apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Ekipa PMF Niš pred odlazak na ACM-ICPC World Finals

Oktobra 2018. je ekipa PMF Nis u kojoj su učestvovali Ivan Stošić, Lazar Stamenković i Vuk Bibić sa mentorom asistentom Nikolom Milosavljevićem, pobedila je na ACM ICPC takmičenju iz programiranja na kojem su učestvovale ekipe iz BIH, Bugarske, Kipra, Grčke, Makedonije, Rumunije, Ukrajine, Turske i Srbije. U konkurenciji od 87 timova iz regiona koji važi za veoma težak, ekipa sa PMF-a svojom pobedom je ostvarila najveći uspeh srpskih programera u istoriji ovog takmičenja. Time su se plasirali na svetsko finale koje će se održati u Portu.

Proletelo je vreme od kako su mediji izveštavali o vašoj pobedi na ACM-ICPC takmičenju iz programiranja za jugoistočnu Evropu do danas, sledeće nedelje idete na svetsko finale u Portugal. Za ovogodišnje favorite se ističu ekipe iz Oksforda, Nankinga, Tokija i sa MIT-ja. Po prvi put se domaća ekipa našla među tom svetskom konkurencijom, tako da je samo to za Srbiju već ogroman uspeh. Da li i vi tako mislite i kakva su vam očekivanja?

Konkurencija na finalu definitivno nije šala. To su timovi sa najprestižnijih univerziteta širom sveta, pa su samim tim i članovi istih ljudi iz samog vrha. Na nama je da damo sve od sebe i potrudimo se da najpre svoj fakultet, onda grad, a i državu predstavimo u najboljem svetlu.

Ko je zaslužan za ovaj uspeh? Da li je to isključivo vaš samostalni rad na rešavanju algoritamskih problema?

Možda jeste kliše, ali uspeh se zaista minimalno ogleda u talentu, a mnogo većim delom u radu. Tako da su mahom zaslužni brojni odrađeni zadaci tokom naših programerskih karijera.

Privukli ste dosta medijske pažnje, kako to deluje na vas?

Smatramo da je medijsko pokriće našeg uspeha izuzetno bitno i to nipošto radi naše licne promocije, vec zbog promocije pravih vrednosti, o kojima se danas, nažalost jako malo govori. Nadamo se da će naša prica poslužiti kao motivacija barem nekome ko je bude slušao.

Kako teku pripreme za svetsko finale? Koliko često i na koji način se pripremate?

Pripreme se uglavnom odvijaju samostalno – svako ima svoj deo zaduženja na kome radi. Kada organizujemo timske pripreme, pokušavamo da to znanje i iskustvo koje smo samostalno stekli primenimo rešavajuci simulacije nekog od prethodnih takmicenja, kako bismo ujedno videli i kako se kotiramo.

Verovatno sada mnogo više vremena posvećujete vežbanju za takmičenje, imaju li nastavnici i saradnici na fakultetu razumevanja za to?

Profesori na fakultetu su i te kako svesni obaveza koje imamo i imaju razumevanja za to. Samim tim, i oni su deo našeg uspeha.

Postoji li strategija koju cete primenjivati na takmicenju kako bi postigli što bolji uspeh?

Veoma je važno pronaći 2-3 jednostavna problema i implementirati ih što brže, po mogućstvu u prvih 60 minuta takmičenja, jer će to značajno smanjiti “penalty”. Takođe, samo zato što problem još uvek nije rešen od strane drugih timova i tekst problema je dug, ne znači da je on težak.

Da li imate podelu u timu prema vrsti zadataka koje rešavate ili sve radite timski? Koji tip zadataka vam najviše odgovara?  

Unutar tima su zaduženja podeljena prema okvirnim oblastima kojima zadaci mogu da pripadaju. Dva člana tima su zadužena za idejno rešavanje problema, dok je jednom dužnost implementacija istih.

Za kraj vam želimo puno uspeha na predstojećem takmičenju!

Izvor: sajt PMF u Nišu.

One Response
  1. avatar 19. 03. 2019.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: