APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...
qgmm-wgis-07

Žene u nauci

Danas je 8. mart, jedan od onih dana kad cvećare i "gift šopovi" prodaju i ono što je teško prodati. Nažalost, u gomili cveća i različitih poklona gotovo da je ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...

Nobelova nagrada za hemiju (2015)

Švedska kraljevska akademija nauka je danas objavila da je Nobelovom nagradom za hemiju za 2015. godinu nagradila Šveđanina Tomasa Lindala, profesora emeritusa na institutu Francis Krik (Francis Crick) i rukovodioca istraživanja raka u Laboratoriji Kler Hol u Velikoj Britaniji, Amerikanca Pola Modriča, istraživača na Medicinskom institutu Hauard Hjus (Howard Hughes Medical Institute) u okviru medicinskog fakulteta Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini u SAD i Amerikanca turskog porekla Aziza Sankara, profesora na Univerzitetu medicine Čapel Hil u Severnoj Karolini.

Nobelova nagrada im je dodeljena za istraživanja i otkrića kako ćelije „popravljaju“ oštećeni DNK. Oni su mapirali, na molekularnom nivou, kako popraviti DNK oštećene ćelije i time očuvati genetske informacije. Njihov rad je pružio osnovna znanja o tome kako se funkcija živih ćelija može koristi za razvoj novih tretmana protiv raka.

hemija2015Svaki dan naš DNK se oštećuje UV zračenjem, slobodnim radikalima i drugim kancerogenim materijama, a čak i bez takvih spoljnih napada, DNK molekul je nestabilan. Takođe, hiljade spontanih promena u genomu ćelije se javljaju svakodnevno, a osim toga, defekti mogu nastati i kada se DNK kopira tokom ćelijske deobe, a to je proces koji se odvija nekoliko miliona puta svaki dan u ljudskom telu. Razlog zbog koga se naš genetski materijal hemijski ne raspadne potpuno je taj što „domaćin molekularnih sistema“ kontinuirano prati i popravlja DNK. Nobelova nagrada za hemiju 2015. godine pripala je naučnicima koji su mapirali kako detaljno funkcionišu neki od ovih sistema popravke na molekularnom nivou. U ranim sedamdesetim godinama prošlog veka, naučnici su verovali da je DNK izuzetno stabilan molekul, ali Tomas Lindahl je pokazao da se DNK raspada po takvoj stopi da bi bez popravke razvoj života na Zemlji bio potpuno nemoguć.

Ovaj zaključak ga je naveo da otkrije molekularni mehanizam, osnovni proces popravke, koji neprestano sprečava kolaps našeg DNK. Aziz Sankar je mapirao nukleotidni proces popravke, mehanizam koji ćelije koriste za popravku oštećenja DNK nastalih od UV zračenja. Kod ljudi rođenih sa defektom u tom sistemu popravke dolazi do nastanka raka kože ako su previše izloženi suncu. Takođe, ćelija koristi ovaj sistem za popravke oštećenja i defekata izazvanih mutagenim supstancama. Pol Modrič je pokazao kako ćelija popravlja oštećenja koja se javljaju kada se DNK replicira tokom ćelijske deobe. Ovaj mehanizam, neusaglašene popravke, smanjuje učestalost greške tokom replikacije DNK za otprilike hiljadu puta.

Dobitnici Nobelove nagrade za hemiju 2015. godine su otkrili osnovne uvide u to kako funkcioniše ćelija i pružili znanje koje može da se koristi, na primer, za razvoj novih tretmana raka.

Series NavigationNobelova nagrada za fiziku (2015)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: