black-hole

O crnim rupama i medicinskoj fizici u četvrtak na PMF-u u Nišu

U četvrtak 31. oktobra od 20 h nastavlja se serija naučno-popularnih predavanja u organizaciji “Niš Young Minds Section” i Departmana za fiziku PMF-a.Ovog četvrtka Young Minds sekcija iz Niša pripremila je dva zanimljiva predavanja iz astrofizike i ...
enjoyphysics

Prvo predavanje u organizaciji Niš Young Minds Section

U četvrtak 24. oktobra u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa početkom u 20 časova, biće održano predavanje prof. dr Gorana Đorđevića sa Departmana za fiziku na temu:Od Saveza komunista do „Mladih umova”Kosmologija i ...
safer-internet

Svetska nedelja svemira i Međunarodna noć posmatranja Meseca u Nišu

Povodom Svetske nedelje svemira i Međunarodne noći posmatranja Meseca od subote, 5. oktobra do četvrtka 10. oktobra Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju seriju ...
apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...

Nobelova nagrada za fiziku (2015)

U Stokholmu je danas nastavljeno objavljivanje imena ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade. Kao i svake godine, u utorak su objavljena imena dobitnika nagrade za fiziku.

Nobelovu nagradu za fiziku za 2015. godinu dobili su Takaki Kadžita (Super-Kamiokande kolaboracija, Japan) i Artur Mekdonald (kolaboracija Sudbury Neutrino Observatory, Kanada) za otkriće oscilacije neutrina i dokaz da ove čestice imaju masu.

Neutrini su zanimljive i “čudne” čestice. Poznato je da najveći broj neutrina nastaje u procesu nuklearnih (fuzionih) reakcija u jezgrima Sunca i drugih zvezda. Jedan deo neutrina koji nastanu u Suncu stiže do Zemlje i prolazi kroz nju i nas. Svake sekunde 65 milijardi neutrina proleće brzinom svetlosti kroz svaki kvadratni centimetar na Zemlji, pa i kroz nas. Neutrini su nenaelektrisane čestice koje skoro da ne interaguju sa materijom. Njihova interakcija sa materijom toliko je slaba da bi oni mogli nesmetano da prođu i kroz olovni zid debljine jedne svetlosne godine! Zbog ovako slabe interakcije detekcija neutrina je izuzetno komplikovan proces. Tokom prethodnih decenija fizičari pokušavaju da detektuju neutrine koji dolaze do Zemlje. Detekcija neutrina je zadatak koji je “poveren” ogromnim detektorima od kojih su verovatno najznačajniji Super-Kamiokande u Japanu i Sudbury opservatorija neutrina u Kanadi.

Nedugo nakon što su ovi detektori neutrina počeli da prikupljaju podatke pojavio se ozbiljan problem – broj detektovanih neutrina bio je manji od onog koji je predviđala teorija. Nakon upornih merenja, koja su počela šezdesetih godina XX veka, bilo je očigledo da je broj detektovanih neutrina tri puta manji od onog koji očekivan da dolazi sa Sunca. Ovo pitanje postalo je poznato kao “problem solarnih neutrina“.

Godine 2002. Nobelovu nagradu za fiziku dobili su Raymond Davis, Masatoshi Koshiba i Riccardo Giacconi za detekciju kosmičkih neutrina.

Rešenje ovog problema bila je revolucionarna teorija o oscilaciji neutrina. Prema ovoj teoriji neutrini neprekidno menjaju svoj tip, tj. bez obzira na to koji neutrino je nastao u nuklearnoj reakciji on tokom svog putovanja postaje bilo koji od tri moguća tipa. Detektori neutrina konstrusani su da detektuju samo jedan tip, onaj koji nastaje na Suncu, dok druga dva prolaze neprimećena. Iz ovog razloga broj detektovanih neutrina postaje tri puta manji od očekivanog. Da bi ova teorija bila moguća neutrino mora da ima masu.

Početkom XXI veka ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade (i kolaboracije u kojima rade) objavili su otkrića kojima je teorija o oscilovanju neutrina eksperimentalno potvrđena.

Više o radu ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za fiziku možete pronaći na zvaničnom sajtu ovde i ovde.

Series NavigationNobelova nagrada za medicinu 2015Nobelova nagrada za hemiju (2015)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: