guitar_620.width-800

Muzika u fizici i fizika u muzici na NNB11

Postavka ,,Svakojaka čudesa ispod naših nebesa” Departmana za fiziku će pored interesantnih eksperimenata sadržati i muzčki program.U okviru postavke na ovogodišnjem festivalu Nauk nije bauk gostovaće muzičar Oliver Katić. ...
kvizicar-baner

Kviz “Kakav si kvizičar?” na NNB11

Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuje kviz “Kakav si kvizičar?” iz poznavanja fizike za učenike osnovnih i srednjih škola. Kviz čini deo programa postavke Departmana za fiziku u ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Sutra spektakl na nebu! Najveći Supermesec u poslednjih 70 godina

supermoon_comparison

Supermesec (desno) u oređenju sa običnim punim Mesecom (levo), slika: Wikimedia Commons

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći u Mesec u poslednjih 70 godina! Biće svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ste ikada videli i izuzetno sjajan i….

Ups, izvinjavam se ovo je “Svet nauke” a ne neke “ozbiljne” dnevne novine ili sajt 🙂

Ovakav naslov i uvod možete često da pročitate na mnogobrojnim sajtovima, na kojima najčešće nema ni reči o astronomiji, a nažalost, ni o nauci uopšte. Kao i oni koji pišu, koji o astronomiji najčešće ništa ne znaju niti pogledaju u noćno nebo, tako i većina njihove “publike” za astronomiju, Sunčev sistem i svemir čuje samo tokom najave nekih senzacionalnih a neretko i kataklizmičnih događaja (uz filmove i serije koji stižu sa druge streane okeana i donose lepe zarade njihovim tvorcima na račun istraživanja svemira).

U ovakvoj atmosferi nije nikakvo čudo što svake godine imamo neki Supermesec, a često i više njih i što ova “pojava” stalno privlači ogromnu pažnju javnosti i izaziva oduševljenje onih koji (samo tad) pogledaju u pun Mesec!

U astronomskom smislu pojam “supermesec” nema nikakvo posebno značenje ali ova pojava je u javnosti (i medijima) vrlo popularna poslednjih godina. Supermesec označava onaj pun Mesec koji nastaje u trenutku kad je naš satelit najbliži Zemlji.

moon-orbit

Eliptična orbita Meseca oko Zemlje (Slika: PopularMechanics.com)

Kružeći oko Zemlje, Mesec stalno menja rastojanje, kada je najbliži nalazi se na rastojanju od oko 350000 kilometara (perigej), a kad je najdalji odlazi na približno 400000 kilometara (apogej), odnosno svakog meseca rastojanje se promeni za 50000 kilometara. Na orbitu Meseca, kao i svih drugih tela u Sunčevom sistemu, utiče mnogo različitih faktora, pa rastojanja nisu ista tokom svake rotacije. Tokom perioda potrebnog da Mesec jednom obiđe oko Zemlje rastojanje između ova dva tela svakog dana promeni se za nekoliko hiljada kilometara, tj. svakog dana Mesec je oko 5000 kilometara bliži/dalji nego prethodnog/sledećeg dana. Tokom meseci i godina rotacije Meseca oko Zemlje tačna rastojanja u apogeju i perigeju variraju za određen broj kilometara.

Supermesec nastaje kada zakoni nebeske mehanike (približno) poklope trenutak kada je Mesec pun i kad se on na svojoj orbiti nađe u perigeju. U proseku se ovo događa na svakih 13 meseci i 18 dana. Međutim,situacija nije ovakva u stvarnosti zbog mnogo slobodnijeg tumačenja definicije. Prethodne supermesece mogli smo da vidimo marta 2011, maja 2012 i juna 2013. godine. Godina 2014 bila je zanimljiva po tome što se u njoj “pojavio” jedan već tri Supermeseca i to 12. jula, 10. avgusta i 9. septembra. Poslednji je bio 16. oktobra ove godine, a sledeći biće u decembru.

Razlog za ogromno interesovanje javnosti za Supermesec sigurno nije u tome kako te noći izgleda Mesec, već činjenica da definicija supermeseca ne potiče iz astronomije već iz astrologije.

Iako se u javnosti javljaju različite definicije, verovatno je jedina prava definicija ona prva, koju je dao 1979. godine dao astrolog Richard Nolle. Prema ovoj definiciji, supermesec je pojava koja nastaje kad mlad ili pun meseca mastupe u vreme kad se Mesec nalazi na minimalnom rastojanju (perigej) ili blizu njega (unutar 90% ovog rastojanja). Šta ova definicija tačno znači verovatno nikome nije jasno, niti je bilo gde objašnjeno zašto je izabrano baš 90% rastojanja u perigeju. Definisan na ovakav način, supermesec se javlja između dva i šest puta.

Prema jednom od tumačenja definicije treba uzeti 90% razlike minimalnog i maksimalnog rastojanja Meseca od Zemlje (oko 50.000 km), a onda dobijenu vrednost (oko 45.000 km) oduzeti od maksimalnog rastojanja (406.000 km – 45.000 km = 361.000 km). Prema tome ako pun Mesec nastane na rastojanju manjem od 361.000 km od centra Zemlje tada mnogi ljudi na nebu traže Supermesec.

Sledeći spektakularni Supermesec moćićemo da posmatramo sutra, u noći između nedelju i ponedeljka, 13. i 14. novembra. Ovaj Supermesec biće najveći posle onog koji se video 26. januara 1948. godine. Međutim, ne brinite, ako oblaci zaklone sjajni Supermesec sledeći je već 25. novembra 2034. godine 🙂

Astronomski gledano, pun (super)Mesec nastupiće u ponedeljak, 14. novembra, u 14:52h a Mesec će se u perigeju naći malo ranije, u 11:28h. U tom trenutku Mesec će od nas biti udaljen 356.511 kilometara.

Tokom obilaska Meseca oko Zemlje, sa rastojanjem, menja se i njegova prividna veličina na nebu. Kada je Mesec najbliži (u perigeju) prividan disk punog Meseca može da bude i skoro 15% veći i 30% sjajniji od diska najudaljenijeg Meseca. Zbog ove promene prividne veličine Meseca na nebu ovaj “perigejski pun Mesec”, kako se u astronomiji naziva, u široj javnosti dobio je, jednostavan i zanimljiv, nadimak “Supermesec”.

Ako verujete u teorije zavere i kataklizme onda za vas dolazi opasan period. Mesec se opasno približava, ne dolazi običan već Super-Supermeseca. Bežite u podrume i skloništa, pripremite dovoljno vode i hrane, sedite tamo u strahu i ne izlazite odatle dok ne prođe smak sveta.

Mi ostali možemo da se nadamo da će se oblaci razići, a noć biti vedra. Ako imate priliku pogledajte sutrašnji pun Mmesec. Golim okom nećete da primetite nikakvu razliku u odnosu na pun Mesec koji ste videli prošlog meseca, ili onog pre toga ili… svakog drugog meseca, ali ovo je zgodna prilika da pogledate našeg najbližeg komšiju i ili napravite neku interesantnu fotografiju.

One Response
  1. avatar 13. 11. 2016.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: