Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...

U CERN-u počinju glavni radovi na povećanju luminoznosti akceleratora

U CERN-u počinju glavni radovi na povećanju luminoznosti akceleratora 1CERN-ov akcelerator, Veliki sudarač hadrona (Large Hadron Collider, LHC) ulazi u novu fazu razvoja. CERN je danas organizovao veliku svečanost kako bi obeležio početak građevinskih radova na akceleratoru koji se smatraju revolucionarnom prekretnicom u istoriji CERN-a. Radovi će ne samo unaprediti postojeći akcelerator nego ga praktično pretvoriti u novi, koji se zvanično naziva Visokoluminozni veliki sudarač hadrona (High-Luminosity LHC) i označava se skraćenicom HL-LHC, ali ima i popularniji naziv HiLumi.

Plan je da se do 2026. godine završe radovi kojima će se mogućnosti LHC značajno unaprediti tako što će se povećati broj sudara u eksperimentima i time učiniti značajno verovatnijim otkrića takozvanih fenomena nove fizike.

Sadašnji LHC je počeo da sudara čestice 2010. godine. Unutar 27 kilometara dugog, akceleratorskog tunela na dubini od 100 metara pod zemljom, snopovi protona ubrzavaju se gotovo do brzine svetlosti i potom se sudaraju na četiri tačke interakcije, mesta koje su predviđena za sudare. U ovim, snažnim sudarima nastaju nove čestice koje se detektuju na detektorima postavljenim na tačkama interakcije (kao što su ATLAS i CMS). Kroz analizu sudara, fizičari produbljuju naše razumevanje zakona prirode. Na taj način je 2012. i otkriven Higsov bozon, a potom je postignut napredak u razumevanju kako čestice stiču svoju masu.

LHC je u stanju da svake sekunde proizvede 1 milijadru proton-proton sudara što je brojna vrednost koju fizičari nazivaju „luminoznost“. Međutim, HL-LHC će tu brojku uvećati između pet i sedam puta, što će omogućiti da se u periodu od 2026. i 2036. prikupi deset puta više podataka. To znači da će fizičari biti u stanju da istražuju događaje koji se sada smatraju suviše retkim i da vrše mnogo preciznija merenja. HL-LHC će moći da preciznije da utvrdi kako nastaje Higsov bozon, kako se raspada i kako intreaguje sa drugim česticama. Dodatno, na novom akceleratoru će se istraživati scenariji iza Standardnog modela kao što su supersimetrija, teorije o ekstra dimenzijama i unutrašnja struktura kvarkova.

„Visokoluminozni LHC će proširiti domet LHC-a daleko iza njegove početne misije, donoseći nove mogućnosti za otkrića, mereći osobine čestica kao što je Hisov bozon sa većom preciznošću i istražujući još dublje osnovne gradivne elemente svemira“, rekla je Fabiola Đanoti, generalna direktorka CERN-a.

Plan za novi HL-LHC projekat zapravo je započeo još u novembru 2011. godine kao međunarodni poduhvat koji uključuje 29 instituta iz 13 zemalja. Dve godine kasnije bio je prepoznat kao jedan od glavnih prioriteta Evropske strategije za fiziku čestica, da bi u junu 2016. godine projekat i zvanično bio odobren od Saveta CERN-a. Nakon uspešne izgradnje prototipa, u narednim godinama biće konstruisano i postavljeno mnogo novih uređaja i elemenata. Ukupno, više od 1,2 kilometara sadašnje mašine će biti sasvim zamenjeno sa novim visokotehnološkim komponentama kao što su magneti i kolimatori.

Tajna povećanja broja sudara je u fokusiranju, sužavanju snopa čestica na tačkama interakcije tako da se na istom akcelratoru verovatnoća direktnih sudara protona sa protonima značajno uveća. Kako bi se to postiglo, HL-LHC će imati 130 novih magneta, među kojima su novi superprovodni kvadrupoli i dipoli za fokusiranje koji će moći da naprave polje do 11,5 tesla, što je značajno više od sadašnjih, inače impresivnih 8,3 tesla.

„Istoriju CERN-a odlikuje odvažnost i Visokoluminozni LHC na taj način sada ispisuje novo poglavlje, gradeći most ka budućnosti“, rekao je direktor za akceleratore i tehnologiju u CERN-u, Frederik Brodri.

Kako bi se postigla sva planirana unapređenja, neophodni su veliki građevinski radovi na dve lokacije na prstenu akceleratora, u Švajcarskoj i u Francuskoj. To podrazumeva izgradnju novih objekata, otvora, šupljina i podzemnih galerija. Tokom građevinskih radova, sam LHC će nastaviti da radi, uz dva velika tehnička zaustavljanja koja će omogućiti da se izvrše pripreme i postave nove instalacije. Nakon okončanja radova, očekuje se da od 2026. godine akcelerator počne da radi u novom modu.

(Izvor: IPB / CERN, foto: Ordan, Julien Marius / CERN)

Tags:, ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: