yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...
12968132_472972296228391_4467902501379077498_o-1024x643

Mini hidroelektrane: tihi ekocid Srbije

Piše: Nevena Grubačpreuzeto sa sajta KosmodromU Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici, a obuhvataju uništenje biodiverziteta ...

Održan Seminar o recenziranju za istraživače

Održan Seminar o recenziranju za istraživače 1U prepunoj Velikoj sali Univerziteta u Nišu u petak 13. aprila, održan je tročasovni Seminar o recenziranju za istraživače. Dobrodošlicu predavačima i istraživačima poželeli su predstavnici Univerziteta i Univerzitetske biblioteke “Nikola Tesla”. Prof. dr Zoran Nikolić se u skladu sa temom seminara, tom prilikom osvrnuo na bogatu izdavačku tradiciju Univerziteta u Nišu, koja se između ostalog odnosi na časopis “Facta Universitatis“, te podsetio da se niški Univerzitet može pohvaliti posedovanjem softvera za otkrivanje plagijarizma u naučnim radovima.

Ivan Umeljić, rukovodilac sektora za izdavaštvo i medijsku produkciju Centra za promociju nauke i urednik izdanja Centra za promociju nauke, takođe se obratio okupljenima. Objasnio je da je do organizovanja seminara sa ovako značajnom i aktuelnom tematikom, došlo pre godinu dana “slučajno i spontano”, na inicijativu predavača, koji su prethodno učestvovali na evropskom TD COST Action TD1306 – New Frontiers of Peer Review (PEERE).

Predavač dr Aleksandar Dekanski je naučni savetnik Centra za elektrohemiju Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju. Član je Uređivačkog odbora i menadžer časopisa Journal of the Serbian Chemical Society i Journal of Electrochemical Science and Engineering, kao i saradnik u časopisima Hemijska industrija i Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly. Dr Dekanski je podsetio na istorijat i na vrste recenziranja. U dvanaest tačaka sumirao je uputstvo vezano za poželjno ponašanje recenzenta. Uputstvo obuhvata preporuke za konkretno recenziranje materijala, kao i savete za korektnu komunikaciju sa urednikom.

Dr Olgica Nedić je naučni savetnik Instituta za primenu nuklearne energije, član Uređivačkog odbora i područni urednik za oblast biohemije i biotehnologije časopisa Journal of the Serbian Chemical Society. Dr Nedić je u svom izlaganju objasnila šta je svrha recenziranja. Primetila je da često postoji razlika između onoga što autor očekuje i stvarnog doživljaja recenzije svog naučnog rada. Osvrnula se na interese svih učesnika u procesu publikovanja: autora, recenzenta i urednika. Naziv njenog predavanja je: “Etički aspekti recenziranja i publikovanja naučnog rada“, pa je dr Nedić naročito skrenula pažnju na etičke stranputice kojima neki od ovih učesnika ponekad pođu. Podsetila je da je 1997. godine osnovan Komitet za etiku u publikovanju sa namerom da obezbedi poštovanje moralnih načela u ovoj oblasti.

Održan Seminar o recenziranju za istraživače 2

Exif_JPEG_420

Dr Ivana Drvenica je naučni saradnik Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu. Pomoćnik je glavnog i odgovornog urednika časopisa Hemijska industrija. Dr Drvenica je zaključila da uprkos povećanom broju autora i njihovih dela, kao i sve većem broju novih časopisa, recenzenata nema u dovoljnom broju. Ovakvu situaciju objasnila je neusklađenošću između značaja i vrednovanja recenzentskog rada. Da bi se ovo promenilo, uspostavljene su WEB platforme za vrednovanje recenziranja i recenzenata, kao što su na primer PUBLONS, udružen sa WILEY i ORCID.

Istraživači su imali priliku da na kraju seminara u razgovoru sa predavačima razreše neke nedoumice vezane za recenziranje. Sva tri predavača složila su se da je posao recenzenta odgovoran društveno koristan rad, koji zahteva vreme i posvećenost recenzenta. Nagrada za takav trud leži u mogućnosti da recenzent svojim angažovanjem ostane u kontaktu sa najnovijim istraživanjima iz svoje oblasti i poveća svoj kredibilitet u naučnim krugovima. Predavači su pozvali mlade istraživače da ozbiljno razmotre svoje angažovanje u sferi recenzije.

Recenziranje je veoma bitna naučna aktivnost za koju ne postoji edukacija. Neophodno je da mladi naučnici što pre krenu da se bave recenziranjem, jer će im to omogućiti lični profesionalni razvoj i doprineti unapređenju nauke.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: