NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...

Srbija dobila prvi institut od nacionalnog značaja

Srbija dobila prvi institut od nacionalnog značaja 1Institut za fiziku u Beogradu postao je prvi institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Time je Srbija, po ugledu na najrazvijenije države koje odavno prepoznaju koncept nacionalnog instututa, dobila novu vrstu istraživačke ustanove gde se obavljaju prioritetna, vrhunska istraživanja i koncentrišu istraživački napori koji mogu da odgovore na ključne društvene izazove.

Naime, Zakon o naučnostraživačkoj delatnosti već dugo predviđa da u Srbiji postoje tri vrste instituta: naučni, istraživačko-razvojni i instituti od nacionalnog značaja. Međutim, sve do sada, Srbija je imala samo naučne i istraživačko-razvojne institute.

Nijedna ustanova u Srbiji do sada nije odgovorila na složene, zakonom definisane uslove da bi bila akreditovana kao institut od nacionalnog značaja. No, brojni međunarodno priznati rezultati, razvijena infrastruktura i povratak vrhunskih istraživača iz sveta, stvorili su poslednjih godina uverenje na Institutu za fiziku da bi se mogao kandidovati za ovaj status i tranformisati se u nacionalnu ustanovu.

U toku redovne akreditacije, Komisija za akreditaciju naučnoistraživačkih organizacija, kojom predsedava akademik Ljubomir Maksimović, u decembru 2017. godine ustanovila je da Institut za fiziku ispunjava svih 11 zakonom definisanih uslova (po članu 46, Zakon o NID) da bude institut od nacionalnog značaja.

Rešenje Komisije potom je dobilo saglasnost nadležnog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali i pozitivno mišljenje od drugih ministarstava. Nakon toga je Vlada Republike Srbije na sednici 23. januara donela odluku da je Instutut za fiziku stekao status instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

„Ovo će osnažiti našu nauku“, rekao je Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na konferenciji za novinare koja je organizovana 12. februara 2018. na Institutu za fiziku u Beogradu, u sali „Zvonko Marić“. „Naučna zajednica, koja često nije tako jedinstvena ovu vest očigledno prihvata sa velikim odobravanjem“, istakao je ministar komentarišući činjenicu da su konferenciji prisustvovali i predstavnici SANU, Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, Saveta Univerziteta, Komisije za saradnju sa CERN-om, Istraživačke stanice Petnica i brojni drugi ugledni naučnici.

Srbija dobila prvi institut od nacionalnog značaja 2Osnovan 1961. godine, Institut za fiziku je nastao kao plod intenzivnog razvoja fizike u posleratnoj Jugoslaviji. Mada danas jedna od vodećih oblasti nauke, fizika u Srbiji počinje da se razvija kasno, nakon Drugog svetskog rata, i to tek sa pokretanjem nuklearnih istraživanja, ali je njen razvoj izuzetno ubrzan. Ubrzo postaje sve očiglednija potreba da se ona istraživanja u fizici koja nisu nuklearna ujedine u jednoj instituciji, tako da se na inicijativu uglednog profesora Aleksandra Milojevića osniva Institut za fiziku pri Univerzitetu čiji će deo institut ostati i do danas.

Zahvaljujući svom jedinstvenom duhu, danas na Institutu radi oko 200 istraživača od kojih je čak 36 odsto u A1 zvanju, a posebno je značajno što se više desetina naših vrhunskih istraživača iz sveta vratilo u Srbiju kako bi karijeru nastavili na Institutu za fiziku. U tekućem projektnom ciklusu, istraživači Instituta učestvuju u 32 nacionalna projekta, a od 2013. godine do danas, na Institutu je bilo aktivno čak 103 međunarodna projekta i kolaboracija.

„Institut za fiziku čini 10 odsto naučne produkcije Srbije, iako ima daleko manje istraživača“, rekao je prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. „Najveća snaga Instituta za fiziku je kadrovski potencijal koji je dobro raspoređen u naučnoj zajednici“.

Naučnoistraživački rad se obavlja u 25 laboratorija koje su opremljene za vrhunska istraživanja u fizici i srodnim oblastima. Na Institutu postoje četiri evropska centra izvrsnosti, koji su u Srbiji akreditovani kao centri izuzetnih vrednosti. Pored toga, u okviru ustanove su i dva spin-of preduzeća, kao i Inovacioni centar.

Institut neguje tesne veze sa srodnim ustanovama širom Evrope i sveta. Posebno je intenzivna saradnja sa Evropskom laboratorijom za nuklearna istraživanja, CERN. Pored CERN-a, važni strateški partneri Instituta su i Mreža nacionalnih instituta Italije, INFN i najveće naučno postrojenje u Nemačkoj, DESY.

Saradnja sa CERN-om nedavno je dovela da pokretanja nove infrastrukture koju Republika Srbija prepoznaje kao jedan od prioritetnih projekata – inovaciono-edukacioni centar Verokio, koji se otvara na Institutu za fiziku.

„Ovo priznanje je značajno i za Univerzitet u Beogradu pošto je Institut naša članica“, rekao je akademik Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu, koji je podsetio da se od 1905. godine Univerzitet profilisao kao istraživački, i danas ima 11 instituta.

Kao institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, u skladu sa zakonom, Institut sada ima zadatak „da razvija i unapređuje opšti fond znanja, podiže tehničko-tehnološki nivo, doprinosi valorizaciji istraživanja, ali i širi naučna saznanja i učestvuje u osposobljavanju kadrova“.

„Nacionalni institut između ostalog znači biti katalizator procesa jačanja i povezivanja pojedinaca i institucija koji unapređuju društvo“, rekao je dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku i dodao da takvih pojedinaca i institucija ima mnogo više nego što se pretpostavlja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: