posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...

Noc…. (dopunjen tekst)

Nedelja, skoro 5 sati ujutru. I najsjajnije zvezde su potpuno izbledele, ustupaju mesto predstojecem danu. Ne mogu da spavam, razmisljam, pokusavam da nadjem odgovore na mnoga pitanja ali bez uspeha….

Mnogi su me često pitali zašto volim astronomiju, zašto zvezde. Uvek sam pokušavao da dam neki odgovor, sličan, nikada isti…. Noćno nebo puno zvezda, bez obzira gde se nalazite ono je uvek tu, uvek isto, nepromenjeno. Ako ste sami, ako ste tužni, zvezde vam prave društvo, one vam stalno pričaju neku novu i zanimljivu priču…

Astronomija, nastarija nauka, pokušava da odgovroi na mnoga pitanja koja su ljude mučila od samog nastanka civilizacije. Za razliku od drugih nauka ona ne daje značajne praktične rezultate, ali suština ljudskog bića je želja za znanjem, želja da razume prirodu. Ako se bavite astronomijom najverovatnije nećete postati milioner, ali bićete bogati. Shvatićete tajne prirode, tajne Univerzuma. Najstarija ljudska želja, osim opstanka, je želja da razume prirodu. Astronomija pruža upravo tu čast, da saznate tajne prirode.

Kao i istorija, i astronomija nas uči o prošlosti. Ta prošlost nije ograničena samo na našu planetu, već je to prošlost čitavog univerzuma. Za razliku od istorija koja izučava prošlost samo na osnovu posrednih izvora, astronomi imaju jednu dragocenu mašinu – vremeplov. Taj vremeplov nije komplikovan kao u bajkama i SF filmovima, taj vremeplov zapravo je teleskop. Kad god pogledamo kroz teleskop, mi gledamo prošlost. Gledamo zvezde i galaksije i vidimo ih kako su izgledale u doba kada su našom planetom šetali neki davno zaboravljeni ljudi, možda dinosaurusi… a možda odemo i toliko daleko u prošlost, u vreme pre nastanka Zemlje, sve do vremena kada je čitav univerzum bio tek rođena beba.

Mnogi protivnici astronomije (i fundamentalnih istraživanja, uopšte) tvrde da nas astronomija ne uči ničemu korisnom. Kažu oni da nas astronomija uči kako smo zanemarljivo mali u poređenju sa ogromnim prostranstvom svemira, kako su naši životi beznačajni, kako ovo kako ono. Ali nisu u pravu, astronomija nas uči o tome koje je naše mesto u Univerzumu, ali to ne znači da su naši životi bez cilja, bez razloga jer: ko svoj vlastiti život i živote svojih bližnjih smatra besmislenim, taj ne samo da je nesretan, već jedva da je sposoban za život (Albert Ajnštajn). Dugi protivnici pak tvrde da od tih istraživanja nema nikakve koristi, ali istu primedbu neko je mogao da postavi i Njutnu ili Ajnštajnu. Njih dvojica, i još mnogi drugi, nisu ni sanjali koje će primene imati zakoni gravitacije koje su otkrili, a upravi ti zakoni omogućavaju da živimo u svetu u kome živimo, da spajamo obale reka i mora, da putujemo morima i nebom bez straha da se izgubimo jer GPS pazi na nas, da putujemo u svemir, da istražujemo druge svetove. Ima i onih trećih protivnika, koji tvrde da su ta istraživanja opasna, da omogućavaju pravljenje novih, opasnih oružja ali i oni greše – samo saznanje zakona prirodne nije opasno, priroda nije zla, ali neki ljudi su zli oni zloupotrebljavaju moć prirode. Naša zadatak i napša odgovornost je da ih u tome sprečimo.

Postoji i jedna posebna vrsta ljudi, vrsta koja zloupotrebljava to noćno nebo i vara druge ljude. Oni tvrde da mogu da proriču sudbinu ljudi, sudbinu pojedinaca. Ali lažu, zvezde nam ne govore o našoj budućnosti. Naša budućnost zavisi samo od nas, od našeg znanja i naših sposobnosti. Jedina budućnost o kojoj nam zvezde pričaju je daleka budućnost Sunca, Galaksije i čitavog univerzuma.

… pitam se zašto vam ovo pričam…. Ako razumete, onda već znate, ako ne razumete onda… nikada nećete razmeti… ali ipak, kad ste sami, kad ste tužni, kada mislite da vam sve ide naopako, da se svet oko vas ruši, pogledajte noćno nebo prekriveno zvezdama i razmislite, možda saznate nešto novo…

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: