DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

Problem nedostajućih dvojnih kratera na Zemlji

Položaj kratera Čiksulub na polusotrvu Jukatan, Meksiko

Položaj kratera Čiksulub na polusotrvu Jukatan, Meksiko

Od asteroida koji se kreću u blizini putanje naše planete oko Sunca, čak njih 15 posto su dvojni. To su oni koji su gravitaciono povezani pa kružeći jedan oko drugog zajedno putuju prostorom i dele istu sudbinu. Povremeno se dvojni asteroidi sudare za Zemljom i tada, kao što se očekuje, svaki od njih izrije po jedan krater, uz sve ostale prateće posledice takvog događanja. Ono što odavno zbunjuje u ovoj priči je da na Zemlji ima svega dva do četiri posto duplih kratera (na Marsu 2 do 3%), iako bi bilo razumno očekivati da ih ima proporcionalno broju Zemlji bliskih dvojnih asteroida. Teško je poverovati da iz nekog razloga dvojni asteroidi izbegavaju sudare te je potrebno rešenje tražiti na drugom mestu.

Clearwater Lakes, dvojni krater u blizini Hadsonovog zaliva (Kanada) snimljen iz spejs šatla. Krater je formiran pre 290 miliona godina a njihovi prečnici su 36 i 26 kilometara.

Clearwater Lakes, dvojni krater u blizini Hadsonovog zaliva (Kanada) snimljen iz spejs šatla. Krater je formiran pre 290 miliona godina a njihovi prečnici su 36 i 26 kilometara.

U nedavno objavljenom članku u NewScientist Katarina Miljković i njene kolege sa Imperijalnog Koledža u Londonu su došli do rešenja ove misterije na osnovu niza simulacija i izvršene studije ovih kratera. Kako je u pomenutom radu objasnila dr Miljković njena studija je pokazala da velik procenat udara dvojnih asteroida formira, ne dva, nego jedan krater! To znači da su i mnogi jedinstveni krateri na Zemlji za koje danas znamo zapravo rezultat udara dvostrukih asteroida.

„Nije lako pronaći moguće krater-kandidate za ovakve događaje“, kaže dr Miljkoivć za AM „Potraga bi trebalo da počne od kratera koji pokazuju nekakvu asimetriju u obliku i generalnoj morfologiji.“

Dobar kandidat za takav krater je upravo jedan od najvećih i najpoznatijih. To je krater Čiksulub koji je formiran udarom asteroida pre 65 miliona godina i koji je doveo do jednog od najmasovniheg izumiranja živih bića na Zemlji. Posledica tog udara je i okončanje 160 miliona duge vladavine dinosaurusa planetom.

K_MiljkovicKatarina Miljković prethodno post-doktoralni istraživač na Imperialnom Koledžu u Londonu (Imperial College London), sada istražuje na Institutu za fiziku Zemlje u Parizu (Institute de Physique du Globe de Paris). Diplomirala je astrofiziku u Beogradu 2006. a potom doktorirala na Otvorenom Univerzitetu (Open University) u Engleskoj.

„Baš taj veliki krater može biti jedan od prvih kandidata koje treba ponovo da prostudiramo i utvrdimo da li je napravljen udarom jednog ili dva asteroida istovremeno“ kaže Miljković.

Krater Čiksulub je zatrpan i delimično skrivne ispod mora, ali nova izučavanja na osnovu utvrđivanja gravitacionih anomalija koje su stvorene udarom, govore o postojanju nekih značajnih asimterija u njegovoj formi. Simulacija Katarine Miljković pokazuje da bi, u slučaju da je ovaj krater zaista posledica udara dvojnog asteroida, to bile dve stene, ukupnog prečnka 7 do 10 kilometara sa međusobnim rastojanjem od najviše 80 kilometara. Prečnik kratera Čiksulub iznosi 180 kilometara.

(Izvor: Aleksandar Zorkić / AM)

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: