201px-Apollo_11_insignia

Apolo 11: 49 godina posle prve razglednice sa Meseca

Na današnji dan, 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te rakete nalazio ...
vuk-karadzic

Vuk Stefanović Karadžić – reformator srpskog jezika i velikan srpske književnosti

"Ja sam do sada nekoliko puta u Srbiju dolazio s punom glavom i torbom rodoljubivih planova samo zato da bi narodu što na polzu služiti mogao, pa kad sam video ...
Novine_a2

Odeljenje i Departman za fiziku na NNB10

Gimnazijsko Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku počelo je sa radom u školskoj 2003/04. godini, u okviru Gimnazije „9. maj“ u Nišu. Naredna generacija „specijalaca“ upisala je prvi ...
However-Difficult-Life-May-Seem-696x696

Od Velikog praska do svetskog bestselera

U sredu, 14. marta, na dan kada je širom sveta obeležavan dan broja π i rođendan Alberta Ajnštajna (Albert Einstein), svet je izgubio Stivena Hokinga (Stephen Hawking), jednog od najpoznatijih ...
DSC_6965a-600x338

CERN Masterclass 2018 u Srbiji - prijave!

U periodu od 15. februara do 28. marta 2018. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 14. međunarodni program “Masterclasses - Hands on ...
Lamarr

Žene u fizici

One su otkrile pulsare, pronašle prve dokaze za tamnu materiju, među prvima istraživale radioaktivnost, nuklearnu fisiju, matematiku, elastičnost, programiranje, čak su i zaustavile svetlost. One su neke od najpoznatijih žena ...

Buka i njene posledice

Univerzitetska biblioteka “Nikola Tesla” i EU Info kutak u ponedeljak 27. novembra, organizovali su akademsko predavanje na temu “Buka i njene posledice”. U prostorijama Univerzitetske biblioteke, predavanje je održao docent Fakulteta zaštite na radu dr Darko Mihajlov.

Profesor Mihajlov diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Nišu, a magistrirao i doktorirao na Fakultetu zaštite na radu. Od 1998. godine radi kao saradnik u Laboratoriji za buku i vibracije, a kasnije kao asistent i nastavnik iz grupe predmeta koji obrađuju buku u životnoj i radnoj sredini, vibracije mašinskih sistema i probleme u klasičnoj mehanici. Autor je brojnih naučnih radova i učesnik nekoliko projekata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

U svom predavanju profesor Mihajlov se osvrnuo na izvore buke u životnoj i radnoj sredini, zdravstvenim i ekonomskim posledicama buke, na menadžment bukom u životnoj sredini, kao i na politiku EU po ovom pitanju i na stanje u našoj zemlji, a pre svega u Nišu.

Profesor je izlaganje započeo konstatacijom da je na planeti buka postojala i pre nastanka čoveka. Buka prati čoveka celog života. Onog trenutka kada zvuk postane neprijatnost, kada ima negativne posledice po ljudsko zdravlje, zvuk nazivamo bukom.

Izvor komunalne buke se može podeliti na izvore na otvorenom i zatvorenom prostoru. Izvori na otvorenom prostoru su recimo, saobraćaj, građevinske mašine koje obavljaju javne radove, koncerti, sportske aktivnosti, a u zatvorenom prostoru kućni aparati, aparati za reprodukciju muzike i drugo. Posledice buke se dele na zdravstvene i ekonomske. Zdravstvene posledice idu od smanjenja koncentracije, pa do veoma ozbiljnih, tipa aritmija. U ekonomske posledice ulaze povećani troškovi za sanaciju stambenih objekata, sniženje cena nekretnina, povećani zdravstveni troškovi. Osnovni principi menadžmenta bukom u životnoj sredini su: princip predostrožnosti, princip zagađivač plaća i princip prevencije. Dve su faze u razvoju menadžmenta bukom u životnoj sredini. Prva faza obuhvata razvoj i primenu politike menadžmenta bukom u životnoj sredini, a druga, razvoj strategije menadžmenta bukom u životnoj sredini. Mere koje se preduzimaju u borbi protiv buke obuhvataju zakonske, inženjerske mere, kao i edukaciju i informisanje.

Na teritoriji Evropske unije godišnje čak četrnaest miliona ljudi zatraži medicinsku pomoć, usled zdravstvenih tegoba izazvanih izlaganjem povišenom nivou buke, što pokazuje koliku opasnost predstavlja buka za stanovnika moderne Evrope. U Evropskoj uniji se već dvadesetak godina politika zasniva na zakonodavstvu koje se odnosi na ograničenje nivoa buke i sankcionisanje prekoračenja. Preduzete mere daju rezultate, što se može videti iz podataka dobijenih pre nekoliko godina, koji pokazuju da je nivo buke koji potiče od automobila smanjen za 85%, a od kamiona za 90% u odnosu na nivo iz 1970. godine. Organizovaniji pristup ovom problemu u EU započet je 1996. godine. Dokumentom “Green Paper”, definisano je osnovno načelo strategije borbe protiv buke, koje nalaže da nijedan stanovnik Evrope ne sme da bude izložen nivou buke koja može biti štetna po zdravlje. Direktivom EU (Environmental Noise Directive) iz 2002. godine ovo načelo je razrađeno, pa se ključni elementi direktive odnose na procenu buke, pravljenje akcionih planova i informisanje javnosti. Direktiva je odredila rokove za ostvarenje nekih zadataka. Od 2005. godine počinje izrada strateških karti buke za naselja do određenog broja stanovnika, sa spiskom glavnih saobraćajnica, železnice, aerodroma. Predviđeno je da se strateške karte buke izrađuju i za naselja sa manjim brojem stanovnika i da se redovno ažuriraju, što je i učinjeno 2012. godine. U skladu sa dobijenim podacima, prave se akcioni planovi i javnost informiše o rezultatima (2008), čime se jača svest građana o štetnosti buke. Strateške karte buke sadrže informacije na godišnjem nivou do kojih se dolazi merenjem ili proračunima, a koje se odnose na prekoračene propisanih graničnih vrednosti nivoa buke i procenu broja objekata (škola, bolnica) ali i broja ljudi koji su izloženi povišenom nivou buke od drumskog, železnićkog, avionskog saobraćaja na nekoj teritoriji. Strateške karte se mogu prezentovati u grafičkom obliku, zatim, pomoću numeričkih vrednosti u obliku tabela ili u elektronskoj formi. Direktivom EU je ambiciozno predviđeno da do 2020. godine bude izvršena redukcija emisije buke za železnički saobraćaj do 5dB, a za drumski, avionski saobraćaj po operaciji, kao i za mašine koje rade na otvorenom prostoru do 10dB.

Profesor je informisao prisutne o tome da se u Evropi rezultati naučno – istraživačkih projekta na ovu temu veoma ozbiljni, dok su u Srbiji za sada, skromni. Izrada strateških mapa je u EU obavezna, a u Srbiji se one još uvek ne izrađuju. Lokalne samouprave imaju zakonsku obavezu kontinualog praćenja buke, ali se time aktivno bavi manji broj gradova: Subotica, Novi Sad, Beograd, Leskovac i Niš. U Nišu se praćenje buke vrši već dvadesetak godina. Stanica za monitoring buke vršila je merenja 2014. i 2015. godine na lokaciji raskrsnice ulice Generala Milojka Lešjanina i Kneginje Ljubice. Rezultati su pokazali da se nivo buke u dnevnim, popodnevnim i noćnim satima, skoro i ne menja u ove dve godine i da iznosi i preko 70dB, što znači da prevazilazi granične vrednosti za dnevni (65dB) i noćni period (55dB). Monitoring buke se u ovom trenutku u Nišu vrši na dve lokacije, kod Železničke ambulante u ulici Dimitrija Tucovića i kod Kliničkog centra. Stanice registruju nivoe buke drumskog saobraćaja, prenose u realnom vremenu podatke do kompjutera, a ti podaci se kasnije obrađuju.

Buka neminovno prati život savremenog čoveka. EU odavno traži rešenja za ovaj problem, a naša zemlja se ovom temom, takođe, mora dodatno pozabaviti. U ovim nastojanjima posebno mesto zauzima grad Niš, u kome već četrdeset godina pri Fakultetu zaštite na radu uspešno funkcioniše Laboratorija za buku i vibracije. Buka izaziva ogromne zdravstvene i ekonomske posledice, te se rešavanju ovog problema mora prići veoma ozbiljno.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.