guitar_620.width-800

Muzika u fizici i fizika u muzici na NNB11

Postavka ,,Svakojaka čudesa ispod naših nebesa” Departmana za fiziku će pored interesantnih eksperimenata sadržati i muzčki program.U okviru postavke na ovogodišnjem festivalu Nauk nije bauk gostovaće muzičar Oliver Katić. ...
kvizicar-baner

Kviz “Kakav si kvizičar?” na NNB11

Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuje kviz “Kakav si kvizičar?” iz poznavanja fizike za učenike osnovnih i srednjih škola. Kviz čini deo programa postavke Departmana za fiziku u ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Margaret Tačer – Čelična ledi

Margaret_ThatcherMargaret Tačer je 1974. godine postala prva žena predsednik Konzervativne stranke, a maja 1979. godine i prva žena predsednik Vlade Ujedinjenog Kraljevstva. Na tom položaju je ostala do novembra 1990. godine, što je najduži mandat jednog predsednika vlade Ujedinjenog Kraljevstva od 1827. godine. Po zanimanju je bila advokat i hemičar. Kada je Margaret Tačer došla na vlast, Britanija je bila „bolesnik Evrope“, na ivici ekonomskog kolapsa. Kada je napustila vlast, 1990. godine, ova zemlja je bila jedna od finansijskih prestonica sveta. Bila je u odličnim odnosima sa američkim predsednikom Ronaldom Reganom, koji ju je izuzetno cenio i smatrao svojim najbližim savetnikom.

Politička filozofija Margaret Tačer nazvana je „tačerizam“, a njene osnovne odlike su nisko oporezivanje, niska javna potrošnja, slobodno tržište i masovne privatizacije. Bila je pobornik slobodnog tržišta, na kome ima mesta za svakoga i koje svakom omogućava da svoje sposobnosti iskoristi na najbolji mogući način i da živi bolje, a država je tu da zaštiti svačiju svojinu. Pritisak tržišta, odnosno konkurencije na njemu, bi od svakoga zahtevavao da da maksimum, kako bi u tom okruženju uspeo da učini nešto za sebe i svoju porodicu.

Za vreme svog mandata morala je da se bavi masovnom nezaposlenošću, nekontrolisanom inflacijom i beskrajnim štrajkovima, a vodila je i rat na Foklandskim ostrvima 1982. godine. Ostaće zapamćena po bolnim rezovima nužnim za oporavak zemlje. Posedovala je odlučnost u sprovođenju svoje vizije, znala je šta želi i kakvu Britaniju želi da ostavi iza sebe. Radila je na planu umanjenja budžetskih rashoda, ukidanju birokratskih prepreka poslovanju, umanjenju državne intervencije, privatizaciji i zatvaranju neprofitabilnih preduzeća, pa makar to bili i rudnici. Takođe, uspela je da smanji moć sindikata, koji su ugrožavali slobode poslodavaca i na taj način štitili već zaposlene na račun nezaposlenih.

Utisnula je neizbrisiv pečat britanskoj privredi, toliko, da se ekonomska strategija njenih naslednika, bez obzira da li se radi o laburistima ili konzervativcima, ocenjuje merilima koje je ona postavila. Margaret Tačer je zauvek promenila britansku privredu jer je promenila način na koji Britanci razmišljaju o novcu, kapitalizmu i preduzetnišvu. Bila je spremna i odlučna u sprovođenju reformi „od kojih zastaje dah“ i sprovođenju zacrtanog ekonomskog programa.

Ostaće upamćena i po svojim doprinosima, ali i po izvesnim rezervama prema evropskom projektu. Potpisala je Jedinstveni evropski akt (ugovor iz 1986. godine kojim je prvi put značajnije modifikovan Rimski ugovor) i doprinela stvaranju jedinstvenog tržišta koje je počelo da funkcioniše januara 1993. godine. Margaret Tačer je bila veliki zagovornik proširenja evropske zajednice na zemlje srednje i istočne Evrope.

Nisu je interesovale svakodnevne ankete javnog mnjenja, ni popularnost među biračima, jer je znala da, neminovno, neće biti popularna u velikom delu biračkog tela. Ostala je upamćena kao jedna od najkontroverznijih političarki 20. veka, sa velikim brojem onih koji je poštuju, ali i onih koji je osporavaju. Njeni protivnici, uglavnom levičari, optužuju je da je uništila radnička prava i zameraju joj smanjene javne potrošnje.

Međutim, ono što joj niko ne može osporiti, jeste to da je bila velika državnica, kao i činjenica da je pokazala više odlučnosti nego bilo koji drugi političar njene generacije. Njena zaostavština nesumnjivo je oblikovala Ujedinjeno Kraljevstvo kakvo je danas, uključujući i posebnu ulogu Velike Britanije u Evropskoj uniji koja traje i danas.

U februaru 2007. godine, Margaret Tačer je postala prvi britanski premijer za života počastvovan statuom u Donjem domu parlamenta (House of Commons).

Ovim tekstom sam želela da ukažem na neke pozitivne osobine koje su neophodne za delanje u politici – kao sto su odlučnost, vizija, i stajanje iza svojih odluka. To je ono što je potrebno svima koji upravljaju državom ili nekim njenim segmentom. Ja lično, cenim Margaret Tačer zbog njene iskrenosti, odlučnosti i snage karaktera. Delim mnoga njena verovanja i slažem se sa mišljenjem onih koji tvrde da je ostavila primer političke prakse koji će za ozbiljne državnike zauvek ostati „svetionik“.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: