skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Buka i njene posledice

Buka i njene posledice 1

Univerzitetska biblioteka “Nikola Tesla” i EU Info kutak u ponedeljak 27. novembra, organizovali su akademsko predavanje na temu “Buka i njene posledice”. U prostorijama Univerzitetske biblioteke, predavanje je održao docent Fakulteta zaštite na radu dr Darko Mihajlov.

Profesor Mihajlov diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Nišu, a magistrirao i doktorirao na Fakultetu zaštite na radu. Od 1998. godine radi kao saradnik u Laboratoriji za buku i vibracije, a kasnije kao asistent i nastavnik iz grupe predmeta koji obrađuju buku u životnoj i radnoj sredini, vibracije mašinskih sistema i probleme u klasičnoj mehanici. Autor je brojnih naučnih radova i učesnik nekoliko projekata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

U svom predavanju profesor Mihajlov se osvrnuo na izvore buke u životnoj i radnoj sredini, zdravstvenim i ekonomskim posledicama buke, na menadžment bukom u životnoj sredini, kao i na politiku EU po ovom pitanju i na stanje u našoj zemlji, a pre svega u Nišu.

Profesor je izlaganje započeo konstatacijom da je na planeti buka postojala i pre nastanka čoveka. Buka prati čoveka celog života. Onog trenutka kada zvuk postane neprijatnost, kada ima negativne posledice po ljudsko zdravlje, zvuk nazivamo bukom.

Izvor komunalne buke se može podeliti na izvore na otvorenom i zatvorenom prostoru. Izvori na otvorenom prostoru su recimo, saobraćaj, građevinske mašine koje obavljaju javne radove, koncerti, sportske aktivnosti, a u zatvorenom prostoru kućni aparati, aparati za reprodukciju muzike i drugo. Posledice buke se dele na zdravstvene i ekonomske. Zdravstvene posledice idu od smanjenja koncentracije, pa do veoma ozbiljnih, tipa aritmija. U ekonomske posledice ulaze povećani troškovi za sanaciju stambenih objekata, sniženje cena nekretnina, povećani zdravstveni troškovi. Osnovni principi menadžmenta bukom u životnoj sredini su: princip predostrožnosti, princip zagađivač plaća i princip prevencije. Dve su faze u razvoju menadžmenta bukom u životnoj sredini. Prva faza obuhvata razvoj i primenu politike menadžmenta bukom u životnoj sredini, a druga, razvoj strategije menadžmenta bukom u životnoj sredini. Mere koje se preduzimaju u borbi protiv buke obuhvataju zakonske, inženjerske mere, kao i edukaciju i informisanje.

Na teritoriji Evropske unije godišnje čak četrnaest miliona ljudi zatraži medicinsku pomoć, usled zdravstvenih tegoba izazvanih izlaganjem povišenom nivou buke, što pokazuje koliku opasnost predstavlja buka za stanovnika moderne Evrope. U Evropskoj uniji se već dvadesetak godina politika zasniva na zakonodavstvu koje se odnosi na ograničenje nivoa buke i sankcionisanje prekoračenja. Preduzete mere daju rezultate, što se može videti iz podataka dobijenih pre nekoliko godina, koji pokazuju da je nivo buke koji potiče od automobila smanjen za 85%, a od kamiona za 90% u odnosu na nivo iz 1970. godine. Organizovaniji pristup ovom problemu u EU započet je 1996. godine. Dokumentom “Green Paper”, definisano je osnovno načelo strategije borbe protiv buke, koje nalaže da nijedan stanovnik Evrope ne sme da bude izložen nivou buke koja može biti štetna po zdravlje. Direktivom EU (Environmental Noise Directive) iz 2002. godine ovo načelo je razrađeno, pa se ključni elementi direktive odnose na procenu buke, pravljenje akcionih planova i informisanje javnosti. Direktiva je odredila rokove za ostvarenje nekih zadataka. Od 2005. godine počinje izrada strateških karti buke za naselja do određenog broja stanovnika, sa spiskom glavnih saobraćajnica, železnice, aerodroma. Predviđeno je da se strateške karte buke izrađuju i za naselja sa manjim brojem stanovnika i da se redovno ažuriraju, što je i učinjeno 2012. godine. U skladu sa dobijenim podacima, prave se akcioni planovi i javnost informiše o rezultatima (2008), čime se jača svest građana o štetnosti buke. Strateške karte buke sadrže informacije na godišnjem nivou do kojih se dolazi merenjem ili proračunima, a koje se odnose na prekoračene propisanih graničnih vrednosti nivoa buke i procenu broja objekata (škola, bolnica) ali i broja ljudi koji su izloženi povišenom nivou buke od drumskog, železnićkog, avionskog saobraćaja na nekoj teritoriji. Strateške karte se mogu prezentovati u grafičkom obliku, zatim, pomoću numeričkih vrednosti u obliku tabela ili u elektronskoj formi. Direktivom EU je ambiciozno predviđeno da do 2020. godine bude izvršena redukcija emisije buke za železnički saobraćaj do 5dB, a za drumski, avionski saobraćaj po operaciji, kao i za mašine koje rade na otvorenom prostoru do 10dB.

Profesor je informisao prisutne o tome da se u Evropi rezultati naučno – istraživačkih projekta na ovu temu veoma ozbiljni, dok su u Srbiji za sada, skromni. Izrada strateških mapa je u EU obavezna, a u Srbiji se one još uvek ne izrađuju. Lokalne samouprave imaju zakonsku obavezu kontinualog praćenja buke, ali se time aktivno bavi manji broj gradova: Subotica, Novi Sad, Beograd, Leskovac i Niš. U Nišu se praćenje buke vrši već dvadesetak godina. Stanica za monitoring buke vršila je merenja 2014. i 2015. godine na lokaciji raskrsnice ulice Generala Milojka Lešjanina i Kneginje Ljubice. Rezultati su pokazali da se nivo buke u dnevnim, popodnevnim i noćnim satima, skoro i ne menja u ove dve godine i da iznosi i preko 70dB, što znači da prevazilazi granične vrednosti za dnevni (65dB) i noćni period (55dB). Monitoring buke se u ovom trenutku u Nišu vrši na dve lokacije, kod Železničke ambulante u ulici Dimitrija Tucovića i kod Kliničkog centra. Stanice registruju nivoe buke drumskog saobraćaja, prenose u realnom vremenu podatke do kompjutera, a ti podaci se kasnije obrađuju.

Buka neminovno prati život savremenog čoveka. EU odavno traži rešenja za ovaj problem, a naša zemlja se ovom temom, takođe, mora dodatno pozabaviti. U ovim nastojanjima posebno mesto zauzima grad Niš, u kome već četrdeset godina pri Fakultetu zaštite na radu uspešno funkcioniše Laboratorija za buku i vibracije. Buka izaziva ogromne zdravstvene i ekonomske posledice, te se rešavanju ovog problema mora prići veoma ozbiljno.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.