nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

MoEDAL eksperiment u CERN-u objavio je svoj prvi rad o potrazi za magnetnim monopolima

The MoEDAL (Monopole & Exotics Detector at the LHC) experiment in the LHC (Photograph: Brice, Maximilien / CERN)

MoEDAL – Monopole & Exotics Detector at the LHC (Photo: Brice, Maximilien / CERN)

U naučnom časopisu JHEP danas je objavljen rad MoEDAL eksperimenta u CERN-u koji sužava oblast potrage za hipotetičkom česticom – magnetnim monopolom. Već nekoliko dekada eksperimenti pokušavaju da nađu dokaze o postojanju magnetnih monopola na akceleratorima, uključujući i Veliki hadronski sudarač (LHC) u CERN-u. Takve čestice je prvi put predvideo Pol Dirak još 1930-te godine, ali one nikada nisu viđene.

“Danas MoEDAL proslavlja objavljivanje svojih prvih fizičkih rezultata i pridružuje se drugim LHC eksperimentima na granicama otkrića”, rekao je portparol MoEDAL eksperimenta Džejms Pitfold.

Kao što naelektrisanje može biti pozitivno i negativno, tako i magnetizam ima dva pola, severni i južni. Za razliku od naelektrisanje, gde je lako razdvojiti pozitivne ili negativne električne naboje, niko nikada nije video usamljeni magnetni naboj, tj. monopol. Ako uzmete magnet i presečete ga na pola, dobićete dva manja magneta, svaki sa severnim i južnim polom. Ipak, teorija tvrdi da magnetizam može biti svojstvo elementarnih čestica. Kao što su elektroni nosioci negativnog, a protoni nosioci pozitivnog naelektrisanja, tako i magnetni monopoli u teoriji mogu da nose severni ili južni pol.

Običan magnet i magnetni monopoli (Photo: Dominguez, Daniel/CERN)

Običan magnet i magnetni monopoli (Photo: Dominguez, Daniel/CERN)

Ako monopoli postoje, veruje se da imaju jako veliku masu. Kako se na LHC-u izazivaju sudari na energijama bez presedana, fizičari će možda biti u mogućnosti da detektuju takve čestice ukoliko je njihova masa u dometu LHC-a. Na primer, interakcijom dva fotona visoke energije se može proizvesti par severnog i južnog monopola. Monopoli bi ispoljili svoje prisustvo kroz svoj magnetni naboj i kroz visoku jonizujuću moć, koja je po proceni 4700 puta veća od one koju imaju protoni. MoEDAL eksperiment na LHC-u je specijalno dizajniran da posmatra ovakve efekte.

MoEDAL se sastoji od uglavnom pasivnog detektora, koji je instaliran pored LHCb eksperimenta. Kako bi monopoli bili visoko jonizujući, ostavili bi tragove u plastičnim detektorima (NTDs) koji se kasnije ispituju pod mikroskopom. Monopoli bi takođe jako brzo gubili energiju i mogli bi da se uspore drugim uređajem koji se sastoji od 0.8 tona aluminijumskih detektora koji se ponašaju kao zamke. Prisustvo uhvaćenog monopola bi kasnije bilo uočeno prilikom skeniranja magnetometrom. MoEDAL takođe ima i niz TimePix silikonskih piksel detektora koji se koriste za nadgledanje okruženja eksperimenta u realnom vremenu.

Rad koji je danas objavljen zasniva se na analizi podataka prikupljenih tokom prve sezone rada LHC-a, kada je zaustavni detektor još uvek bio u prototip fazi. Iako nema dokaza o zarobljenim monopolima, rezultati su omogućili MoEDAL kolaboraciji da postavi nova ograničenja na njihovu masu, pretpostavljajući jednostavni mehanizam proizvodnje ovih hipotetičkih čestica. Pružena je i jasna demonstracija snage MoEDAL detektora dok LHC isporučuje podatke na višim energijama. MoEDAL kolaboracija sada aktivno radi na analizama podataka dobijenih na kompletnom detektoru – uključujući plastični NTDs i zaustavni detektor – tokom 2015-te godine, sa uzbudljivim mogućnostima revolucionarnih otkrića u brojnim novim fizičkim scenarijima.

Autori rada koji je danas objavljen su učenici iz Simon Langton škole, Kanterberi, Velika Britanija, koji su se pridružili MoEDAL kolaboraciji 2013-te godine, i Institut za istraživanja u školama (IRIS), koji ima za cilj da prvoklasna probojna istraživanja dovede u srednje škole.

(Izvor: IPB, CERN)

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: