Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Upravljanje otpadom i zaštita životne sredine

page_image_02Zagađenje životne sredine znači uništenje ne samo dela prirodnih vrednosti i resursa, već i uništenje dela budućnosti narednih generacija. Brojni ekološki problemi nastaju zbog pogrešne koncepcije i sistema upravljanja otpadom koji nije ekološki zasnovan, i koji onemogućava pravilno postupanje s otpadom, koje ne dovodi do ekološki štetnih posledica.

Koncepcija u kojoj se različite vrste otpada skupljaju zajedno i pomešane odlažu na deponiju je potpuno pogrešna. Na taj način dolazi, ne samo do nemogućnosti ili znatnog poskupljenja odvajanja, odn. sortiranja i reciklaže (ponovne upotrebe), već i do onemogućavanja kontrole protoka materijala na deponijama. Ovakvim postupanjem gubi se prostor, uništava životna sredina, ugrožavaju postojeći prirodni resursi: zemljište, voda i vazduh, i trajno gubi vrednost degradiranih materija koje propadaju u izmešanoj masi otpada. Rešenje problema je u odvojenom prikupljanju pojedinih komponenti otpada, što znači njihovu preradu u nove upotrebne oblike i izbegavanje velikog broja ekoloških problema.

jelena-reciklazaPostupanje sa komunalnim otpadom u skladu sa ekološkim principima znači odvojeno prikupljanje komponenti i selekciju na mestu nastanka. Ovo omogućava maksimalni mogući povraćaj odvojeno prikupljenih komponenti u ponovnu upotrebu, kroz nove upotrebne oblike. Na ovaj način rešavaju se mnogi problemi, budući da za trajno odlaganje, tj. deponovanje ostaje tek jedna desetina otpada, i to uglavnom bezopasnog i inertnog. Posebno treba izdvojiti problem komunalnog otpada s opasnim karakteristikama koji se, u ovakvoj koncepciji, mora kontrolisano čuvati, eventualno reciklirati ili uništiti.

Čvrsti otpad se redovno prikuplja i zbrinjava u okviru komunalnih delatnosti. Komunalne organizacije putem odluka nadležnih gradskih ili opštinskih organa moraju da stvore uslove koji će svim stanovnicima omogućiti primereno postupanje s otpadom. Sadašnji način postupanja sa komunalnim otpadom u Srbiji ne odgovara aktuelnim ekološkim načelima, kriterijumima i standardima. Kod nas još uvek dominira zastareli, loš i ekološki štetan pristup odlaganja ukupnog nerazvrstanog otpada na običnim deponijama. Štete koje pritom nastaju nemerljive su i trajne, jer se zagađenje okoline najčešće ne može popraviti stotinama godina.

Čvrsti otpad se generalno može podeliti na tri osnovne kategorije: komunalni, industrijski i poljoprivredni. Svaki od njih može biti: inertan, neopasan ili opasan.

Komunalni čvrsti otpad se može dalje podeliti na:

  • Rezidencijalni (stambeni) – koji se sastoji od ostataka hrane, papira, kartona, plastike, gume, tekstila, kože, baštenskog otpada, drveta, stakla, konzervi, aluminijuma i drugih metala, pepela, posebnog otpada (nameštaj, potrošna elektronika, bela tehnika, baterije, ulja i auto-gume) i opasnog otpada iz domaćinstva.
  • Komercijalni (prodavnice, restorani, pijace, poslovne zgrade, hoteli, moteli, štamparije, razni servisi) – koji se sastoji od papira, kartona, plastike, drveta, ostataka hrane, stakla, metala, posebnog otpada (uključuje iste kategorije otpada kao u slučaju stambenog otpada) i opasnog otpada.
  • Institucionalni (škole, bolnice, zatvori, administrativni centri) – koji je po sastavu sličan komercijalnom otpadu, s tim što uključujuje i medicinski otpad.
  • Građevinski (nova gradnja, renoviranje i rušenje objekata) – koji sadrži drvo, čelik, beton, šut i druge materijale.
  • Otpad sa javnih površina – koji čini otpad: od čišćenja ulica i puteva, iz korpi za otpatke, sa plaža i nastalog od uređenja gradskog zelenila, sa drugih rekreacionih površina i uginule životinje.
  • Otpad iz postrojenja za pripremu vode i za obradu otpadnih voda – njega uglavnom čine različiti otpadni muljevi.

Postojeće stanje u lokalnim samoupravama Republike Srbije karakterišu nepouzdani i nepotpuni podaci o količini generisanja komunalnog otpada. Količine komunalnog otpada na godišnjem nivou su proračunate na osnovu merenja otpada u referentnim lokalnim samoupravama. Na osnovu rezultata tih merenja, može se reći da gradsko stanovništvo generiše prosečno 1 kg komunalnog otpada po stanovniku na dan, dok seosko stanovništvo prosečno generiše 0,7 kg otpada po stanovniku dnevno. U Beogradu se dnevno generiše 1,2 kg otpada po stanovniku. U proseku, stanovnik Republike Srbije generiše 0,87 kg komunalnog otpada na dan (318 kg godišnje).

Industrijski čvrsti otpad nastaje u industrijskim proizvodnim procesima i po svojstvima i sastavu značajno se razlikuje od komunalnog otpada. Može biti inertan (neopasan) i opasan. U malim preduzećima gde nema opasnog otpada, najčešće ga možemo kvalifikovati kao: komunalni otpad (identičan kućnom otpadu), otpad koji nastaje čišćenjem javnih površina, ambalažni otpad nastao posle raspakivanja proizvoda (sve vrste omotnih materijala, kutija, posuda i sve ostalo što je u funkciji čuvanja, zaštite, reklame i prodaje proizvoda), elektronička i električna oprema i njihovi delovi.

Poljoprivredni čvrsti otpad nastaje na njivama, u povrtnjacima, voćnjacima, vinogradima, mlekarama, farmama i slično. Čine ga natruli otpadi hrane, biljni otpad i različiti opasni otpad. U Srbiji je veoma izražen problem zaštite životne sredine u seoskim sredinama zbog nasleđenih loših navika i starosti stanovništva. Komunalni standard sela i kvalitet zaštite životne sredine u mnogo čemu zaostaju za potrebama u tom smislu. Pošto selo brzo prihvata gradski način življenja, ishrane, odevanja, higijene, potrebe za tehničkim aparatima i slično, to zahteva i novo komunalno opremanje sela, a to podrazumeva: organizovano prikupljanje, selekciju i odvoz čvrstog otpada (bez biootpada), uređenje vodovodnih i kanalizacijacionih mreža, uređenje ulica i dr.

earth_dayNesistematično i neadekvatno postupanje sa otpadom predstavlja jedan od najvećih problema politike životne sredine u Srbiji. Ovakvo stanje prevashodno predstavlja posledicu neizgrađenog stava društva prema otpadu, nerazumevanja važnosti adekvatnog upravljanja otpadom i neshvatanja pozitivnih efekata ovog procesa. Trenutnu organizaciju upravljanja otpadom u Srbiji karakterišu: odsustvo svesti o značaju ovog procesa, neracionalna organizacija uz visoke troškove, slab kvalitet usluga i nedovoljna briga za okolinu. Integracija Srbije u Evropsku Uniju donela bi i obavezu usaglašavanja domaćih propisa sa pravnim okvirom EU, odnosno, prihvatanje evropskih standarda postupanja s otpadom.

Reference:

[1] Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine, „Službeni glasnik RS“, br. 29/2010.
[2] Počuča, N., Aranđelović S., Horvat Ž. 2005. Zaštita životne sredine, Beograd: Privredni pregled

4 Comments
  1. 19.06.2015.
  2. 20.06.2015.
  3. 24.06.2015.
  4. 16.08.2015.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.