NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...

Problem nedostajućih dvojnih kratera na Zemlji

Položaj kratera Čiksulub na polusotrvu Jukatan, Meksiko

Položaj kratera Čiksulub na polusotrvu Jukatan, Meksiko

Od asteroida koji se kreću u blizini putanje naše planete oko Sunca, čak njih 15 posto su dvojni. To su oni koji su gravitaciono povezani pa kružeći jedan oko drugog zajedno putuju prostorom i dele istu sudbinu. Povremeno se dvojni asteroidi sudare za Zemljom i tada, kao što se očekuje, svaki od njih izrije po jedan krater, uz sve ostale prateće posledice takvog događanja. Ono što odavno zbunjuje u ovoj priči je da na Zemlji ima svega dva do četiri posto duplih kratera (na Marsu 2 do 3%), iako bi bilo razumno očekivati da ih ima proporcionalno broju Zemlji bliskih dvojnih asteroida. Teško je poverovati da iz nekog razloga dvojni asteroidi izbegavaju sudare te je potrebno rešenje tražiti na drugom mestu.

Clearwater Lakes, dvojni krater u blizini Hadsonovog zaliva (Kanada) snimljen iz spejs šatla. Krater je formiran pre 290 miliona godina a njihovi prečnici su 36 i 26 kilometara.

Clearwater Lakes, dvojni krater u blizini Hadsonovog zaliva (Kanada) snimljen iz spejs šatla. Krater je formiran pre 290 miliona godina a njihovi prečnici su 36 i 26 kilometara.

U nedavno objavljenom članku u NewScientist Katarina Miljković i njene kolege sa Imperijalnog Koledža u Londonu su došli do rešenja ove misterije na osnovu niza simulacija i izvršene studije ovih kratera. Kako je u pomenutom radu objasnila dr Miljković njena studija je pokazala da velik procenat udara dvojnih asteroida formira, ne dva, nego jedan krater! To znači da su i mnogi jedinstveni krateri na Zemlji za koje danas znamo zapravo rezultat udara dvostrukih asteroida.

„Nije lako pronaći moguće krater-kandidate za ovakve događaje“, kaže dr Miljkoivć za AM „Potraga bi trebalo da počne od kratera koji pokazuju nekakvu asimetriju u obliku i generalnoj morfologiji.“

Dobar kandidat za takav krater je upravo jedan od najvećih i najpoznatijih. To je krater Čiksulub koji je formiran udarom asteroida pre 65 miliona godina i koji je doveo do jednog od najmasovniheg izumiranja živih bića na Zemlji. Posledica tog udara je i okončanje 160 miliona duge vladavine dinosaurusa planetom.

K_MiljkovicKatarina Miljković prethodno post-doktoralni istraživač na Imperialnom Koledžu u Londonu (Imperial College London), sada istražuje na Institutu za fiziku Zemlje u Parizu (Institute de Physique du Globe de Paris). Diplomirala je astrofiziku u Beogradu 2006. a potom doktorirala na Otvorenom Univerzitetu (Open University) u Engleskoj.

„Baš taj veliki krater može biti jedan od prvih kandidata koje treba ponovo da prostudiramo i utvrdimo da li je napravljen udarom jednog ili dva asteroida istovremeno“ kaže Miljković.

Krater Čiksulub je zatrpan i delimično skrivne ispod mora, ali nova izučavanja na osnovu utvrđivanja gravitacionih anomalija koje su stvorene udarom, govore o postojanju nekih značajnih asimterija u njegovoj formi. Simulacija Katarine Miljković pokazuje da bi, u slučaju da je ovaj krater zaista posledica udara dvojnog asteroida, to bile dve stene, ukupnog prečnka 7 do 10 kilometara sa međusobnim rastojanjem od najviše 80 kilometara. Prečnik kratera Čiksulub iznosi 180 kilometara.

(Izvor: Aleksandar Zorkić / AM)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: