kvizicar-baner

Kviz “Kakav si kvizičar?” na NNB11

Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuje kviz “Kakav si kvizičar?” iz poznavanja fizike za učenike osnovnih i srednjih škola. Kviz čini deo programa postavke Departmana za fiziku u ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...

“Osveta loših đaka prosveti i nauci”

U “Politici” je subotu 10. maja, u “Kulturnom dodatku” objavljen izuzetno zanimljiv tekst pod naslovom “Montipajtonovsko veličanje neznanja ili osveta loših đaka prosveti i nauci“. Autor je dr Milan Ćirković, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu i naučni saradnik Instituta za budućnost, Univerziteta u Oksfordu. “Svet nauke” ovaj tekst prenosi u celosti.

* * *

milan-cirkovicOd dana kada je dr Srđan Verbić postao kandidat za ministra, čitava medijska scena zasuta je mahom besmislenim pitanjima tipa „ko je taj čovek?” „Otkuda on dolazi?” „Zašto o njemu ništa ne znamo?” Naravno, odgovor je: zato što, kao loši studenti, niste ništa naučili.

Sokrat, najmudriji među Grcima, svojevremeio je zaključio da je znanje najveće bogatstvo, a neznanje najgore siromaštvo. Naravno, ne mogu svi biti bogati ali prilično je bizarno kad neko ne samo što želi da bude siromašan, već i to ističe kao posebnu vrlinu kojom se javno hvali. Zamislite sledeću scenu: student izlazi na ispit iz fizike elementarnih čestica i na pitanje profesora da opiše interakcije J/ψ mezona, on odgovara da mu ta čestica nažalost nije poznata. Možete, u skladu sa opadanjem ne samo akademskih, već i moralnih standarda, zamisliti i da student tu podigne glas na profesora i drsko prokomentariše kako nije u redu da ga pita o tako nepoznatim i ezoteričnim česticama, kad on zna sve o (recimo) elektronu i s-kvarku. Ako zatim padne na ispitu, student će na sav glas da po hodnicima raspreda o tome kako ga profesor mrzi i potcenjuje, pitajući ga baš ono što on ne zna.

Nije poznato da postoji neka oblast znanja u kojoj se na ovakav model ponašanja, nazovimo ga modelom lošeg studenta, gleda sa odobravanjem ili poštovanjem. Postoji prilično jasna crta koja razdvaja znanje od neznanja i mada smo dosta propali, ipak će se retko ko usuditi da javno glorifikuje neznanje i egocentrično posmatra samog sebe kao merilo svih stvari, a posebno značaja bilo kog fenomena. Model lošeg studenta loš je upravo stoga što se njime afirmiše neznanje umesto znanja i dok je znanje univerzalna vrednost i bogatstvo čovečanstva, neznanje je problem pojedinca.

Ali, zar nismo upravo u prethodnih nekoli ko nedelja videli masu loših studenata kako se upravo tako ponašaju, tiskajući se po medijima da promovišu svoje neznanje? Loši studenti javno izjavljuju da ono što oni ne znaju mora ionako biti nevažno, nekvalitetno i još svašta sa negativnim predznakom? I niko se protiv te vrste glorifikacije neznanja ne buni barem ne iz principijelnih, a ne dnevno političkih razloga?

Slučaj u pitanju jeste onaj novoimenovanog srpskog ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Srđana Verbića. Praktično od dana kada je postao kandidat za ministra, domaćim javnim životom se provlači floskula loših studenata da nam taj čovek nije poznat. Čitava medijska scena zasuta je mahom besmislenim pitanjimatipa „ko je taj čovek?” „Otkuda on dolazi?” i onim pravim montipajtonovskim „zašto o njemu ništa ne znamo?” Naravno, odgovor je: zato što, kao loši studenti, niste ništa naučili. Ali takav odgovor ironično, kad se radi upravo u resoru koji je najviše zapostavljan sve ove decenije – ne sme se javno dati zbog opšte i vladajuće atmosfere da svako sve zna o fudbalu, seksu i prosveti; ovo se posebno odnosi na urednike i analitičare.

Prava dokinsovska „mema”

Tipičnu ilustraciju ovog skandaloznog paradiranja neznanjem dao je loš student Srđan Škoro, urednik deska Večernjih novosti koji je 27. aprila u jutarnjem programu RTS pomenuo da se raspitao kod „nekih ljudi” i da ni oni, gle čuda, nisu za novog ministra prosvete čuli. Čime je verovatno bez namere uvredio ne ministra Verbića, već te anonimne autoritete kojima se obraćao, uključujući ih u sopstveno neznanje. I to je postalo deo načina mišljenja o prosveti kod nas. Da to nije nimalo slučajno pokazuje činjenica da je čak i njegovo prezime bilo pogrešno navedeno u izveštaju agencije Beta i nakon toga u toj pogrešnoj formi ponovljeno u barem devet (toliko sam lično uspeo da izbrojim, sigurno ih je bilo mnogo više) domaćih medija. Kako to već biva, ovo pogrešno čitanje se ustalilo kao prava dokinsovska mema, pa je i nekoliko nedelja kasnije, u jednoj uglednoj televizijskoj emisiji, ugledni analitičar (i loš student) dr Miša Đurković učinio identičnu grešku.

Najpre, konstatovati i to vrlo javno da vam je neko ili nešto nepoznato govori samo o vama i o vašoj neobaveštenosti i neznanju. Tu nema niti može biti ikakvog opravdanja ukoliko je poenta da se „vi eto ne bavite baš time”, onda čemu potreba da se uopšte bilo šta komentariše, pre nego što se posveti trud i vreme da se o temi obavesti? Zar je toliko teško držati jezik za zubima ili prste daleko od tastature? Zar je toli ko teško razumeti da, ako svako ima mišljenje (kao jedan deo tela koji se vidi otpozadi, što bi rekao besmrtni filmski junak), to još ne znači da je svako mišljenje podjednako vredno, smisle no ili da treba da bude izneseno u javnost.

Pre svega, radi se o ličnosti koja je onima koji se za prosvetu i nauku zaista interesuju i te kako dobro poznata. Eh, ali za to treba re ći da se Zemlja okreće oko Sunca, što u Srbiji izgleda zahteva veliku hrabrost. Jer, bilo kome ko se u poslednjih petnaestak godina interesovao za prosvetu, njenu reformu, stvaranje kriterijuma za evaluaciju nastave, rad sa talentima, a naročito poboljšanje nastave u oblasti prirodnih nauka, ime dr Verbića je jako dobro po znato. Tu se nema šta mnogo još dodati treba otići do biblioteke i čitati Review of Educational Research, Chronicle of Higher Education, Teaching and Teacher Education, Science in School, pa i naš Prosvetni pregled i publikacije Istraživačke stanice Petnica. Ko je ove i mnoge druge slične izvore dovoljno konsultovao i dovoljno je blizak sa naukom o obrazovanju, njemu će ime dr Verbića takođe biti dovoljno blisko. I to saznanje može jedino da isprovocira pitanje zašto ljudi poput dr Verbića, dokazani i u praktičnom i u teorijskom radu u obrazovanju i nauci, nisu daleko, daleko ranije angažovani na najodgovornijim mestima?

I Dositej je bio žrtva

Na problem neznanja i njegove javne promocije kao suprotnosti svemu što smo od tekovina prosvetiteljstva i Verbićevog prethodnika Dositeja Obradovića mogli da naučimo (a Dositej je, da se i toga podsetimo, bio žrtva žestoke propagande svog vremena i to od strane istih kvaziintelektualnih i pseudoduhovnih krugova koji su i danas veoma glasni) nadovezuje se još veći problem korišćenja neznanja kao etalona. To što student ne zna ništa o J/ψ mezonu (uzgred, prvoj otkrivenoj čestici sa kvantnim brojem šarma koja je direktno inspirisala razvitak standardnog modela fizike čestice) govori samo i jedino o studentu, ništa o samoj čestici. E, ali za srpske medijske, komentatorske i analitičarske loše studente, stvari ne stoje tako. Oni bi hteli da sve bude baš suprotno: ono o čemu oni ne znaju, nije ni važno ni kvalitetno.

Problem je što oni koji se u Srbiji prosvetom i naukom „bave” vrlo često, iz neznanja i/ili loše namere, protiv prosvete i nauke aktivno rade. Bar je to do sada često bio slučaj, naročito tokom dugotrajnog perioda dominacije socijalističkih i nacionalističkih kadrova u tim resorima (sa kratkim izuzetkom perioda 2001-2003. koji se kao što znamo završio tragično). Imamo osnova da se nadamo da se bar ta situacija menja. Neki novi vetrovi duvaju, što se zapaža ne samo u imenovanju ministra za koga i empirijske činjenice i zdrav razum ukazuju da je najsposobnija ličnost u tom resoru koja se pojavila u Srbiji/Jugoslaviji u poslednjoj polovini veka, ako ne i više, već i u imenovanju dr Aleksandra Belića, jednog od naših najboljih naučnika i naučnih menadžera, za državnog sekretara, kao i u potezima i merama koje su već najavljene, kao što je preispitivanje pojedinih aspekata Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije.

Naravno, situacija prosvete i nauke će još jako dugo u Srbiji biti teška i na ivici sloma, obzirom na to da je besomučno i stravično rušenje svih vrednosti trajalo isuviše dugo, antiprosvetiteljska indoktrinacija je bila isuviše intenzivna, a značajnijih sredstava za dugoročna ulaganja u ovaj resor još izvesno vreme neće biti.

Ali nakon veoma, veoma dugog vremena možemo oprav dano gajiti umereni optimizam.

(Preuzeto sa bloga Nikole Božića @Blic Blog)

3 Comments
  1. avatar 15. 05. 2014.
  2. avatar 15. 05. 2014.
  3. avatar 15. 05. 2014.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: