Slide5

Predavanje: “Definitivno: žene (ni)su sa Venere”

Predavanje „Definitivno: žene (ni)su sa Venere“ biće održano u četvrtak 21. januara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva "Alfa" iz Niša, kao ...
earth-sun

Svet nauke u 2020. godini

Stigao je kraj još jedne i to prilično "lude" godine. Godine u kojoj ništa nije bilo isto kao pre, godine u kojoj se mnogo toga promenilo, godine u kojoj mnogo ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...

Pjer Kiri – skromni genije

Na današnji dan, 15. maja 1859. godine, tačno pre 160 godina u Parizu rođen je Pjer Kiri (franc. Pierre Curie), francuski hemičar i fizičar. Pjerov otac je bio lekar, a majka ćerka fabrikanta. Roditelji su vrlo rano prepoznali potencijal svog sina Pjera, i s obzirom da su bili veoma imućna porodica, priuštili su mu kvalitetno školovanje. Pjera su kod kuće podučavali privatni učitelji i profesori, pa je sa svega 16 godina položio maturu, a već sa 19 godina stekao je nivo univerzitetskog obrazovanja i mogao da predaje fiziku i hemiju. Tada je počeo da radi kao asistent u laboratoriji za fiziku. U početku je bio posvećen izučavanju simetričnih kristala. Sa bratom Žakom je proučavao magnetne pojave i 1880. godine otkrio piezoelektricitet, a zatim je svoja istraživanja usmerio ka magnetizmu. Dokazao je da se magnetne osobine nekog materijala menjaju u zavisnosti od toplote, pa se stoga ta toplota sada naziva Kirijeva toplota.

Titulu doktora nauka je stekao 1895. godine, a 1900. godine je imenovan na mesto profesora fizike na fakultetu prirodnih nauka. Iste godine se oženio Marijom Sklodovskom, ćerkom učitelja zaposlenog u školi u Varšavi. Iako je bila siromašna, i njena porodica je takođe prepoznavala značaj znanja i obrazovanja.

Pjer Kiri – skromni genije 1
Pjer Kiri, 1906. godina

Proučavanje radioaktivnih materijala Pjer Kiri je vršio sa svojom suprugom, Marijom Kiri, u nepovoljnim uslovima i bez dovoljno laboratorijske opreme i uređaja. Godine 1898. godine bračni par Kiri je objavio pronalazak radijuma i polonijuma, koje su dobili iz uranijuma. Kasnije su izučavali radijum i njegov radioaktivni raspad. Njihov rad je stvorio osnovu za izučavanja u atomskoj fizici i hemiji.

Godine 1903. su dokazali da soli radijuma spontano oslobađaju toplotu i da radioaktivnost uglavnom ne zavisi od spoljašnjih uslova. Za ova otkrića, bračni par Kiri je zajedno sa Antoan-Anri Bekerelom dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1903. godine. Zanimljivo je da Komitet prvobitno nije želeo da prizna Marijin doprinos, ali je Pjer uložio prigovor, odnosno odbio je da bude nominovan bez nje, tako da je i njeno ime dodato u nominaciju. Novac koju su dobili od nagrade iskoristili su da zaposle svog prvog asistenta u laboratoriji. Iste godine ga je Kraljevsko društvo u Londonu nagradilo medaljom koju je dobio zajedno sa suprugom, a 1905. godine je postao član Francuske akademije nauka.

Nažalost, ova blistava naučna karijera prekinuta je 19. aprila 1906. godine ujutro, kada je Pjera, koji je žurio u svoju laboratoriju, prilikom prelaska ulice udarila konjska zaprega. Zadobio je povrede opasne po život i preminuo na licu mesta.

Bračni par Kiri je ostavio veliki trag u nauci. Po supružnicima Kiri nazvan je Kirijum (Curium, Cm) element sa atomskim brojem 96, kao i jedinica radioaktivnosti 1 kiri (Ci) koja je definisana kao broj raspada za 1 sekundu 1 grama čistog radijuma. Danas je ova jedinica zamenjena jedinicom 1 bekerel.

Pjer Kiri – skromni genije 2
Marija i Pjer Kiri u laboratoriji

Zanimljivo je da bračni par Kiri – Pjer i Marija, pre dobitka Nobelove nagrade u Francuskoj nisu bili naročito priznati, ali svetske nagrade i priznanja nisu izostali. Oboje su bili veoma skromni i dostojanstveni. Javnost im je zamerala što gala večerama prisustvuju u iznošenoj odeći, kao i na odsustvu zainteresovanosti za modu, ali i Marijin manjak ženstvenosti i ljupkosti. Na jednom svečanom prijemu Pjer je šapnuo Mariji: “Šta misliš, koliko bi laboratorija od one dijamantske ogrlice moglo da se napravi?” Imali su dve ćerke, Evu i Irenu. Irena je krenula stopama svojih roditelja, bavila se proučavanjem radioaktivnosti. Njen rad je takođe nagrađen Nobelovom nagradom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: