apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

MoEDAL eksperiment u CERN-u objavio je svoj prvi rad o potrazi za magnetnim monopolima

The MoEDAL (Monopole & Exotics Detector at the LHC) experiment in the LHC (Photograph: Brice, Maximilien / CERN)

MoEDAL – Monopole & Exotics Detector at the LHC (Photo: Brice, Maximilien / CERN)

U naučnom časopisu JHEP danas je objavljen rad MoEDAL eksperimenta u CERN-u koji sužava oblast potrage za hipotetičkom česticom – magnetnim monopolom. Već nekoliko dekada eksperimenti pokušavaju da nađu dokaze o postojanju magnetnih monopola na akceleratorima, uključujući i Veliki hadronski sudarač (LHC) u CERN-u. Takve čestice je prvi put predvideo Pol Dirak još 1930-te godine, ali one nikada nisu viđene.

“Danas MoEDAL proslavlja objavljivanje svojih prvih fizičkih rezultata i pridružuje se drugim LHC eksperimentima na granicama otkrića”, rekao je portparol MoEDAL eksperimenta Džejms Pitfold.

Kao što naelektrisanje može biti pozitivno i negativno, tako i magnetizam ima dva pola, severni i južni. Za razliku od naelektrisanje, gde je lako razdvojiti pozitivne ili negativne električne naboje, niko nikada nije video usamljeni magnetni naboj, tj. monopol. Ako uzmete magnet i presečete ga na pola, dobićete dva manja magneta, svaki sa severnim i južnim polom. Ipak, teorija tvrdi da magnetizam može biti svojstvo elementarnih čestica. Kao što su elektroni nosioci negativnog, a protoni nosioci pozitivnog naelektrisanja, tako i magnetni monopoli u teoriji mogu da nose severni ili južni pol.

Običan magnet i magnetni monopoli (Photo: Dominguez, Daniel/CERN)

Običan magnet i magnetni monopoli (Photo: Dominguez, Daniel/CERN)

Ako monopoli postoje, veruje se da imaju jako veliku masu. Kako se na LHC-u izazivaju sudari na energijama bez presedana, fizičari će možda biti u mogućnosti da detektuju takve čestice ukoliko je njihova masa u dometu LHC-a. Na primer, interakcijom dva fotona visoke energije se može proizvesti par severnog i južnog monopola. Monopoli bi ispoljili svoje prisustvo kroz svoj magnetni naboj i kroz visoku jonizujuću moć, koja je po proceni 4700 puta veća od one koju imaju protoni. MoEDAL eksperiment na LHC-u je specijalno dizajniran da posmatra ovakve efekte.

MoEDAL se sastoji od uglavnom pasivnog detektora, koji je instaliran pored LHCb eksperimenta. Kako bi monopoli bili visoko jonizujući, ostavili bi tragove u plastičnim detektorima (NTDs) koji se kasnije ispituju pod mikroskopom. Monopoli bi takođe jako brzo gubili energiju i mogli bi da se uspore drugim uređajem koji se sastoji od 0.8 tona aluminijumskih detektora koji se ponašaju kao zamke. Prisustvo uhvaćenog monopola bi kasnije bilo uočeno prilikom skeniranja magnetometrom. MoEDAL takođe ima i niz TimePix silikonskih piksel detektora koji se koriste za nadgledanje okruženja eksperimenta u realnom vremenu.

Rad koji je danas objavljen zasniva se na analizi podataka prikupljenih tokom prve sezone rada LHC-a, kada je zaustavni detektor još uvek bio u prototip fazi. Iako nema dokaza o zarobljenim monopolima, rezultati su omogućili MoEDAL kolaboraciji da postavi nova ograničenja na njihovu masu, pretpostavljajući jednostavni mehanizam proizvodnje ovih hipotetičkih čestica. Pružena je i jasna demonstracija snage MoEDAL detektora dok LHC isporučuje podatke na višim energijama. MoEDAL kolaboracija sada aktivno radi na analizama podataka dobijenih na kompletnom detektoru – uključujući plastični NTDs i zaustavni detektor – tokom 2015-te godine, sa uzbudljivim mogućnostima revolucionarnih otkrića u brojnim novim fizičkim scenarijima.

Autori rada koji je danas objavljen su učenici iz Simon Langton škole, Kanterberi, Velika Britanija, koji su se pridružili MoEDAL kolaboraciji 2013-te godine, i Institut za istraživanja u školama (IRIS), koji ima za cilj da prvoklasna probojna istraživanja dovede u srednje škole.

(Izvor: IPB, CERN)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: