proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
mesec-pomracenje-2014

Totalno pomračenje krvavog (super)Meseca - 21. januar 2019

Za sledeću nedelju nebeska mehanika "pripremila" je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

Nobelova nagrada za hemiju (2015)

Švedska kraljevska akademija nauka je danas objavila da je Nobelovom nagradom za hemiju za 2015. godinu nagradila Šveđanina Tomasa Lindala, profesora emeritusa na institutu Francis Krik (Francis Crick) i rukovodioca istraživanja raka u Laboratoriji Kler Hol u Velikoj Britaniji, Amerikanca Pola Modriča, istraživača na Medicinskom institutu Hauard Hjus (Howard Hughes Medical Institute) u okviru medicinskog fakulteta Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini u SAD i Amerikanca turskog porekla Aziza Sankara, profesora na Univerzitetu medicine Čapel Hil u Severnoj Karolini.

Nobelova nagrada im je dodeljena za istraživanja i otkrića kako ćelije „popravljaju“ oštećeni DNK. Oni su mapirali, na molekularnom nivou, kako popraviti DNK oštećene ćelije i time očuvati genetske informacije. Njihov rad je pružio osnovna znanja o tome kako se funkcija živih ćelija može koristi za razvoj novih tretmana protiv raka.

hemija2015Svaki dan naš DNK se oštećuje UV zračenjem, slobodnim radikalima i drugim kancerogenim materijama, a čak i bez takvih spoljnih napada, DNK molekul je nestabilan. Takođe, hiljade spontanih promena u genomu ćelije se javljaju svakodnevno, a osim toga, defekti mogu nastati i kada se DNK kopira tokom ćelijske deobe, a to je proces koji se odvija nekoliko miliona puta svaki dan u ljudskom telu. Razlog zbog koga se naš genetski materijal hemijski ne raspadne potpuno je taj što „domaćin molekularnih sistema“ kontinuirano prati i popravlja DNK. Nobelova nagrada za hemiju 2015. godine pripala je naučnicima koji su mapirali kako detaljno funkcionišu neki od ovih sistema popravke na molekularnom nivou. U ranim sedamdesetim godinama prošlog veka, naučnici su verovali da je DNK izuzetno stabilan molekul, ali Tomas Lindahl je pokazao da se DNK raspada po takvoj stopi da bi bez popravke razvoj života na Zemlji bio potpuno nemoguć.

Ovaj zaključak ga je naveo da otkrije molekularni mehanizam, osnovni proces popravke, koji neprestano sprečava kolaps našeg DNK. Aziz Sankar je mapirao nukleotidni proces popravke, mehanizam koji ćelije koriste za popravku oštećenja DNK nastalih od UV zračenja. Kod ljudi rođenih sa defektom u tom sistemu popravke dolazi do nastanka raka kože ako su previše izloženi suncu. Takođe, ćelija koristi ovaj sistem za popravke oštećenja i defekata izazvanih mutagenim supstancama. Pol Modrič je pokazao kako ćelija popravlja oštećenja koja se javljaju kada se DNK replicira tokom ćelijske deobe. Ovaj mehanizam, neusaglašene popravke, smanjuje učestalost greške tokom replikacije DNK za otprilike hiljadu puta.

Dobitnici Nobelove nagrade za hemiju 2015. godine su otkrili osnovne uvide u to kako funkcioniše ćelija i pružili znanje koje može da se koristi, na primer, za razvoj novih tretmana raka.

Series NavigationNobelova nagrada za fiziku (2015)

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: