APOD-Soponyai-PenumbralEclipse

“Pomračenje” Meseca – 5. jun 2020

Za večeras (5. jun) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih par godina.Večerašnje pomračenje biće ...
demo2-launch-1024x584-1

Uspešno poletanje - Falkon 9 i Dragon

Sinoć, 30. maja, u 21:22 h po našem vremenu raketa Falcon 9 uspešno je poletela sa lansirne rampe 39A u Kenedi svemirskom centru. Na vrhu rakete nalazila se kapsula Dragon, ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 82

Ajnštajn, Hoking i broj π

Postoje oni datume za koje čovek ne može da izdvoji najvažniji događaj koji se tada dogodio ili zbog čega je taj datum značajan. Jedan takav datum je 14. mart. U ...
qgmm-wgis-07

Žene u nauci

Danas je 8. mart, jedan od onih dana kad cvećare i "gift šopovi" prodaju i ono što je teško prodati. Nažalost, u gomili cveća i različitih poklona gotovo da je ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...

Pjer Kiri – skromni genije

Na današnji dan, 15. maja 1859. godine, tačno pre 160 godina u Parizu rođen je Pjer Kiri (franc. Pierre Curie), francuski hemičar i fizičar. Pjerov otac je bio lekar, a majka ćerka fabrikanta. Roditelji su vrlo rano prepoznali potencijal svog sina Pjera, i s obzirom da su bili veoma imućna porodica, priuštili su mu kvalitetno školovanje. Pjera su kod kuće podučavali privatni učitelji i profesori, pa je sa svega 16 godina položio maturu, a već sa 19 godina stekao je nivo univerzitetskog obrazovanja i mogao da predaje fiziku i hemiju. Tada je počeo da radi kao asistent u laboratoriji za fiziku. U početku je bio posvećen izučavanju simetričnih kristala. Sa bratom Žakom je proučavao magnetne pojave i 1880. godine otkrio piezoelektricitet, a zatim je svoja istraživanja usmerio ka magnetizmu. Dokazao je da se magnetne osobine nekog materijala menjaju u zavisnosti od toplote, pa se stoga ta toplota sada naziva Kirijeva toplota.

Titulu doktora nauka je stekao 1895. godine, a 1900. godine je imenovan na mesto profesora fizike na fakultetu prirodnih nauka. Iste godine se oženio Marijom Sklodovskom, ćerkom učitelja zaposlenog u školi u Varšavi. Iako je bila siromašna, i njena porodica je takođe prepoznavala značaj znanja i obrazovanja.

Pjer Kiri – skromni genije 1
Pjer Kiri, 1906. godina

Proučavanje radioaktivnih materijala Pjer Kiri je vršio sa svojom suprugom, Marijom Kiri, u nepovoljnim uslovima i bez dovoljno laboratorijske opreme i uređaja. Godine 1898. godine bračni par Kiri je objavio pronalazak radijuma i polonijuma, koje su dobili iz uranijuma. Kasnije su izučavali radijum i njegov radioaktivni raspad. Njihov rad je stvorio osnovu za izučavanja u atomskoj fizici i hemiji.

Godine 1903. su dokazali da soli radijuma spontano oslobađaju toplotu i da radioaktivnost uglavnom ne zavisi od spoljašnjih uslova. Za ova otkrića, bračni par Kiri je zajedno sa Antoan-Anri Bekerelom dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1903. godine. Zanimljivo je da Komitet prvobitno nije želeo da prizna Marijin doprinos, ali je Pjer uložio prigovor, odnosno odbio je da bude nominovan bez nje, tako da je i njeno ime dodato u nominaciju. Novac koju su dobili od nagrade iskoristili su da zaposle svog prvog asistenta u laboratoriji. Iste godine ga je Kraljevsko društvo u Londonu nagradilo medaljom koju je dobio zajedno sa suprugom, a 1905. godine je postao član Francuske akademije nauka.

Nažalost, ova blistava naučna karijera prekinuta je 19. aprila 1906. godine ujutro, kada je Pjera, koji je žurio u svoju laboratoriju, prilikom prelaska ulice udarila konjska zaprega. Zadobio je povrede opasne po život i preminuo na licu mesta.

Bračni par Kiri je ostavio veliki trag u nauci. Po supružnicima Kiri nazvan je Kirijum (Curium, Cm) element sa atomskim brojem 96, kao i jedinica radioaktivnosti 1 kiri (Ci) koja je definisana kao broj raspada za 1 sekundu 1 grama čistog radijuma. Danas je ova jedinica zamenjena jedinicom 1 bekerel.

Pjer Kiri – skromni genije 2
Marija i Pjer Kiri u laboratoriji

Zanimljivo je da bračni par Kiri – Pjer i Marija, pre dobitka Nobelove nagrade u Francuskoj nisu bili naročito priznati, ali svetske nagrade i priznanja nisu izostali. Oboje su bili veoma skromni i dostojanstveni. Javnost im je zamerala što gala večerama prisustvuju u iznošenoj odeći, kao i na odsustvu zainteresovanosti za modu, ali i Marijin manjak ženstvenosti i ljupkosti. Na jednom svečanom prijemu Pjer je šapnuo Mariji: “Šta misliš, koliko bi laboratorija od one dijamantske ogrlice moglo da se napravi?” Imali su dve ćerke, Evu i Irenu. Irena je krenula stopama svojih roditelja, bavila se proučavanjem radioaktivnosti. Njen rad je takođe nagrađen Nobelovom nagradom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: