kvizicar-baner

Kviz “Kakav si kvizičar?” na NNB11

Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuje kviz “Kakav si kvizičar?” iz poznavanja fizike za učenike osnovnih i srednjih škola. Kviz čini deo programa postavke Departmana za fiziku u ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...

Izumiranja na Zemlji diktira galaksija?

Profesor Miroslav Filipović, sa Univerziteta Zapadni Sidnej, i njegov tim sredinom septembra objavili su rad u kome su predstavili nov i zanimljiv pogled na vezu između masovnih izumiranja živih organizama na Zemlji i kretanja Sunca kroz galaksiju. Rad će biti objavljen u Srpskom Astronomskom žurnalu (Serbian Astronomical Journal) a do tada možete da ga pročitate na arXiv-u.

Naša galaksija sa ucrtanim položajem Sunca

Naša galaksija sa ucrtanim položajem Sunca

Od kako je, pre bezmalo četiri milijarde godina nastao, život na Zemlji se stalno suočavao sa izazovima od kojih su ga neki dovodili do samog ruba opstanka. Više puta je planeta bila gotovo sterilisana jer je većina svih živih bića izumrlo. Zadnje takvo veliko izumiranje dogodilo se pre oko 65 miliona godina kada je nestalo 75% svih tada postojećih vrsta živih bića na Zemlji. Tada su stradali i dinosaurusi koji su inače pre toga čitavih 160 miliona godina neprikosnoveno vladali planetom.

Oko 150 miliona godina ranije u velikoj katastrofi nestalo je 20% svih morskih vrsta i 48% svih rodova. A pre 250 miliona godina dogodio se najveći pomor. Tada je sa spiska živih bića nestalo čak 96% od svih morskih i 70% kopnenih vrsta.

Tokom istorije života do danas preko 99,9% svih vrsta koje su ikada živele – izumrlo je.

Ali istorija života na Zemlji govori da se život posle svake katastrofe oporavljao i razvijao sa novom snagom, burnije i snažnije nego ranije. Uvek do sada je odoleo svim izazovima i postajao sve složeniji i – inteligentniji.

Prikaz putanje Sunca kroz Galaksiju. Plavi krugovi označavaju položaj Sunca u vreme velikih izumiranja. Narandžasti krugovi označavaju položaj Sunca u vreme dodatnih pet izumiranja.

Prikaz putanje Sunca kroz Galaksiju. Plavi krugovi označavaju položaj Sunca u vreme velikih izumiranja. Narandžasti krugovi označavaju položaj Sunca u vreme dodatnih pet izumiranja.

Šta izaziva katastrofe? Odgovori su brojni, ali i nedovoljni, jer se često navode samo direktni uzroci koji i sami traže objašnjenje: globalno zahlađenje ili otopljenje, pad nivoa mora, udari asteroida, erupcije gama zraka itd. Ali, šta je izazvalo te uzroke?

Nedavno je tim profesora Filipovića sa Univerziteta Zapadni Sidnej, Australija, objavio rad koji nudi odgovor na ovo važno pitanje. Prof. Filipović smatra da život na Zemlji diktira sam svemir, odnosno naša galaksija. Naše Sunce sa čitavim svojim sistemom putuje kroz galaksiju i kruži oko njenog jezgra. Na svom putu Sunce prolazi kroz galaktičke krake gde se se nalaze brojne druge zvezde i magline. Svi ti objekti takođe jure kroz krake, ali kraci su mesta gde ih ima najviše. Dolazeće zvezde hitaju ka kracima jer ih privlači gravitacija objekata koji se već nalaze u njima. Na izlasku svi objekti usporavaju svoju brzinu jer ih gravitacija zvezda koja su pristigla u krak usporava. Tako su kraci mesta gustih rojeva zvezda i ostalog galaktičkog materijala.

U kracima Sunce se suočava sa uticajem drugih objekata, a njihovo dejstvo dovodi do dramatičnih promena u Sunčevom sistemu. Remete se putanje triliona kometa iz Ortovog oblaka i mnoge, na stotine hiljada njih kreću ka unutrašnjosti našeg planetarnog sistema. Neke se raspadnu i padnu na Sunce, ali velik broj pogodi sve na šta naiđe usput. A usput im je i naša planeta i hiljade njih se u tim burnim periodima obrušavaju Zemlju. I uništavaju život na njoj.

Profesor Filipović je pronašao podudarnost prolaska Sunca kroz galaktičke krake sa masovnim izumiranjem na Zemlji. On i njegov tim pošli su od najnovijih podataka o strukturi i formi Mlečnog puta i projektovali putanju Sunca kroz njega. Ispostavilo se da je ta podudarnost vrlo ubedljiva i da odgovara masovnim izumiranjima. Šta više, tim je pronašao dodatnih pet masivnih izumiranja, sem šest već poznatih. Ta nova izumiranja dogodila su se pre 415, 322, 300, 145 i 33 miliona godina.

(Izvor:  A. Zorkić / AM)

Više o ovoj temi i intervju sa prof. dr Miroslavom Filipovićem možete pročitati na stranicama Astronomskog magazina.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: