Konkurs-small

Konkurs za radove učenika

Niš Young Minds Section organizuje konkurs za sve zainteresovane učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji Republike Srbije u okviru projekta „Izvan redova i van okvira: Seminar za ambiciozne mlade fizičare“ ...
black-hole

O crnim rupama i medicinskoj fizici u četvrtak na PMF-u u Nišu

U četvrtak 31. oktobra od 20 h nastavlja se serija naučno-popularnih predavanja u organizaciji “Niš Young Minds Section” i Departmana za fiziku PMF-a.Ovog četvrtka Young Minds sekcija iz Niša pripremila je dva zanimljiva predavanja iz astrofizike i ...
enjoyphysics

Prvo predavanje u organizaciji Niš Young Minds Section

U četvrtak 24. oktobra u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa početkom u 20 časova, biće održano predavanje prof. dr Gorana Đorđevića sa Departmana za fiziku na temu:Od Saveza komunista do „Mladih umova”Kosmologija i ...
safer-internet

Svetska nedelja svemira i Međunarodna noć posmatranja Meseca u Nišu

Povodom Svetske nedelje svemira i Međunarodne noći posmatranja Meseca od subote, 5. oktobra do četvrtka 10. oktobra Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju seriju ...
apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...

Stigla je kometa – C/2011 L4 Pan-STARRS

Kometa Pan-STARRS, 3 mart 2013, Victoria, Australia. Snimio Phil Hart,

Kometa Pan-STARRS, 3 mart 2013, Victoria, Australia. Snimio Phil Hart,

Kometa nazvana C/2011 L4 Pan-STARRS jutros (nedelja, 10. mart) prošla je kroz deo orbite najlbliži Suncu. Kako kometa nastavlja kretanje svojom orbitom ona se udaljava od Sunca i postaje vidljiva golim okom za stanovnike severne hemisfere. Već večeras možemo da je očekujemo nisko na zapadnom horizontu, odmah nakon zalaska Sunca.

C/2011 Pan-STARRS otkrivena je 2011. godine teleskopom Pan-STARRS (Panoramic Survey Telescope and Rapid Response System) koji se nalazi na vrhu vulkana Haleakala, na Havajima. U trenutku kada je otkrivena kometa je imala sjaj 19 magnitude. Tokom prethodnih godina C/2011 Pan-STARRS kretala se svojom orbitom i približavala se Suncu. Zbog velikog nagiba orbite komete u odnosu na ravan orbite Zemlje kometa je, dok se približavala Suncu, bila vidljiva samo za stanovnike južne polulopte naše planete. Od polovine februara sjaj komete je postao dovoljan da ova C/2011 Pan-STARRS postane vidljiva golim okom na južnoj hemisferi. Daljim približavanjem Suncu sjaj komete je nastavljao da raste. Tokom prethodnih par dana kometa je počela da se pojavljuje i na severnoh hemisferi ali zbog blizine Suncu njen sjaj se gubio u sjaju naše zvezde.

Položaj komete od 7. do 20. marta

Položaj komete od 7. do 20. marta

Jutros, kada je prošla kroz perihel, kometa je ponovo počela da se udaljava od Suncaa a danas će sjaj komete C/2011 L4 Pan-STARRS dostići maksimum od 0,5 magnitude. Ovaj sjaj približan je sjaju zvezde Betelgez, najsjajnije zvezde sazvežđa Orion. Nažalost, kometa je još uvek blizu Suncu i može se videti samo kratko nakon njegovog zalaska, nisko na zapadnoj strani neba. Tokom narednih dana sjaj komete postajaće sve slabiji ali kako se ona udaljava od Sunca položaj na nebu će biti sve višlji i povoljniji za posmatranje.

Ako želite danas da potražite kometu to možete, uz malo mnogo sreće, uraditi oko 17.30 – 18.000h, izađite napolje i nađite neko mesto sa koga možete da vidite horizont na zapadu. Sačekajte da zađe Sunce a zatim u tom pravcu, blizu mesta gde je Sunce zašlo potražite kometu. Ako vremenski uslovi dozvole najbolji dani za posmatranje komete biće 12.-13. mart, kada će se kometa biti malo višlje na horizontu i videće se blizu mesečevog srpa.

A šta su to komete?

Položaj komete nakon zalaska Sunca 10. marta

Položaj komete nakon zalaska Sunca 10. marta

Komete su verovatno jedna od najzanimljivijih nebeskih tela. Prepoznatljive su po svom dugačkom repu. Njihovo ime potiče od grčke reči kome što znači “kosa”. Komete najčešće dolaze iz najudaljenijh delova Sunčevog sistema i većinu njih nikada i ne vidimo. One koje se približe Suncu najčešće bivaju otkrivene dok su još udaljene i tamne.

Vidljive komete se kreću po eliptičnim putanjama sa izuzetno velikim ekscentricitetom (tj. njihove elipse su izdužebe). Dok su daleko od Sunca to su mali, tamni i ledeni objekti, najčešće nevidljivi i kroz najjače teleskope. Komete postaju vidljive kad se približe Suncu. Približavajući se Suncu jezgro komete se zagreva i počinje da isparava, tj. sublimira (sublimacija je proces pri kome naglo zagrevanje dovodi do toga da čvrsto telo direktno prelazi u gas, bez prolaska kroz tečnu fazu). Ovaj gas koji izbacuje kometa odlazi u okolni međuplanetarni prostor, ali pod uticajem Sunčevog vetra i gravitacije nastavlja da se kreće zajedno sa kometom i formira njen rep. Što je kometa bliža Suncu jezgro je toplije a intenzitet isparavanja sve veći i veći, ovo dovodi do toga da sjaj komete raste a rep postaje sve veći.

Promena sjaja i rastojanja komete C/2011 L4 Pan-STARRS

Promena sjaja i rastojanja komete C/2011 L4 Pan-STARRS

Orbite kometa se dosta razlikuju u odnosu na ostala tela Sunčevog sistema. Njihove orbite ne samo da su mnogo izduženije od orbita planeta i asteroida već one najčešće ne leže u istoj ravni i mogu se naći u svim pravcima oko Sunca. Prema obliku orbita (tj. periodu obilaska oko Sunca) komete se dele na kratkoperiodične i dugoperiodične. Kratkoperiodične komete su one koje oko Sunca obiđu za manje od 200 godina i one se ne udaljavaju mnogo od Sunca (najčešće ne mnogo dalje od orbite Plutona). Dugoperiodične komete često idu i do rastojanja većih od 50.000 puta većih od rastojanja Zemlja – Sunca (astronomska jedinica, a.j).

Istraživanja su pokazala da kratkoperiodične komete potiču iz oblasti koja se naziva Kuperov pojas, koji se nalazi iza orbite Neptuna. Većina kometa u ovom pojasu kreće se na rastojanjima između 30 i 100 a.j. od Sunca ali nekad različiti međusobni sudari ili gravitacioni uticaji planeta izbace neku kometu iz ovog pojasa i ona nastavi kretanje ekscentričnom orbitom koja je dovodi blizu Sunca. Sve komete u Kuiperovom pojasu, kao i planete i asteroidi, nalaze se približno u istoj ravni.

Orbita komete C/2011 L4

Orbita komete C/2011 L4

Dugoperiodične komete potiču iz Ortovog oblaka, koji se nalazi na rastojanju od oko 100.000 a.j od Sunca. Kao i u Kuiperovom pojasu tako i ovde većina kometa nikad ne priđe Suncu i planetama. Povremeni gravitacioni uticaji okolnih zvezda dovode to toga da neke komete promene orbitu i krenu ka Suncu. Za razliku od Kuiperovog pojasa ovde se orbite kometa nalaze u svim ravnima pa dugoperiodične komete mogu dolaziti iz svih pravaca, tj. pod svim uglovima u odnosu na ravan zemljine orbite. Kometa C/2011 L4 Pan-STARRS je dugoperiodična kometa. Procenjeno je da ona oko Sunca obiđe jednom u više od 100.000 godina.

Najveći deo vremena komete provedu daleko od Sunca, kad postoji samo njihovo zamrznuto jezgro. Dimenzije jezgra su male, samo nekoliko kilometara u prečniku. Ovako mali objekat na ogromnom rastojanju potpuno je nevidljiv sa Zemlje. Komete postaju vidljive tek kad se približe Suncu i jezgro počne da isprava. Zagrevanjem gas počinje da isparava i oko jezgra se formira difuzni oblak – koma koji sadrži prašinu i oslobođeni gas. Približavanjem izvoru toplote isparavanje je intenzivnije a koma raste i može da dostigne prečnik od 100.000km (približno kao prečnik Saturna ili Jupitera). Dok se kometa približava Suncu uticaj Sunčevog vetra postaje sve značajniji. Sunčev vetar deformiše komu i tako se formira rep komete. Rep komete, pod uticajem vetra, je uvek okrenut na stranu suprotnu od Sunca. Na kometama je najčešće moguće videti dva repa: jonski rep – prav i izgrađen od mnoštva jonizovanih molekula i rep prašine – koji je sjajniji, veći i zakrivljen. Bez obzira na veličinu repa najveći sjaj komete potiče iz kome. Golim okom sa Zemlje mogu da se vide jedino koma i rep komete.

Kometa C/2011 L4 Pan-STARRS, snimio Matthew, March 6, 2013 @ Green Point, NSW, Australia

Kometa C/2011 L4 Pan-STARRS, snimio Matthew, March 6, 2013 @ Green Point, NSW, Australia

Najpoznatije komete

Verovatno najpoznatije komete u istoriji su Halejeva, Hale-Bopp i Shoemaker-Levy 9. Halejeva kometa je najpoznatije i prva otkrivena kratkoperiodična kometa. Prvi zapisi o ovoj kometi potiču iz 240. god. pre nove ere, a njena orbita poznata je od 1682. godine. Halejva kometa ima period od 74 godine i poslednji put je viđena 1986. godine.

Kometa Hale-Bopp bila je vidljiva 1996/1997 godine i oborila je mnoge rekorde. Bila je to najsjajnija i najduže vidljiva golim kometa u istoriji. Ova komete bila je i jedna od najvećih. Njeno jezgro imalo je prečnik od oko 50 kilometara.

Shoemaker-Levy 9 je kometa koja je 1994. godine udarila u Jupiter.

Komete u 2013 godini

Kometa C/2011 Pan-STARRS je jedna od tri komete koje će se videti tokom ove godine. Trenutno se na južnoj hemisferi vidi još jedna kometa C/2012 F6. Do pre par dana ove dve komete mogle su da se posmatraju istovremeno sa južne polulopte, a mogli smo da vidimo i neke zanimljive fotografije.

Kometa C/2012 S1 (ISON) polako se približava unutrašnjim planetama i postaje sve sjajnija. Ova kometa otkrivena je septembra prošle godine i prema prvim procenama možemo da očekujemo izuzetno lep prizor. Prema nekim procenama ova kometa može da dostigne sjaj veći od sjaja punog Meseca i moćiće da se vidi po danu. Maksimum sjaja predviđen je za 28. novembar. U trenutku maksimuma ova kometa prićiće Suncu na rastojanje od 1,2 miliona kilometara, još bliže nego što je to uradila C/2011 Pan-STARRS. Da li će prognoze biti tačne i da li će kometa uopšte preživeti prolazak pored Sunca saznaćemo za nekoliko meseci.

(Fotografije: BadAstronomy, Sky&Telesope, Stellarium, Blog Astrofan80, SpaceWeather)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: