nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

Totalno pomračenje “krvavog” (super)Meseca – 21. januar 2019

Za sledeću nedelju nebeska mehanika “pripremila” je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje u 05:41 h i trajaće do 06:43 h. Maksimu pomračenja nastupiće u 06:12 h.

Predstojeće pomračenje je poslednje totalno pomračenje Meseca u ovoj deceniji. Sledeće totalno pomračenje Meseca videće se tek maja 2021. godine, a iz naših krajeva tek septembra 2025. godine!

Totalno pomračenje "krvavog" (super)Meseca - 21. januar 2019 1
Niz fotografija totalnog pomračenja Meseca 8. oktobra 2014. godine u Viskonsinu (foto: Connor Madison / Space.com)

Mnogima je verovatno već poznato da se pomračenja dešavaju onda kada se Mesec, Sunce i Zemlja nađu na istoj pravoj. Ako se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca nastaje pomračenje Sunca, a ako se u sredini nalazi Zemlja tada nastaje pomračenje Meseca. Mesec se pomrači kada uđe u Zemljinu senku. Ova senka ima oblik konusa pošto je svetlosni izvor, Sunce, mnogo veći od naše planete. Senka je u proseku duga 1,4 miliona kilometara, a na srednjoj razdaljini Meseca od Zemlje ima prečnik od oko 9 hiljada kilometara. U senku Mesec može ući samo u vreme punog Meseca, ali ne uvek. Zbog međusobnog položaja orbita Meseca (oko Zemlje) i Zemlje (oko Sunca) on najčešće prolazi ispod ili iznad senke. Da bi došlo do pomračenja, nephodno je da u vreme punog Meseca, Mesec dospe blizu ravni ekliptike tj. blizu svog čvora. Kako je prečnik senke dosta veći od prečnika Meseca (3500 km) nije neophodno da se ova tri tela nađu u istoj ravni već pomračenje može nastupiti i onda kad je Mesec malo ispod ili malo iznad ravni ekliptike.

Totalno pomračenje "krvavog" (super)Meseca - 21. januar 2019 2
Senka (umbra) i polusenka (penumbra). Pomračenje Meseca počinje ulaskom Meseca u polusenku Zemlje. Delimično pomračenje počinje kad Mesec uđe u senku, a završava izlaskom iz senke. Totalno pomračenje je period u kome se ceo Mesec nalazi u senci Zemlje. Pomračenje završava izlaskom iz polusenke. Golim okom vidljiv deo pomračenja je period od početka do kraja delimičnog pomračenja.

Za razliku od potpunog pomračenja Sunca, koje je moguće videti samo sa uskog područja totaliteta, pomračenje Meseca vidljivo je gotovo sa cele zemljine polulopte na kojoj je tada noć. Tok pomračenja odvija se relativno sporo pa se u događaju može uživati i po nekoliko sati.

Totalno pomračenje "krvavog" (super)Meseca - 21. januar 2019 3
Osnovni poraci o pomračenju

Pomračenje počinje ulaskom Meseca u Zemljinu polusenku (03:36 h). Kao Sunce nije tačkasti izvor svetlosti, oko Zemljine senke prostire se raspršujući konus polusenke (penumbra) koja se golim okom gotovo i ne primećuje. Dalje, iz polusenke Mesec ulazi u senku – umbra (04:33 h) i to svojim levim krajem, okrenutim ka istoku (posmatramo sa severne polulopte Zemlje). Tada se na Mesecu opaža senka Zemlje koja sve više raste, a Mesec dobija izgled srpa. Terminator pomračenja je luk kruga senke i razlikuje se od terminatora Mesečvih faza koji ima izgled poluelipse čija je velika osa jednaka prečniku Meseca. Kad senka dodirne suprotni, zapadni, kraj diska počinje totalno pomračenje (05:41 h). Maksimum pomračenja (06:12 h) nastupa, kada se Mesec nalazi u “centru” senke naše planete. Nakon toga faze se odvijaju na sličan način, ali suprotnim redosledom. Prvo završava totalno pomračenje (06:43 h), Mesec polako izlazi iz senke (07:50 h), a zatim i polusenke (08:48 h). Tada pomračenje završava. Kod nas Mesec će zaći u 07:06 h tako da se kraj delimičnog pomračenja neće videti.

U zavisnosti od položaja mogu nastupiti i različiti tipovi pomračenje, tj. neke od ovih faza mogu izostati, pa tako nastaje delimično pomračenje Meseca, a može se dogoditi i da Mesec prođe samo kroz polusenku i takvo „delimično“ pomračenje je gotovo i nemoguće primetiti.

Najduže totalno pomračenje nastaje ako se trenutak punog Meseca poklopi sa totalnim pomračenjem i najduže može trajati 1 sat i 44 minuta. Ceo tok pomračenja, od ulaska do izlaska iz polusenke tada traje više od pet sati. Ovo totalno pomračenje će trajati samo 1 h i 2 minuta,  dok je totalno pomračenje jula 2018 godine bilo jedno od najdužih i trajalo je 1 sat i 43 minuta.

Iako je pomračenje Meseca vrlo zanimljiva pojava ono, za većinu ljudi, nije atraktivno kao pomračenje Sunca. Međutim, jedna pojava koja nastaje tokom pomračenja je vrlo atraktivna i privlači pažnju mnogobrojnih posmatrača. Za razliku od Sunca, koje tokom pomračenja potpuno nestane, tokom pomračenja Meseca on ne nestaje potpuno već često njegova boja postaje tamno crvena. Isti procesi koji boje nebo naše planete u plavo “kradu” fotone plave svetlosti i kroz atmosferu naše planete i do Meseca stiže najviše fotona crvene svetlosti. Kao posledica ovog rasejavanja plave svetlosti u senci koju naša planeta baca ima više fotona crvene svetlosti i Mesec postaje crven. Primećeno je da izgled i nijansa Zemljine senke na Mesecu i njihova promena u toku pomračenja zavise od sastava atmosfere, ali i od Sunčevih aktivnosti. Ova pojava je zbog boje dobila naziv “krvavi” Mesec i dešava se tokom svakog totalnog pomračenja.

Totalno pomračenje "krvavog" (super)Meseca - 21. januar 2019 4
Kretanje Meseca oko Zemlje po eliptičnoj orbiti (Credit: Ángel R. López-Sánchez. fotografija Meseca: Paco Bellido.)

U najavi predstojećeg totalnog pomračenja često se govori i o totalnom pomračenju supermeseca. Kružeći oko Zemlje, Mesec stalno menja rastojanje, kada je najbliži nalazi se na rastojanju od oko 350000 kilometara (perigej), a kad je najdalji odlazi na približno 400000 kilometara (apogej), odnosno svakog meseca rastojanje se promeni za 50000 kilometara. Na orbitu Meseca, kao i svih drugih tela u Sunčevom sistemu, utiče mnogo različitih faktora, pa rastojanja nisu ista tokom svake rotacije. Tokom perioda potrebnog da Mesec jednom obiđe oko Zemlje rastojanje između ova dva tela svakog dana promeni se za nekoliko hiljada kilometara, tj. svakog dana Mesec je oko 5000 kilometara bliži/dalji nego prethodnog/sledećeg dana. Tokom meseci i godina rotacije Meseca oko Zemlje tačna rastojanja u apogeju i perigeju variraju za određen broj kilometara.

Supermesec nastaje kada zakoni nebeske mehanike (približno) poklope trenutak kada je Mesec pun i kad se on na svojoj orbiti nađe u perigeju. Teško je nabrojati sve “pojave” super Meseca tokom poslednjih godina, ali da pokušam: mart 2011, maj 2012, juna 2013, tri puta 2014 (jul, avgust, septembar), septembar 2015 (isto pomračenje pomračenje), tri puta 2016 (oktobar, novembar, decembar), po jednom 2017 (decembar) i 2018 (januar). Ove godine “videćemo” supermesec dva puta – 21. januara i 19. februara.

Razlog za ogromno interesovanje javnosti za Supermesec sigurno nije u tome kako te noći izgleda Mesec, već činjenica da definicija supermeseca ne potiče iz astronomije već iz astrologije.

Iako se u javnosti javljaju različite definicije, verovatno je jedina prava definicija ona prva, koju je dao 1979. godine dao astrolog Richard Nolle. Prema ovoj definiciji, supermesec je pojava koja nastaje kad mlad ili pun meseca mastupe u vreme kad se Mesec nalazi na minimalnom rastojanju (perigej) ili blizu njega (unutar 90% ovog rastojanja). Šta ova definicija tačno znači verovatno nikome nije jasno, niti je bilo gde objašnjeno zašto je izabrano baš 90% rastojanja u perigeju. Definisan na ovakav način, supermesec se javlja između dva i šest puta.

Prema jednom od tumačenja definicije treba uzeti 90% razlike minimalnog i maksimalnog rastojanja Meseca od Zemlje (oko 50.000 km), a onda dobijenu vrednost (oko 45.000 km) oduzeti od maksimalnog rastojanja (406.000 km – 45.000 km = 361.000 km). Prema tome ako pun Mesec nastane na rastojanju manjem od 361.000 km od centra Zemlje mnogi ljudi na nebu traže Supermesec.

Totalno pomračenje "krvavog" (super)Meseca - 21. januar 2019 5
Prividno najveći i najmanji Mesec (foto: D. Reponj, Zvijezdarnica Apollo / astronomija.org.rs)

Tokom obilaska Meseca oko Zemlje, sa rastojanjem, menja se i njegova prividna veličina na nebu. Kada je Mesec najbliži (u perigeju) prividan disk punog Meseca može da bude i skoro 15% veći i 30% sjajniji od diska najudaljenijeg Meseca. Zbog ove promene prividne veličine Meseca na nebu ovaj “perigejski pun Mesec”, kako se u astronomiji naziva, u široj javnosti dobio je, jednostavan i zanimljiv, nadimak SUPER Mesec.

Ostaje samo da fizika atmosfere i dinamika oblaka pripreme lepe vremenske uslove i donesu lepo vreme da bi sve ove pojave mogli da posmatramo golim okom ili kroz bilo koji dvogled ili teleskop.

Sledeće delimično pomračenje Meseca biće vidljivo iz naših krajeva 16/17 jula. Takođe ove godine, u novembru, moćićemo da posmatramo i prelazak Merkura preko Sunčevog diska.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: