cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
newdecade_hdv

Početak nove decenije - učimo da brojimo & računamo vreme

Prvi put objavljeno januara 2010. godineSvakih deset godina, tj. svaki put kad čekamo godinu koja završava nulom krenu zanimljive priče i rasprave o tome da li je to godina kojom ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
Konkurs-small

Konkurs za radove učenika

Niš Young Minds Section organizuje konkurs za sve zainteresovane učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji Republike Srbije u okviru projekta „Izvan redova i van okvira: Seminar za ambiciozne mlade fizičare“ ...

Nagrada “Marko Jarić“ za 2018. godinu

Nagrada “Marko Jarić“ za 2018. godinu dodeljena je prof. dr Zoranu Hadžibabiću za

izuzetno značajne doprinose u oblasti fizike ultrahladnih atomskih i molekulskih sistema.

Ova nagrada koja se ponekad naziva i “srpskim Nobelom”, dodeljena je u petak, 22. marta u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Profesor Zoran Hadžibabić je rođen 1974. godine u Beogradu. Nakon završene osnovne škole i Matematičke gimnazije u Srbiji, školovanje je nastavio na Univerzitetu u Kembridžu, a doktorske studije fizike je nastavio na Masačusets institutu za tehnologiju, gde je doktorirao 2003. godine pod rukovodstvom nobelovca prof. dr Volfganga Keterlea.

Radio je kao postdoktorand kod prof. Žana Dalibara (Laboratoire Kastler Brossel, Ecole Normale Supérieure, Paris, France) od 2003. do 2007. godine. Od 2007. godine radi na Univerzitetu u Kembridžu, i to na Triniti koledžu, kao i na Odseku za fiziku, Kevendiš laboratorija gde je i danas redovni profesor.

Oblast naučnog istraživanja Zorana Hadžibabića je fizika ultrahladnih atoma. Ostvario je više značajnih naučnih uspeha, uključujući eksperimentalnu realizaciju Boze-Ajnštajn kondenzacije molekula i prvu eksperimentalnu realizaciju smeša kvantno degenerisanih gasova bozona i fermiona. Dao je značajan doprinos proučavanju Berezinski-Kosterlic-Taules (BKT) prelaza kao i proučavanju neravnotežne dinamike kvantnih višečestičnih sistema, uz prvu eksperimentalnu realizaciju homogenih ultrahladnih sistema u boks potencijalu.

Objavio je 47 radova u vodećim međunarodnim časopisima, koji su citirani preko 4900 puta. Njegovi istaknuti radovi su objavljeni u vrhunskim časopisima kao što su Nature, Science i Physics Review Letters.

Dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku u Beogradu (levo) i profesor Hadžibabić (desno). Autor fotografije: Bojan Džodan/Institut za fiziku

Nagrada koja je dodeljena profesoru Hadžibabiću nosi ime srpsko-američkog fizičara Marka Jarića. Jarić se svojom natprosečnom i urođenom obdarenošću, uzdigao u sam vrh svetskih fizičara u oblasti fizike kondenzovanog stanja materije. Za svoje visoke domete u kratkoj karijeri, zavredio je, pored ostalog, tri najprestižnije međunarodne stipendije –  Fulbrajtovu, Humboltovu i Milerovu.

Fondacija “Prof. dr Marko V. Jarić”, u cilju obeležavanja naučnog dela i stvaralaštva jednog od naših najvećih naučnika i fizičara, ove godine osamnaesti put dodeljuje nagradu.

Priznanje ustanovljeno 1998. godine, namenjeno je istaknutim našim pregaocima na polju fizike, a do sada je dodeljeno: prof. dr Ivanu Božoviću, prof. dr Nikoli Konjeviću, prof. dr Miodragu Kuliću, prof. dr Leonardu Goluboviću, prof. dr Zoranu Petroviću, prof. dr Nemanji Kaloperu, prof. dr  Milanu Damnjanoviću, prof. dr Bosiljki Tadić, prof. dr Ljiljani Dobrosavljević i prof. dr Zoranu Radoviću (zajedno),  prof. dr Vladimiru Dobrosavljeviću, dr Čedomiru Petroviću, prof. dr Vlatku Vedralu,  prof.. dr  Dejanu  Stojkoviću, prof. dr Jeleni Vučković, prof. dr Vladanu Vuletiću, dr Časlavu Brukneru i prof. dr Igoru Herbutu.   

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: