apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

GRAIL: zašto velikih basena ima više na prednjoj nego na zadnjoj strani Meseca

mesecNaučni tim Nasine misije GRAIL (Gravity Recovery and Interior Laboratory) stiče nova znanja o tome kako su se veliki krateri na Mesecu, baseni, zaista formirali. Ove nedelje, naučni žurnal “Science” objavio je rad vođen Katarinom Miljković koji objašnjava zašto Mesec poseduje asimetričnu raspodelu basena stvorenim masivnim udarima.

U naučnoj zajednici još uvek ne postoji konsenzus o tome kako se zaista mere dimenzije ovih velikih basena. Mnogi baseni na prednjoj strani su prekriveni vulkanskom lavom koja sakriva bitne morfološke karakteristike a koje mogu da pomognu da se odredi njihova stvarna veličina. Misija GRAIL je mapirala unutrašnju strukturu Meseca mnogo detaljnije i kvalitetnije od prethodnih misija. Pomoću novih podataka GRAIL misije, naučnici su uspeli da procene veličine ovih basena sa mnogo većom preciznošću.

Inverzijom GRAIL gravitacionih podataka izvedena je globalna mapa debljine Mesečeve kore. Upravo iz tih novih mapa, utvrđeno je da ima više velikih basena na prednjoj nego na zadnjoj strani Meseca. Pošto nema dokaza da su udari padali nejednako na obe Mesečeve hemisfere, pitanje je onda zašto na prednjoj strani ima više velikih basena nego na zadnjoj?

Naučnici kažu da je već dugo poznato da je temperatura kore i gornjeg dela omotača na prednjoj strani Meseca viša nego na zadnjoj strani. Naime, na prednjoj strani Meseca se nalazi veća koncentracija radioaktivnih elemenata. Takođe, vulkanske erupcije su bile dominantnije u ovom predelu Meseca. Sve to ukazuje da je prednja strana Meseca bila dosta toplija nego zadnja strana, posebno u periodu kada su se svi ovi veliki baseni formirali, pre oko 4 milijarde godina.

„Numeričke simulacije pokazuju da udari u toplu prednju stranu Meseca formiraju basene koji mogu da budu i dva puta veći od basena koje stvaraju isti udari na zadnjoj strani Meseca“ kaže Katarina Miljković, glavni autor naučnog rada.

Ova nova dostignuća bitna su za razumevanje evolucije ranog Sunčevog sistema, pogotovo period kasnog Velikog bombardovanja koji je odgovoran za kratak, ali veoma intenzivan period bombardovanja površina unutrašnjih planeta. Rezultat koji ukazuje da se na prednjoj strani formiraju veći baseni nego što očekujemo znači da je moguće da je period kasnog Velikog bombardovanja bio precenjen. Takođe, Merkur, Venera i Mars, pokazuju geološke znake da ova tela nemaju homogenu strukturu na globalnom nivou, pa je vrlo moguće da Mesec nije izuzetak, nego da otvara novo poglavlje u planetarnoj geologiji.

Saznajte više na:

(Izvor: Astronomski magazin)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: