noc-istrazivaca-m-objekti

Upoznajte svemir u Noći istraživača

Departman za fiziku PMF-a u Nišu za ovogodišnju Noć istraživača vodi vas na putovanje kroz svemir, od planeta i kometa do zvezda, maglina, zvezdanih jata i udaljenih galaksija. Na ovom ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...

Nagrada “Marko Jarić“ za 2018. godinu

Nagrada “Marko Jarić“ za 2018. godinu dodeljena je prof. dr Zoranu Hadžibabiću za

izuzetno značajne doprinose u oblasti fizike ultrahladnih atomskih i molekulskih sistema.

Ova nagrada koja se ponekad naziva i “srpskim Nobelom”, dodeljena je u petak, 22. marta u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Profesor Zoran Hadžibabić je rođen 1974. godine u Beogradu. Nakon završene osnovne škole i Matematičke gimnazije u Srbiji, školovanje je nastavio na Univerzitetu u Kembridžu, a doktorske studije fizike je nastavio na Masačusets institutu za tehnologiju, gde je doktorirao 2003. godine pod rukovodstvom nobelovca prof. dr Volfganga Keterlea.

Radio je kao postdoktorand kod prof. Žana Dalibara (Laboratoire Kastler Brossel, Ecole Normale Supérieure, Paris, France) od 2003. do 2007. godine. Od 2007. godine radi na Univerzitetu u Kembridžu, i to na Triniti koledžu, kao i na Odseku za fiziku, Kevendiš laboratorija gde je i danas redovni profesor.

Oblast naučnog istraživanja Zorana Hadžibabića je fizika ultrahladnih atoma. Ostvario je više značajnih naučnih uspeha, uključujući eksperimentalnu realizaciju Boze-Ajnštajn kondenzacije molekula i prvu eksperimentalnu realizaciju smeša kvantno degenerisanih gasova bozona i fermiona. Dao je značajan doprinos proučavanju Berezinski-Kosterlic-Taules (BKT) prelaza kao i proučavanju neravnotežne dinamike kvantnih višečestičnih sistema, uz prvu eksperimentalnu realizaciju homogenih ultrahladnih sistema u boks potencijalu.

Objavio je 47 radova u vodećim međunarodnim časopisima, koji su citirani preko 4900 puta. Njegovi istaknuti radovi su objavljeni u vrhunskim časopisima kao što su Nature, Science i Physics Review Letters.

Nagrada “Marko Jarić“ za 2018. godinu 1
Dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku u Beogradu (levo) i profesor Hadžibabić (desno). Autor fotografije: Bojan Džodan/Institut za fiziku

Nagrada koja je dodeljena profesoru Hadžibabiću nosi ime srpsko-američkog fizičara Marka Jarića. Jarić se svojom natprosečnom i urođenom obdarenošću, uzdigao u sam vrh svetskih fizičara u oblasti fizike kondenzovanog stanja materije. Za svoje visoke domete u kratkoj karijeri, zavredio je, pored ostalog, tri najprestižnije međunarodne stipendije –  Fulbrajtovu, Humboltovu i Milerovu.

Fondacija “Prof. dr Marko V. Jarić”, u cilju obeležavanja naučnog dela i stvaralaštva jednog od naših najvećih naučnika i fizičara, ove godine osamnaesti put dodeljuje nagradu.

Priznanje ustanovljeno 1998. godine, namenjeno je istaknutim našim pregaocima na polju fizike, a do sada je dodeljeno: prof. dr Ivanu Božoviću, prof. dr Nikoli Konjeviću, prof. dr Miodragu Kuliću, prof. dr Leonardu Goluboviću, prof. dr Zoranu Petroviću, prof. dr Nemanji Kaloperu, prof. dr  Milanu Damnjanoviću, prof. dr Bosiljki Tadić, prof. dr Ljiljani Dobrosavljević i prof. dr Zoranu Radoviću (zajedno),  prof. dr Vladimiru Dobrosavljeviću, dr Čedomiru Petroviću, prof. dr Vlatku Vedralu,  prof.. dr  Dejanu  Stojkoviću, prof. dr Jeleni Vučković, prof. dr Vladanu Vuletiću, dr Časlavu Brukneru i prof. dr Igoru Herbutu.   

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: