apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Apolo 11: 40 godina kasnije

Apollo40 logoPre 40 godina, 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te rakete nalazio se Apolo 11, a u njemu su sedeli: Nil Armstrong (komandant misije), Michael Collins (pilot komandnog modula) i Edwin Eugene ‘Buzz’ Aldrin (pilot Lunarnog modula).

Apollo 11 krenuo je na put. Sledeća stanica bio je Mesec! Bio je ovo prvi u nizu letova koji će nekog stanovnika naše planete odvesti na neki drugi, nepoznati svet.

Četiri dana kasnije, 20. jula u 20:17 časova po Griniču. Lunarni modul Eagle dodirnuo je površinu Meseca. Nekoliko sati kasnije (21. jula u 02:56h po Griniču) Nil Armstrong je uz poznate reči:

“Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”

krenuo u šetnju po površini Meseca.

Ceo taj dan N. Armstrong i E. Aldrin proveli su na površini Meseca, da bi tek “popodne” oko 18h “upalili” motore lunarnog modula i krenuli nazad, ka orbiti. Tamo ih je u komandnom modulu čekao Michael Collins, spreman da ih poveze na dalek put kući, nazad na Zemlju. Apolo 11 sleteo je u vode Tihog okeana 24. jula.

201px-Apollo_11_insignia

Astronauti su na Zemlju, kao suvenir, doneli oko 20 kg materijala sa površine Meseca, dok su na površini Meseca ostavili amblem misije Apolo 1, čeličnu ploču – oznaku misije, sa slikom istočne i zapadne hemisfere Zemlje, potpise sva tri astronauta i R. Nixona, model maslinove grančice, od zlata, kao simbol mira i disk koji je nosio poruke nekoliko bivšig predsednika SAD i još 73 predsednika država širom sveta.

Tačno četiri decenije kasnije NASA je omogućila da tokom dana kada je Apolo 11 bio daleko od kuće pratite LIVE sve poruke između Lunarnog modu, komandnog modula i kontrolnog centra.

Series NavigationAnketa: Da li je čovek sleteo na Mesec?Apolo 15: čekić i pero na Mesecu
12 Comments
  1. avatar 16. 07. 2009.
  2. avatar 16. 07. 2009.
  3. avatar 17. 07. 2009.
  4. avatar 19. 07. 2009.
  5. avatar 19. 07. 2009.
  6. avatar 20. 07. 2009.
  7. avatar 20. 07. 2009.
  8. avatar 22. 07. 2009.
  9. avatar 22. 07. 2009.
  10. avatar 23. 07. 2009.
  11. avatar 11. 08. 2009.
  12. avatar 14. 12. 2009.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: