proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
mesec-pomracenje-2014

Totalno pomračenje krvavog (super)Meseca - 21. januar 2019

Za sledeću nedelju nebeska mehanika "pripremila" je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

Problem nedostajućih dvojnih kratera na Zemlji

Položaj kratera Čiksulub na polusotrvu Jukatan, Meksiko

Položaj kratera Čiksulub na polusotrvu Jukatan, Meksiko

Od asteroida koji se kreću u blizini putanje naše planete oko Sunca, čak njih 15 posto su dvojni. To su oni koji su gravitaciono povezani pa kružeći jedan oko drugog zajedno putuju prostorom i dele istu sudbinu. Povremeno se dvojni asteroidi sudare za Zemljom i tada, kao što se očekuje, svaki od njih izrije po jedan krater, uz sve ostale prateće posledice takvog događanja. Ono što odavno zbunjuje u ovoj priči je da na Zemlji ima svega dva do četiri posto duplih kratera (na Marsu 2 do 3%), iako bi bilo razumno očekivati da ih ima proporcionalno broju Zemlji bliskih dvojnih asteroida. Teško je poverovati da iz nekog razloga dvojni asteroidi izbegavaju sudare te je potrebno rešenje tražiti na drugom mestu.

Clearwater Lakes, dvojni krater u blizini Hadsonovog zaliva (Kanada) snimljen iz spejs šatla. Krater je formiran pre 290 miliona godina a njihovi prečnici su 36 i 26 kilometara.

Clearwater Lakes, dvojni krater u blizini Hadsonovog zaliva (Kanada) snimljen iz spejs šatla. Krater je formiran pre 290 miliona godina a njihovi prečnici su 36 i 26 kilometara.

U nedavno objavljenom članku u NewScientist Katarina Miljković i njene kolege sa Imperijalnog Koledža u Londonu su došli do rešenja ove misterije na osnovu niza simulacija i izvršene studije ovih kratera. Kako je u pomenutom radu objasnila dr Miljković njena studija je pokazala da velik procenat udara dvojnih asteroida formira, ne dva, nego jedan krater! To znači da su i mnogi jedinstveni krateri na Zemlji za koje danas znamo zapravo rezultat udara dvostrukih asteroida.

„Nije lako pronaći moguće krater-kandidate za ovakve događaje“, kaže dr Miljkoivć za AM „Potraga bi trebalo da počne od kratera koji pokazuju nekakvu asimetriju u obliku i generalnoj morfologiji.“

Dobar kandidat za takav krater je upravo jedan od najvećih i najpoznatijih. To je krater Čiksulub koji je formiran udarom asteroida pre 65 miliona godina i koji je doveo do jednog od najmasovniheg izumiranja živih bića na Zemlji. Posledica tog udara je i okončanje 160 miliona duge vladavine dinosaurusa planetom.

K_MiljkovicKatarina Miljković prethodno post-doktoralni istraživač na Imperialnom Koledžu u Londonu (Imperial College London), sada istražuje na Institutu za fiziku Zemlje u Parizu (Institute de Physique du Globe de Paris). Diplomirala je astrofiziku u Beogradu 2006. a potom doktorirala na Otvorenom Univerzitetu (Open University) u Engleskoj.

„Baš taj veliki krater može biti jedan od prvih kandidata koje treba ponovo da prostudiramo i utvrdimo da li je napravljen udarom jednog ili dva asteroida istovremeno“ kaže Miljković.

Krater Čiksulub je zatrpan i delimično skrivne ispod mora, ali nova izučavanja na osnovu utvrđivanja gravitacionih anomalija koje su stvorene udarom, govore o postojanju nekih značajnih asimterija u njegovoj formi. Simulacija Katarine Miljković pokazuje da bi, u slučaju da je ovaj krater zaista posledica udara dvojnog asteroida, to bile dve stene, ukupnog prečnka 7 do 10 kilometara sa međusobnim rastojanjem od najviše 80 kilometara. Prečnik kratera Čiksulub iznosi 180 kilometara.

(Izvor: Aleksandar Zorkić / AM)

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: