Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Izumiranja na Zemlji diktira galaksija?

Profesor Miroslav Filipović, sa Univerziteta Zapadni Sidnej, i njegov tim sredinom septembra objavili su rad u kome su predstavili nov i zanimljiv pogled na vezu između masovnih izumiranja živih organizama na Zemlji i kretanja Sunca kroz galaksiju. Rad će biti objavljen u Srpskom Astronomskom žurnalu (Serbian Astronomical Journal) a do tada možete da ga pročitate na arXiv-u.

Naša galaksija sa ucrtanim položajem Sunca

Naša galaksija sa ucrtanim položajem Sunca

Od kako je, pre bezmalo četiri milijarde godina nastao, život na Zemlji se stalno suočavao sa izazovima od kojih su ga neki dovodili do samog ruba opstanka. Više puta je planeta bila gotovo sterilisana jer je većina svih živih bića izumrlo. Zadnje takvo veliko izumiranje dogodilo se pre oko 65 miliona godina kada je nestalo 75% svih tada postojećih vrsta živih bića na Zemlji. Tada su stradali i dinosaurusi koji su inače pre toga čitavih 160 miliona godina neprikosnoveno vladali planetom.

Oko 150 miliona godina ranije u velikoj katastrofi nestalo je 20% svih morskih vrsta i 48% svih rodova. A pre 250 miliona godina dogodio se najveći pomor. Tada je sa spiska živih bića nestalo čak 96% od svih morskih i 70% kopnenih vrsta.

Tokom istorije života do danas preko 99,9% svih vrsta koje su ikada živele – izumrlo je.

Ali istorija života na Zemlji govori da se život posle svake katastrofe oporavljao i razvijao sa novom snagom, burnije i snažnije nego ranije. Uvek do sada je odoleo svim izazovima i postajao sve složeniji i – inteligentniji.

Prikaz putanje Sunca kroz Galaksiju. Plavi krugovi označavaju položaj Sunca u vreme velikih izumiranja. Narandžasti krugovi označavaju položaj Sunca u vreme dodatnih pet izumiranja.

Prikaz putanje Sunca kroz Galaksiju. Plavi krugovi označavaju položaj Sunca u vreme velikih izumiranja. Narandžasti krugovi označavaju položaj Sunca u vreme dodatnih pet izumiranja.

Šta izaziva katastrofe? Odgovori su brojni, ali i nedovoljni, jer se često navode samo direktni uzroci koji i sami traže objašnjenje: globalno zahlađenje ili otopljenje, pad nivoa mora, udari asteroida, erupcije gama zraka itd. Ali, šta je izazvalo te uzroke?

Nedavno je tim profesora Filipovića sa Univerziteta Zapadni Sidnej, Australija, objavio rad koji nudi odgovor na ovo važno pitanje. Prof. Filipović smatra da život na Zemlji diktira sam svemir, odnosno naša galaksija. Naše Sunce sa čitavim svojim sistemom putuje kroz galaksiju i kruži oko njenog jezgra. Na svom putu Sunce prolazi kroz galaktičke krake gde se se nalaze brojne druge zvezde i magline. Svi ti objekti takođe jure kroz krake, ali kraci su mesta gde ih ima najviše. Dolazeće zvezde hitaju ka kracima jer ih privlači gravitacija objekata koji se već nalaze u njima. Na izlasku svi objekti usporavaju svoju brzinu jer ih gravitacija zvezda koja su pristigla u krak usporava. Tako su kraci mesta gustih rojeva zvezda i ostalog galaktičkog materijala.

U kracima Sunce se suočava sa uticajem drugih objekata, a njihovo dejstvo dovodi do dramatičnih promena u Sunčevom sistemu. Remete se putanje triliona kometa iz Ortovog oblaka i mnoge, na stotine hiljada njih kreću ka unutrašnjosti našeg planetarnog sistema. Neke se raspadnu i padnu na Sunce, ali velik broj pogodi sve na šta naiđe usput. A usput im je i naša planeta i hiljade njih se u tim burnim periodima obrušavaju Zemlju. I uništavaju život na njoj.

Profesor Filipović je pronašao podudarnost prolaska Sunca kroz galaktičke krake sa masovnim izumiranjem na Zemlji. On i njegov tim pošli su od najnovijih podataka o strukturi i formi Mlečnog puta i projektovali putanju Sunca kroz njega. Ispostavilo se da je ta podudarnost vrlo ubedljiva i da odgovara masovnim izumiranjima. Šta više, tim je pronašao dodatnih pet masivnih izumiranja, sem šest već poznatih. Ta nova izumiranja dogodila su se pre 415, 322, 300, 145 i 33 miliona godina.

(Izvor:  A. Zorkić / AM)

Više o ovoj temi i intervju sa prof. dr Miroslavom Filipovićem možete pročitati na stranicama Astronomskog magazina.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.