nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

Srbija dobila prvi institut od nacionalnog značaja

Srbija dobila prvi institut od nacionalnog značaja 1Institut za fiziku u Beogradu postao je prvi institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Time je Srbija, po ugledu na najrazvijenije države koje odavno prepoznaju koncept nacionalnog instututa, dobila novu vrstu istraživačke ustanove gde se obavljaju prioritetna, vrhunska istraživanja i koncentrišu istraživački napori koji mogu da odgovore na ključne društvene izazove.

Naime, Zakon o naučnostraživačkoj delatnosti već dugo predviđa da u Srbiji postoje tri vrste instituta: naučni, istraživačko-razvojni i instituti od nacionalnog značaja. Međutim, sve do sada, Srbija je imala samo naučne i istraživačko-razvojne institute.

Nijedna ustanova u Srbiji do sada nije odgovorila na složene, zakonom definisane uslove da bi bila akreditovana kao institut od nacionalnog značaja. No, brojni međunarodno priznati rezultati, razvijena infrastruktura i povratak vrhunskih istraživača iz sveta, stvorili su poslednjih godina uverenje na Institutu za fiziku da bi se mogao kandidovati za ovaj status i tranformisati se u nacionalnu ustanovu.

U toku redovne akreditacije, Komisija za akreditaciju naučnoistraživačkih organizacija, kojom predsedava akademik Ljubomir Maksimović, u decembru 2017. godine ustanovila je da Institut za fiziku ispunjava svih 11 zakonom definisanih uslova (po članu 46, Zakon o NID) da bude institut od nacionalnog značaja.

Rešenje Komisije potom je dobilo saglasnost nadležnog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali i pozitivno mišljenje od drugih ministarstava. Nakon toga je Vlada Republike Srbije na sednici 23. januara donela odluku da je Instutut za fiziku stekao status instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

„Ovo će osnažiti našu nauku“, rekao je Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na konferenciji za novinare koja je organizovana 12. februara 2018. na Institutu za fiziku u Beogradu, u sali „Zvonko Marić“. „Naučna zajednica, koja često nije tako jedinstvena ovu vest očigledno prihvata sa velikim odobravanjem“, istakao je ministar komentarišući činjenicu da su konferenciji prisustvovali i predstavnici SANU, Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, Saveta Univerziteta, Komisije za saradnju sa CERN-om, Istraživačke stanice Petnica i brojni drugi ugledni naučnici.

Srbija dobila prvi institut od nacionalnog značaja 2Osnovan 1961. godine, Institut za fiziku je nastao kao plod intenzivnog razvoja fizike u posleratnoj Jugoslaviji. Mada danas jedna od vodećih oblasti nauke, fizika u Srbiji počinje da se razvija kasno, nakon Drugog svetskog rata, i to tek sa pokretanjem nuklearnih istraživanja, ali je njen razvoj izuzetno ubrzan. Ubrzo postaje sve očiglednija potreba da se ona istraživanja u fizici koja nisu nuklearna ujedine u jednoj instituciji, tako da se na inicijativu uglednog profesora Aleksandra Milojevića osniva Institut za fiziku pri Univerzitetu čiji će deo institut ostati i do danas.

Zahvaljujući svom jedinstvenom duhu, danas na Institutu radi oko 200 istraživača od kojih je čak 36 odsto u A1 zvanju, a posebno je značajno što se više desetina naših vrhunskih istraživača iz sveta vratilo u Srbiju kako bi karijeru nastavili na Institutu za fiziku. U tekućem projektnom ciklusu, istraživači Instituta učestvuju u 32 nacionalna projekta, a od 2013. godine do danas, na Institutu je bilo aktivno čak 103 međunarodna projekta i kolaboracija.

„Institut za fiziku čini 10 odsto naučne produkcije Srbije, iako ima daleko manje istraživača“, rekao je prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. „Najveća snaga Instituta za fiziku je kadrovski potencijal koji je dobro raspoređen u naučnoj zajednici“.

Naučnoistraživački rad se obavlja u 25 laboratorija koje su opremljene za vrhunska istraživanja u fizici i srodnim oblastima. Na Institutu postoje četiri evropska centra izvrsnosti, koji su u Srbiji akreditovani kao centri izuzetnih vrednosti. Pored toga, u okviru ustanove su i dva spin-of preduzeća, kao i Inovacioni centar.

Institut neguje tesne veze sa srodnim ustanovama širom Evrope i sveta. Posebno je intenzivna saradnja sa Evropskom laboratorijom za nuklearna istraživanja, CERN. Pored CERN-a, važni strateški partneri Instituta su i Mreža nacionalnih instituta Italije, INFN i najveće naučno postrojenje u Nemačkoj, DESY.

Saradnja sa CERN-om nedavno je dovela da pokretanja nove infrastrukture koju Republika Srbija prepoznaje kao jedan od prioritetnih projekata – inovaciono-edukacioni centar Verokio, koji se otvara na Institutu za fiziku.

„Ovo priznanje je značajno i za Univerzitet u Beogradu pošto je Institut naša članica“, rekao je akademik Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu, koji je podsetio da se od 1905. godine Univerzitet profilisao kao istraživački, i danas ima 11 instituta.

Kao institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, u skladu sa zakonom, Institut sada ima zadatak „da razvija i unapređuje opšti fond znanja, podiže tehničko-tehnološki nivo, doprinosi valorizaciji istraživanja, ali i širi naučna saznanja i učestvuje u osposobljavanju kadrova“.

„Nacionalni institut između ostalog znači biti katalizator procesa jačanja i povezivanja pojedinaca i institucija koji unapređuju društvo“, rekao je dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku i dodao da takvih pojedinaca i institucija ima mnogo više nego što se pretpostavlja.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: