apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Pjer Kiri – skromni genije

Na današnji dan, 15. maja 1859. godine, tačno pre 160 godina u Parizu rođen je Pjer Kiri (franc. Pierre Curie), francuski hemičar i fizičar. Pjerov otac je bio lekar, a majka ćerka fabrikanta. Roditelji su vrlo rano prepoznali potencijal svog sina Pjera, i s obzirom da su bili veoma imućna porodica, priuštili su mu kvalitetno školovanje. Pjera su kod kuće podučavali privatni učitelji i profesori, pa je sa svega 16 godina položio maturu, a već sa 19 godina stekao je nivo univerzitetskog obrazovanja i mogao da predaje fiziku i hemiju. Tada je počeo da radi kao asistent u laboratoriji za fiziku. U početku je bio posvećen izučavanju simetričnih kristala. Sa bratom Žakom je proučavao magnetne pojave i 1880. godine otkrio piezoelektricitet, a zatim je svoja istraživanja usmerio ka magnetizmu. Dokazao je da se magnetne osobine nekog materijala menjaju u zavisnosti od toplote, pa se stoga ta toplota sada naziva Kirijeva toplota.

Titulu doktora nauka je stekao 1895. godine, a 1900. godine je imenovan na mesto profesora fizike na fakultetu prirodnih nauka. Iste godine se oženio Marijom Sklodovskom, ćerkom učitelja zaposlenog u školi u Varšavi. Iako je bila siromašna, i njena porodica je takođe prepoznavala značaj znanja i obrazovanja.

Pjer Kiri, 1906. godina

Proučavanje radioaktivnih materijala Pjer Kiri je vršio sa svojom suprugom, Marijom Kiri, u nepovoljnim uslovima i bez dovoljno laboratorijske opreme i uređaja. Godine 1898. godine bračni par Kiri je objavio pronalazak radijuma i polonijuma, koje su dobili iz uranijuma. Kasnije su izučavali radijum i njegov radioaktivni raspad. Njihov rad je stvorio osnovu za izučavanja u atomskoj fizici i hemiji.

Godine 1903. su dokazali da soli radijuma spontano oslobađaju toplotu i da radioaktivnost uglavnom ne zavisi od spoljašnjih uslova. Za ova otkrića, bračni par Kiri je zajedno sa Antoan-Anri Bekerelom dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1903. godine. Zanimljivo je da Komitet prvobitno nije želeo da prizna Marijin doprinos, ali je Pjer uložio prigovor, odnosno odbio je da bude nominovan bez nje, tako da je i njeno ime dodato u nominaciju. Novac koju su dobili od nagrade iskoristili su da zaposle svog prvog asistenta u laboratoriji. Iste godine ga je Kraljevsko društvo u Londonu nagradilo medaljom koju je dobio zajedno sa suprugom, a 1905. godine je postao član Francuske akademije nauka.

Nažalost, ova blistava naučna karijera prekinuta je 19. aprila 1906. godine ujutro, kada je Pjera, koji je žurio u svoju laboratoriju, prilikom prelaska ulice udarila konjska zaprega. Zadobio je povrede opasne po život i preminuo na licu mesta.

Bračni par Kiri je ostavio veliki trag u nauci. Po supružnicima Kiri nazvan je Kirijum (Curium, Cm) element sa atomskim brojem 96, kao i jedinica radioaktivnosti 1 kiri (Ci) koja je definisana kao broj raspada za 1 sekundu 1 grama čistog radijuma. Danas je ova jedinica zamenjena jedinicom 1 bekerel.

Marija i Pjer Kiri u laboratoriji

Zanimljivo je da bračni par Kiri – Pjer i Marija, pre dobitka Nobelove nagrade u Francuskoj nisu bili naročito priznati, ali svetske nagrade i priznanja nisu izostali. Oboje su bili veoma skromni i dostojanstveni. Javnost im je zamerala što gala večerama prisustvuju u iznošenoj odeći, kao i na odsustvu zainteresovanosti za modu, ali i Marijin manjak ženstvenosti i ljupkosti. Na jednom svečanom prijemu Pjer je šapnuo Mariji: “Šta misliš, koliko bi laboratorija od one dijamantske ogrlice moglo da se napravi?” Imali su dve ćerke, Evu i Irenu. Irena je krenula stopama svojih roditelja, bavila se proučavanjem radioaktivnosti. Njen rad je takođe nagrađen Nobelovom nagradom.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: