![Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2013/10/2013-10-18-Mesec-u-polusenci1.jpeg?fit=2000%2C1600&ssl=1 "Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023) 13")
![Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]](https://i0.wp.com/www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2014/08/2014-08-25-Galileo-Galilej-i-teleskop.jpg?fit=800%2C595&ssl=1 "Prvi teleskop 20")
Mit kaže da papir možete da svijete maksimalno sedam puta, ali u relnosti moguće ga je saviti beskonačno mnogo puta. Ipak matematička eksponencijalna funkcija keže da je papir moguće maksimalno saviti 103 putai i to zato što se tada dobije debljina univerzuma!
Savijanje papira je mnogo teže nego što izgleda. Trenutni rekord je 12 puta, koji je pre deset godina ostvarila Američka srednjoškolka Britni Galivan. Pre toga rekord je bio sedam savijanja, i verovalo se da je matematički nemoguće napraviti više savijanja.
Fenomen se zasniva na eksponencijalnom rastu debljine lista papira kada se savije na pola – prilikom svakog savijanja debljina se duplira i zahteva sve više i više energije da se savije. Dr. Karl Kruzelnicki je uradio kul matematički eksperiment na ABC Science Onlinesa standardnim A4 papirom, sa dimenzijama: 300 mm dugačak i 0,05 mm debljine:”Prvi puta kada ga savijete, bude 150 mm dugačak i 0,1 mm debljine, Kod drugog savijanja bude 75mm i o,2 mm. Već kod osmog savijanja (ako možete da dodjete dotle), papir je dugačak 1,25 mm i debeo 12,8mm. Sada je deblji nego što je duži, i ako pokušate da ga savijete izgleda kao da ima stukturni integritet kao čelik.”
Prema Itanu Sigelu sa It Starts With A Bang, papir savijen 20 puta će biti visok 10 kilometara što znači da je viši od Mont Everesta.
Ali šta ako nastavimo da savijamo? Nikola Selaković je uradio matematički proračun problema savijanja papira na svom YouTube kanalu i došao do sledećeg: ako savijete komad papira debljine 0, 099 mm 103 puta, debljina papira će biti veća od posmatranog univerzuma: 93 miljardi svetlosnih godina, da budemo precizni.
To naravno podrazumeva da možete naći dovoljno veliko parče papira i da imate dovoljno energije da ga savijete 103 puta.
Hesus Dijaz sa Gizmoda je uradio poredjenje:
“Kada savijete papir tri puta biće debljine nokta.
Kod 10 savijanje će već biti debljine dlana.
Kod 23 savijanja će biti debeo jedan kilometar.
Kod 30 savijanja ćete doći do svemira. Vaš papir će biti debeo 100 kilometara.
Kod 42 savijanja ćete doći do Meseca.
Da malo ubrzamo, kod 81 savijanja vaš papir će biti debeo 127,786 svetlosnih godina, debeo skoro kao Andromeda Galaksija.
I na kraju kod 103 savijanja dobićete debljinu vidljivog svemira, koji seprocenjuje na 93 milijarde svetlosnih godina u prečniku.”
Orginalni tekst možete pročitati na: http://www.sciencealert.com.au/features/20142007-25891.html
Leave a Reply
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
Kog formata treba da bude papir?
Ne bi li 103 savijanja papira bilo nemoguce jer bi odmah u startu bilo potrebno parce vece od svemira?
Hvala Milane na ovakvim clancima
Samo treba korigirt 93 milijarde svjetlosnih godina….mozda se mislilo na 9.3 milijare sg u poluprecniku
@Marino Tumpic
Dobro si to primetio. Autor teksta je dobro preveo, u izvorima se pojavljuje baš 93 milijarde ali istovremeno i piše “debljina vidljivog svemira” (a to je oko 13 milijardi) tako da pitanje je šta je tačno. Video sam negde formuli po kojoj je računato ali ne sećam se gde, ako nađem proveriću 🙂