proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
mesec-pomracenje-2014

Totalno pomračenje krvavog (super)Meseca - 21. januar 2019

Za sledeću nedelju nebeska mehanika "pripremila" je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

Ako papir savijete 103 puta dobijete debljinu svemira!

folding_paperMit kaže da papir možete da svijete maksimalno sedam puta, ali u relnosti moguće ga je saviti beskonačno mnogo puta. Ipak matematička eksponencijalna funkcija keže da je papir moguće maksimalno saviti 103 putai i to zato što se tada dobije debljina univerzuma!

Savijanje papira je mnogo teže nego što izgleda. Trenutni rekord je 12 puta, koji je pre deset godina ostvarila Američka srednjoškolka Britni Galivan. Pre toga rekord je bio sedam savijanja, i verovalo se da je matematički nemoguće napraviti više savijanja.

Fenomen se zasniva na eksponencijalnom rastu debljine lista papira kada se savije na pola – prilikom svakog savijanja debljina se duplira i zahteva sve više i više energije da se savije. Dr. Karl Kruzelnicki je uradio kul matematički eksperiment na ABC Science Onlinesa standardnim A4 papirom, sa dimenzijama: 300 mm dugačak i 0,05 mm debljine:”Prvi puta kada ga savijete, bude 150 mm dugačak i 0,1 mm debljine, Kod drugog savijanja bude 75mm i o,2 mm. Već kod osmog savijanja (ako možete da dodjete dotle), papir je dugačak 1,25 mm i debeo 12,8mm. Sada je deblji nego što je duži, i ako pokušate da ga savijete izgleda kao da ima stukturni integritet kao čelik.”

Prema Itanu Sigelu sa It Starts With A Bang, papir savijen 20 puta će biti visok 10 kilometara što znači da je viši od Mont Everesta.

Ali šta ako nastavimo da savijamo? Nikola Selaković je uradio matematički proračun problema savijanja papira na svom YouTube kanalu i došao do sledećeg: ako savijete komad papira debljine 0, 099 mm 103 puta, debljina papira će biti veća od posmatranog univerzuma: 93 miljardi svetlosnih godina, da budemo precizni.

To naravno podrazumeva da možete naći dovoljno veliko parče papira i da imate dovoljno energije da ga savijete 103 puta.

Hesus Dijaz sa Gizmoda je uradio poredjenje:

“Kada savijete papir tri puta biće debljine nokta.
Kod 10 savijanje će već biti debljine dlana.
Kod 23 savijanja će biti debeo jedan kilometar.
Kod 30 savijanja ćete doći do svemira. Vaš papir će biti debeo 100 kilometara.
Kod 42 savijanja ćete doći do Meseca.
Da malo ubrzamo, kod 81 savijanja vaš papir će biti debeo 127,786 svetlosnih godina, debeo skoro kao Andromeda Galaksija.
I na kraju kod 103 savijanja dobićete debljinu vidljivog svemira, koji seprocenjuje na 93 milijarde svetlosnih godina u prečniku.”

Orginalni tekst možete pročitati na: http://www.sciencealert.com.au/features/20142007-25891.html

 

5 Comments
  1. avatar 18. 08. 2014.
  2. avatar 18. 08. 2014.
  3. avatar 18. 08. 2014.
  4. avatar 18. 08. 2014.
  5. avatar 21. 08. 2014.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: