posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

LHC eksperimenti ponovo rade na novoj rekordnoj energiji

Jedan od prvih sudara koji je detektova ATLAS, 3. juna nakon  pokretanja LHC na energiji od 13TeV

Jedan od prvih sudara koji je detektova ATLAS, 3. juna nakon pokretanja LHC na energiji od 13TeV

Ženeva, 3. jun 2015. Danas je CERN-ov Veliki hadronski sudarač (LHC) počeo da isporučuje fizičke podatke po prvi put u poslednjih 27 meseci. Posle skoro dvogodišnjeg isključenja i pripreme za ponovno puštanje u rad u trajanju od nekoliko meseci, LHC sada omogućava sudare čestica u svim svojim detektorima pri do sada neprevaziđenoj energiji od 13TeV, skoro duplo većoj od one korišćene prilikom prve sezone rada. Ovo označava početak druge sezone u LHC-u, i otvara vrataa ka novim otkrićima. LHC će raditi bez prestanka naredne tri godine.

“Sa LHC-om koji ponovo radi u režimu koji proizvodi sudare čestica, proslavljamo kraj dvomesečnog puštanja snopa čestica u pogon”, rekao je CERN-ov direktor za akceleratore i tehnologiju. “To je veliko dostignuće i trenutak zadovoljstva za sve timove koji su uključeni u radove izvedene tokom prvog dugoročnog isključivanja LHC-a, testova napajanja i pripreme snopa. Svi ovi ljudi su posvetili toliko mnogo vremena kako bi ostvarili ovaj cilj.”

Danas u 10 časova i 40 minuta, LHC operatori proglasili su “stabilne snopove”, signal koji su LHC eksperimenti čekali kako bi počeli akviziciju podataka. Snopovi se sastoje od “vozova” protonskih paketa koji se kreću brzinom bliskom brizini svetlosti kroz LHC prsten dug 27 kilometara. Ovi takozvani “paketni vozovi” kruže u suprotnim smerovima, vođeni jakim superprovodnim magnetima. Danas je u LHC ubačeno 6 paketa od kojih svaki sadrži 100 milijardi protona. Ova cifra će se vremenom povećavati tokom vremena dok ne dostigne 2808 paketa po snopu, kada će se u LHC-u dešavati milijardu sudara u sekundi.

Tokom prvog perioda rada LHC-a, eksperimenti ATLAS i CMS su objavili otkriće Higsovog bozona, poslednjeg komadića koji je nedostajao u slagalici poznatoj kao Standardni model, teoriji koja opisuje elementarne čestice od kojih se sastoji sve što je vidljivo u univerzumu, kao i sile koje deluju između njih.

“Prva trogodišnja sezona rada LHC-a, koja je dostigla vrhunac velikim otkrićem u Julu 2012, predstavljala je samo početak našeg putovanja. Sada je vreme za novu fiziku!” rekao je generalni direktor CERN-a Rolf Hojer. “Prvi podaci su počeli da se prilivaju. Videćemo šta će nam oni otkriti o tomo kako univerzum radi.”

Sa sezonom 2 koja je počela danas, fizičari žele da dalje istraže Standardni model i da nađu nove fizičke fenomene van granica ovog modela, što može dovesti do objašnjenja preostalih misterija kao što su tamna materija, za koju se veruje da sačinjava četvrtinu našeg univerzuma, ili očiglednu naklonost prirode ka materiji u odnosu na antimateriju, bez koje mi ne bismo postojali.

Tokom dvogodišnje pauze u radu, četiri velika eksperimenta ALICE, ATLAS, CMS i LHCb su takođe prošli kroz važne programe održavanja i unapređivanja prilikom pripreme za nove granice energija na kojima se vrše sudari.

“Sudari koje vidimo danas ukazuju da su radovi obavljeni tokom protekle dve godine na pripremi i poboljšanju detektora bili uspešni i označavaju početak nove ere istraživanja tajni prirode”, rekao je portparol eksperimenta CMS, Ticijano Kamporesi. “Teško možemo izraziti uzbuđenje unutar kolaboracije: a ovo se posebno odnosi na naše najmlađe kolege.”

“Uspešan restart prikupljanja podataka, pomoću sistemima koji su u odličnom stanju da brzo sakupljaju, obrađuju i analiziraju nove podatke, pravo je svedočanstvo posvećenosti i neizmernog truda i rada velikog broja ljudi iz cele ATLAS grupe tokom prvog dugog isključenja LHC-a”, rekao je portparol eksperimenta ATLAS, Dejv Čarlton. “Sada počinjemo da kopamo po novim podacima kako bismo videli šta nam je priroda pripremila na ovim novim, neistraženim energijama.

“Svi unutar kolaboracije su neizmerno uzbuđeni povodom početka novog perioda rada”, rekao je portpalor eksperimenta LHCb, Gaj Vilkinson. “Ovo će nam omogućiti da nastavimo sa slagalicom iz prvog perioda, i da testiramo razliku u ponašanju materije i antimaterije sa većom preciznošću.”

“Sudari protona sa protonima obezbediće esencijalne referentne podatke za rad sa snopovima teških jona koje očekujemo krajem godine, u kojima će LHC obezbediti i veću energiju i luminosnost nego što je to bio slučaj u prvoj sezoni rada”, rekao je portparol ALICE eksperimenta Paolo Đubelino. “Pored toga, planiramo da proširimo istragu intrigantnih signala koji su se pojavili tokom sezone jedan.”

Pored velikih kolaboracija, tri manja eksperimenta – TOTEM, LHCf i MoEDAL – biće među onima koji tragaju za novom fizikom na LHC-ovoj novoj energetskoj granici od 13TeV.

(Izvor: IPB, CERN)

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.