cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
newdecade_hdv

Početak nove decenije - učimo da brojimo & računamo vreme

Prvi put objavljeno januara 2010. godineSvakih deset godina, tj. svaki put kad čekamo godinu koja završava nulom krenu zanimljive priče i rasprave o tome da li je to godina kojom ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
Konkurs-small

Konkurs za radove učenika

Niš Young Minds Section organizuje konkurs za sve zainteresovane učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji Republike Srbije u okviru projekta „Izvan redova i van okvira: Seminar za ambiciozne mlade fizičare“ ...

Margaret Tačer – Čelična ledi

Margaret_ThatcherMargaret Tačer je 1974. godine postala prva žena predsednik Konzervativne stranke, a maja 1979. godine i prva žena predsednik Vlade Ujedinjenog Kraljevstva. Na tom položaju je ostala do novembra 1990. godine, što je najduži mandat jednog predsednika vlade Ujedinjenog Kraljevstva od 1827. godine. Po zanimanju je bila advokat i hemičar. Kada je Margaret Tačer došla na vlast, Britanija je bila „bolesnik Evrope“, na ivici ekonomskog kolapsa. Kada je napustila vlast, 1990. godine, ova zemlja je bila jedna od finansijskih prestonica sveta. Bila je u odličnim odnosima sa američkim predsednikom Ronaldom Reganom, koji ju je izuzetno cenio i smatrao svojim najbližim savetnikom.

Politička filozofija Margaret Tačer nazvana je „tačerizam“, a njene osnovne odlike su nisko oporezivanje, niska javna potrošnja, slobodno tržište i masovne privatizacije. Bila je pobornik slobodnog tržišta, na kome ima mesta za svakoga i koje svakom omogućava da svoje sposobnosti iskoristi na najbolji mogući način i da živi bolje, a država je tu da zaštiti svačiju svojinu. Pritisak tržišta, odnosno konkurencije na njemu, bi od svakoga zahtevavao da da maksimum, kako bi u tom okruženju uspeo da učini nešto za sebe i svoju porodicu.

Za vreme svog mandata morala je da se bavi masovnom nezaposlenošću, nekontrolisanom inflacijom i beskrajnim štrajkovima, a vodila je i rat na Foklandskim ostrvima 1982. godine. Ostaće zapamćena po bolnim rezovima nužnim za oporavak zemlje. Posedovala je odlučnost u sprovođenju svoje vizije, znala je šta želi i kakvu Britaniju želi da ostavi iza sebe. Radila je na planu umanjenja budžetskih rashoda, ukidanju birokratskih prepreka poslovanju, umanjenju državne intervencije, privatizaciji i zatvaranju neprofitabilnih preduzeća, pa makar to bili i rudnici. Takođe, uspela je da smanji moć sindikata, koji su ugrožavali slobode poslodavaca i na taj način štitili već zaposlene na račun nezaposlenih.

Utisnula je neizbrisiv pečat britanskoj privredi, toliko, da se ekonomska strategija njenih naslednika, bez obzira da li se radi o laburistima ili konzervativcima, ocenjuje merilima koje je ona postavila. Margaret Tačer je zauvek promenila britansku privredu jer je promenila način na koji Britanci razmišljaju o novcu, kapitalizmu i preduzetnišvu. Bila je spremna i odlučna u sprovođenju reformi „od kojih zastaje dah“ i sprovođenju zacrtanog ekonomskog programa.

Ostaće upamćena i po svojim doprinosima, ali i po izvesnim rezervama prema evropskom projektu. Potpisala je Jedinstveni evropski akt (ugovor iz 1986. godine kojim je prvi put značajnije modifikovan Rimski ugovor) i doprinela stvaranju jedinstvenog tržišta koje je počelo da funkcioniše januara 1993. godine. Margaret Tačer je bila veliki zagovornik proširenja evropske zajednice na zemlje srednje i istočne Evrope.

Nisu je interesovale svakodnevne ankete javnog mnjenja, ni popularnost među biračima, jer je znala da, neminovno, neće biti popularna u velikom delu biračkog tela. Ostala je upamćena kao jedna od najkontroverznijih političarki 20. veka, sa velikim brojem onih koji je poštuju, ali i onih koji je osporavaju. Njeni protivnici, uglavnom levičari, optužuju je da je uništila radnička prava i zameraju joj smanjene javne potrošnje.

Međutim, ono što joj niko ne može osporiti, jeste to da je bila velika državnica, kao i činjenica da je pokazala više odlučnosti nego bilo koji drugi političar njene generacije. Njena zaostavština nesumnjivo je oblikovala Ujedinjeno Kraljevstvo kakvo je danas, uključujući i posebnu ulogu Velike Britanije u Evropskoj uniji koja traje i danas.

U februaru 2007. godine, Margaret Tačer je postala prvi britanski premijer za života počastvovan statuom u Donjem domu parlamenta (House of Commons).

Ovim tekstom sam želela da ukažem na neke pozitivne osobine koje su neophodne za delanje u politici – kao sto su odlučnost, vizija, i stajanje iza svojih odluka. To je ono što je potrebno svima koji upravljaju državom ili nekim njenim segmentom. Ja lično, cenim Margaret Tačer zbog njene iskrenosti, odlučnosti i snage karaktera. Delim mnoga njena verovanja i slažem se sa mišljenjem onih koji tvrde da je ostavila primer političke prakse koji će za ozbiljne državnike zauvek ostati „svetionik“.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: