skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Velika prevara: The great global warming swindle

Neprijatno sam iznenađen time što je dokumentarc “The great global warming Swindle” (GGWS) i u domaćoj javnosti prihvaćen bez ikakve kritike i ikakvog kritičkog tumačenja. Mada, to možda i ne čudi pošto su ljudi, naročito na ovim prostorima, gde se sudaraju zapadni racionalizam i istočni misticizam, skloni lakom prihvatanju različitim teorijama zavere (koliko god dve teorije zavere bile u suprotnosti, obe će lako naići na iste pristalice). Domaća blogosfera takođe nije imuna na podatke i zaključivanje koji su bazirani na stavovima i propagandi koje zastupa pomenuti dokumentarac ili upravo na njemu.

Neću da ulazim u debatu o tome da li je globalno zagrevanje ubrzano ljudskim delovanjem ili ne, ta debata izlazi iz domena nauke. Moglo bi se reći da je ta debata više u domenu politike nego nauke, pa ću i ovaj dokumentarni film tumačiti iz tog aspekta, tj. prema poznatoj izreci “Informacija vredi onoliko koliko vredi i njen izvor”.

U skladu sa tim svi relevantni činioci pokazuju da pomenut film spada u grupu “dokumentarnih” serija i filmova gde spadaju “Zeitgeist”, “What The (Bleep) Do We Know!?” i slični (za neupućene – reč je o “školskim” primerima anti-naučnih dokumentarnih filmova).

Rekao sam da je debata o globalnom zagrevanju u domenu politike pa je red da vidimo i ko su glavni akteri. Sa jedne strane su Al Gor (dobitnik Nobelove nagrade za rad vezan za globalno zagrevanje, podpredsednik Bila Klintona) i veći deo naučne javnosti, a sa druge Džordž Buš (bivši predsednik SAD, poznat kao neko ko je biznisom dosta vezan za naftnie kompanije), Džon McCain (predsednički kandidat, čovek koji je u kampanji javno govorio o “mitu o globalnom zagrevanju” i čovek koji je delimično bio protivnik evolucije i zalagao se za inteligentni dizajn, naravno pripadnik iste partije kao i Dž. Buš). Uprošteno rečeno podela strane je: jedna američka stranka protiv druge, naftne kompanije protiv velikog dela naučne javnosti.

Vratimo se sada nastanku spornog serijala. Ovaj serijal rađen je u produkciji britanske TV Channel4 a producent je Martin Durkin. Isti producent poznat je po još nekim dokumentarcima: Protiv prirode (kritika ekoloških pokreta, u kontekstu da narušavaju lične slobode), Ekvinoks (tema su silikonski implanti, govori o tome da je njihova štetnost politički uveličana i o tome kako su oni korisni; ovaj serijal rađen je za BBC, koji je odbio emitovanje, preuzeo ga je Channel4), Uspon i pad genetske modifikacije (govori u korist genetske modifikacije; jedan od naučnika koji se pojavljuje u ovom dokumentarcu, dr Mae-Wan Ho, kasnije je izjavio da je potpuno izdat od strane produkcije i da mu nije rečeno da će njegove reči biti drugačije interpretirane i iskorištene upravo za napad na njegov posao). Martin Durkin pripadnik je Britanske Revolucionarne komunističke partije. Ne treba posebno pominjati da Martin Durkin nema nikakvog naučnog obrazovanja a da su svi njegovi dokumentarci naišli na oštre kritike u stručnoj javnosti.

Nakon ovih filmova stigao je GGWS. Isti autor, isti pristup temi. Prikriven brigom za siromašane zemlje GGWS govori protiv ljudskog doprinosa globalnom zagrevanju, protiv alternativnih izvora energije, u korist naftnih kompanija. Već viđen scenario prati i ovaj film. Dvojica naučnika koji se pojavljuju u filmu upućuju kritike na račun dokumentarca, na račun montaže, izvrtanja i pogrešne interpretacije njihovih izjava.

Carl Wunsch, profesor okeanografije na MIT univerzitetu, koji se pojavljuje u filmu izjavio je da je film obična propaganda i da izvrće naučne činjenice. Zbog komentara da je to uradio pod pritiskom kolega, Carl Wunsch rekao je da su mu kolege jedino javile da u filmu ne liči na sebe i da mora da pogleda film i vidi šta se dešava.

U jednom od intervjua, za ABC decembra 2007, Carl Wunsch govorio je o tome da ovaj film nemam nikakve veze sa naukom i da je reč o političkoj propagandi koju u Britaniji vodi Bušova administracija.

Nakon rasprave i obostranih pretnji sudskim tužbama delovi filma u kojima se Carl Wunsch pojavljuje izbačene su iz internacionalne DVD verzije ovog dokumentarca.

Drugi naučnik koji je naišao na sličan problem je Eigil Friis-Christensen. Slično kao i u slučaju pomenutih naučnika i njegove reči i ime su u montaži iskorišće za podršku teorije koju zastupa dokumentarac. Njegov komentar na film bio je da su reči izvučene iz konteksta i da on, kao naučnik smatra da njegovo objašnjenje koje je emitovano u dokumentarcu nije potpuno.

Osim pomenutih naučnika i veći deo naučne javnosti oštro je reagovao na film. Upućene su brojne kritike na račun produkcije, televizije Channel4 i još nekih mreža koje su kasnije emitovale film.

Neću da ulazim u detalje i tumačenje onoga što je u filmu rečeno, jer sudeći prema kredibilitetu izvora i naučnoj istoriji, tj. nepostojanju iste, producenta i cele produkcije, komentari su suvišni. Materijala ima mnogo, počev od oštrih reakcija Australijske naučne javnosti, preko pokrenutih kampanja do gomile materijala u naučnim i medijskim krugovima.

Popularnost dokumentarac verovatno duguje orgomnom novcu koji je uložen u kampanju (rekoh već d abrani interese naftne industrije i nekih velikih političara) i efektu koji je najbolje opisan rečima Edith Sitwell: “javnost će u nešto verovati dok god nije zasnovano na istini”.

I na kraju, šta reći o debati koja je odavno izašla iz domena nauke i duboko zakoračila u svet politike? Prepuštam vam da odlučite sami, da izaberete kome verujete; da li u nauci verujete naučnoj javnosti i većini vodećih naučnika a u politici novoj državnoj administraciji SAD ili producentu koga i “saradnici” na filmovima optužuju za prevaru, producentu bez ikakvog naučnog snjanja koji zastupa interese velikih naftnih kompanija, državne administracije Džordža Buša i sličnih političkih moćnika koji često dolaze u sukob sa naukom.

18 Comments
  1. avatar 08.03.2009.
  2. avatar 09.03.2009.
  3. avatar 09.03.2009.
  4. avatar 19.10.2009.
  5. avatar 19.10.2009.
  6. avatar 21.10.2009.
  7. avatar 21.10.2009.
  8. avatar 05.12.2009.
  9. avatar 07.12.2009.
  10. avatar 08.12.2009.
  11. avatar 08.12.2009.
  12. avatar 09.12.2009.
  13. avatar 09.12.2009.
  14. avatar 10.12.2009.
  15. avatar 10.12.2009.
  16. avatar 10.12.2009.
  17. avatar 14.12.2009.
  18. avatar 14.12.2009.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.