skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

CERN puni 60 godina i slavi miroljubivu saradnju za nauku

Logo60ans_imageŽeneva, 29. septembar 2014 CERN, Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, danas duva u 60 svecica na manifestaciji kojo prisustvuju zvanične delegacije iz 35 zemalja. Osnovan 1954. godine, CERN je danas najveća laboratorija za fiziku čestica na svetu i najbolji primer međunarodne saradnje koji okuplja naučnike iz skoro 100 nacionalnosti.

Začeci CERN-a javili su se u kasnim četrdesetim godinama dvadesetog veka. Nakon Drugog svetskog rata, mala grupa vizionarskih naučnika i članova javne administracije, sa obe strane Atlantika, identifikovala je fundamentalna istraživanja kao potencijalno vozilo za ponovnu izgradnju kontinenta i za negovanje mira u problematičnom regionu. Iz ovih ideja se rodio CERN 29. septembra 1954. godine, sa dvojnim mandatom da stvara izvrsnu nauku i da ujednini nacije. Ovaj plan saradnje je radio izuzetno dobro tokom godina i proširio se na sve kontinente.

“Već šest dekada CERN predstavlja mesto gde ljudi mogu da rade zajedno, bez obzira na njihovu kulturu i nacionalnosti. Mi formiramo most izmedju kultura tako što govorimo jedinstvenim univerzalnim jezikom, a to je jezik nauke,” rekao je generalni direktor CERN-a Rolf Hojer. “Zaista, nauka je esencijalni deo kulture. Maestro Aškenazi, koji ovde danas diriguje Omladinskim orkestrom Evropske unije, se najrečitije izrazio rekavši da muzika reflektuje realnost našeg duhovnog života i pokušava da nam prenese suštinu postojanja, i da je misija nauke vrlo slična – ona takođe pokušava da objasni svet oko nas.”

CERN je nastao 29. septembra 1954. kada je na snagu stupila konvencija koju je potpisalo 12 osnivačkih zemalja članica. Nastavljajuću uspeh tokom godina, CERN je privukao nove zemlje i zaista postao globalna organizacija. Danas ima 21 zemlju članicu i preko 10 000 korisnika širom planete, sa još zemalja koje se prijavljuju za članstvo.

“CERN je vremenom postao vodeća laboratorija za fiziku čestica, uvek usmerena ka postizanju izvrsnosti”, rekla je Agnješka Zalevska, predsednik Saveta CERN-a. CERN se bavi fundamentalnom fizikom, sa ciljem da pronađe od čega je sastavljen i kako radi univerzum. Od 1954. godine, izgled fundamentalne fizike se dramatično promenio. Tada je znanje o materiji na najmanjim skalama bilo ograničeno na jezgru atoma. Za 60 godina fizika čestica je unapredila znanje o silama i materiji na najmanjim skalama, razvila čvrstu teoriju zasnovanu na ovom znanju i poboljšala naše razumevanje univerzuma i njegovog početka.

Tokom godina, fizičari iz CERN-a su doprineli ovom progresu dok je niz sve većih i moćnijih aksceleratora omogućio naučnicima da istraže nove granice energija. Među brojnim dostignućima, neka otkrića su dramatično poboljšala shvatanja fundamentalnih prirodnih zakona i omogućila napredak tehnologija. Ovde ubrajamo otkriće čestice koja prenosi slabu silu, za koje su Karlo Rubia i Sajmon van der Meer dobili Nobelovu nagradu 1984-te, izum svetske internet mreže (Tim Berners-Li, 1989), razvoj revolucionarnog detektora čestica, za koji je Džordž Čarpak dobio Nobelovu nagradu 1992, i otkriće Higsovog bozona 2012. godine, dokazujući postojanje Brut-Angler-Higs mehanizma, koji je doveo do Nobelove nagrade uručene Piteru Higsu i Fransoi Angleru 2013. godine.

Danas se u CERN-u nalazi najveći akcelerator čestica na svetu, Veliki hadronski sudarač (Large Hadron Colider – LHC). Sa ponovnim pokretanjem LHC-a sledeće godine, CERN će nastaviti potragu za odgovorima na neka od najfundamentalnijih pitanja o univerzumu.

Srbija u CERN-u

  • Bivša Federativna Narodna Republika Jugoslavija je bila jedna od dvanaestevropskih država osnivača CERN-a, septembra 1954.
  • Od 1961. do 1995. Jugoslavija je imala status posmatrača. Srbija je naslednica bivše Jugoslavije, a od 1995. godine je nastavila saradnju sa CERN-om, kao samostalna država.
  • 9. jun 2001: potpisan Ugovor o naučnoj i tehničkoj saradnji između CERN-a i Srbije.
  • 12. avgust 2005: potpisan Memorandum o razumevanju za podržavanje i funkcionisanje eksperimenata ATLAS i CMS.
  • Mart 2009: Molba Srbije za prijem u CERN.
  • 10. januar 2012: potpisan Ugovor prema kome Srbija postaje pridruženi član sa statusom koji vodi ka punopravnom članstvu u CERN-u.
  • Mart 2012: Skupština Srbije je ratifikovala ovaj ugovor.
  • Februar 2014: Sporazum o naučnoj i tehničkoj saradnji: između CERN-a i Fizičkog fakulteta i između CERN-a i Instituta za fiziku.

Do sada, a naročito tokom punopravnog članstva Jugoslavije (1954—1961), nekoliko industrijskih kompanija iz Srbije je učestvovalo u izradi magneta za akceleratore (PS, SPS), kao i nekih delova
detektora za eksperimente u CERN-u. Najpoznatije među tim srpskim industrijskim kompanijama su „Ivo Lola“, MINEL, i posle 2000. Zastava alati (danas “UNIOR Components” i „Lola Korporacija“).

Srpski naučnici su učestvovali aktivno u projektima od osnivanja CERN-a. Najvažnija učešća srpskih naučnika u CERN-ovim eksperimentima (projektima) su:

  • ISOLDE: Institut „Vinča“ (1987—2003), Univerzitet u Novom Sadu (od 1990)
  • DELPHI (od 1995): Institut „Vinča“
  • CMS: Institut „Vinča“ (od 1997) i Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu (od 2001)
  • ATLAS (od 2002): Institut za fiziku i Institut „Vinča“ (od 2008)
  • LHC-GRID (od 2006): Institut za fiziku
  • SHINE-NA61 (od 2011): Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu i Institut za fiziku.

Trenutno oko 30 srpskih naučnika i inženjera radi u CERN-u.

(Izvor: IPB)

Tags:,

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.