимности, недавно смо добили Newton telеskop 114/500 са EQ3 монтажом. Временом ћемо се потрудити да набавимо још бољи телескоп, чиме бисмо могли грађанству понудити тематска посматрања астрономских тела и појава. Затим, у плану је организовање популарних предавања еминентних гостију и самих чланова Друштва на разне занимљиве теме из области природних и техничких наука. Потрудићемо се да сваког другог месеца угостимо истакнуте стручњаке из разних области који живе и стварају изван нашег града, чиме ћемо пружити разнолик садржај суграђанима које то буде занимало.

Када се за то стекну услови, планирамо покретање интернет часописа „Вега“, периодичног типа, који ће извештавати о дешавањима у Друштву, обавештавати о важним догађајима из света науке, подсећати на домаће и стране великане, и у коме ће наши млади чланови моћи да објављују своје радове на разне теме, мада се надамо да ће он временом прерасти у знатно озбиљнију публикацију. У плану је и оснивање мале метеоролошке станице.

Свесни смо да је Друштво младо и да још увек добија свој прави облик. Временом ће се повећавати разноврсност, број и квалитет наших активности. Пошто смо ту сви окупљени око једне лепе замисли, сваки члан ће моћи својим залагањем да нам помогне да од Веге направимо дом за све радозналце.

Досадашње активности

Promotivni poster za predavanje o kalendaru

Промотивни постер за предавање о календару

Част да на пригодан начин упознамо грађанство са нашим постојањем и циљевима припала је мојој маленкости. Одржао сам популарно предавање о календару 12. јуна у сали градске библиотеке, која је била тесна да прими заинтересоване суграђане, међу којима је било много школске омладине.

Летњу паузу искористили смо врло конструктивно – спремајући се за јесење активности. У том периоду имали смо веома користан разговор са Снежаном Станимировић, редовним професором астрономије на Универзитету Медисон из Висконсина, која је пореклом из Сурдулице. Она се бави радиоастрономијом, али и популаризацијом астрономије. Нека своја истраживања представила нам је предавањем под називом “Mapping the galaxy with GALFA”; њено искуство било је драгоцено, уз нове идеје и много подршке.

После летње паузе, кренуло се интензивно у кампању по сурдуличким школама. Одзив је био изненеђујући, већ имамо преко 80 чланова, међу којима има много основаца и средњошколаца, али и одраслих људи разних занимања, а број чланова се готово сваког дана повећава. Радује нас што су наше активности привукле пажњу суграђана, и потрудићемо се да не буде „сваког чуда три дана доста“, већ да трајемо и остварујемо своје циљеве зарад општег добра.

Постер за предавање проф. др Драгана Гајића

Постер за предавање проф. др Драгана Гајића

Свечано отварање било је 27. октобра 2012, уз гостовање др Драгана Гајића, редовног професора на Департману за физику Природно-математичког факултета из Ниша, и председника Астрономског друштва „Алфа“ из Ниша. Професор Гајић је, у посећеној сали сурдуличког Културног центра, одржао сјајно предавање са више него провокативним насловом „Јесу ли заиста шетали по Месецу?“. Износећи податке о Месецу, као и чињенице које поткрепљују односно оповргавају званичну верзију о америчком освајању Месеца, пружио је публици одличан пример како се у науци користе сумња и критички приступ да би се дошло до истине. Дискусија која се повела после предавања и озарена лица бројних слушалаца дају нам мотив да још одлучније и иновативније наставимо са радом.

Подршка и сарадња

У нашим настојањима да унесемо дух свежине у свој град имали смо пре свега подршке породица и лепших половина, мада ни медијска подршка није изостала. Локалне радио-станице, сурдулички Голд радио и Радио Хан из Владичиног Хана, и регионална врањска телевизија испратиле су наше манифестације, чиме су нам помогле у промоцији наших идеја. Управници сурдуличке градске библиотеке и Културног центра изашли су нам у сусрет око просторија за предавања.

Промотивни постер за предавање о освајању Месеца

Промотивни постер за предавање о освајању Месеца

Свесни да је сарадња кључ успеха у свакој делатности, трудимо се да успостављамо добре везе са организацијама и појединцима. Можемо се похвалити сјајном сарадњом са нишким ПМФ-ом, Астрономским друштвом „Алфа“ из Ниша, сурдуличким Културним центром као и београдским Математичким факултетом. Посебно смо захвални професору Драгану Гајићу, чије сугестије ће свакако побољшати наш рад. Поменуо бих и подршку Милана Милошевића, који нам је преко свог сајта омогућио да и Србију упознамо са нашим напорима да променимо нешто на боље. Ко зна, можда наша замисао буде инспирација још некоме да у својој средини створи нешто корисно.

Шта даље?

Краткорочни планови тичу се пре свега активности које ћемо предузимати у циљу популаризације Друштва, проналажења службених просторија, омасовљења чланства и укључивања што већег броја квалитетних људи који желе да волонтерски раде за опште добро. Планирамо да до краја децембра завршимо сајт, а од фебруара покренемо интернет часопис „Вега“. На недавно одржаној редовној годишњој скупштини неки од наших младих чланова изнели су одличне идеје које ћемо пробати да спроведемо у дело.

„Планину ће помакнути само онај ко је на почетку помицао каменчиће.“ Почели смо нешто за шта верујемо да је добро и корисно – време нек покаже…

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d