partial-solar-eclipse

Predavanje i posmatranje pomračenja Sunca iz Niša

Povodom predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca, Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje i javno posmatranje pomračenja.U ponedeljak, 24. oktobra biće održano predavanje“Ne paničite – to je samo ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
DSC_2117

“Otvorena vrata” opservatorije na krovu PMF-a u Nišu (2022/23. godina)

Posle duže pauze AD Alfa i Laboratorija za astrofiziku, astronomiju i astrobiologiju Departmana za fiziku PMF-a u Nišu otvaraju svoja vrata za sve zainteresovane ljubitelje astronomije I organizuju teleskopska posmatranja.Tokom narednih nedelja, dok vremenski i ...
bpu11-v01

U Beogradu počinje 11. Međunarodna konferencija BPU

Pod pokroviteljstvom Balkanske unije fizičara (Balkan Physical Union - BPU), u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (PMF Niš), Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz ...
Perseid-meteor-shower-today-main-220809-c3f975

Meteorska kiša - Perseidi 2022

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...

Jurij Gagarin

Na današnji dan, 9. marta 1934. godine, rođen je Jurij Aleksejevič Gagarin sovjetski kosmonaut i prvi čovek koji je leteo u svemir.

Rođen je u selu Klušino kod Gžatska (danas u Smolenskoj oblasti, Rusija) kao treće od četvoro dece. Najveći deo osnovnog obrazovanja naučio je od starije sestre, Zoje, koja ga je učila dok su im roditelji radili. Dok je bio mlad, Jurij je bio zainteresovan za svemir i planete, i maštao je o putovanju svemirom.

Jurij Gagarin 1
Juri Gagarin, Sovjetski pilot i kosmonaut (izor: Sputnik)

Posle II svetskog rata učio je školu u mestu blizu Moskve. Matematiku mu je predavao nastavnik koji je rat proveo u sovjetskom ratnom vazduhoplovstvu što je, verovatno, ostavilo veliki utisak na Gagarina. Školovanje je nastavio u tehničkoj školi, a učlanio se i u aeroklub gde je naučio da leti na avionu Jak-18. Nakon srednje škole upisuje vojnu pilotsku školu gde je postao pilot aviona Mig-15.

Kao odrastao čovek, Gagarin je bio visok samo 1,57 m, što je bilo prednost u malom kokpitu Vostoka. Dobio je čin poručnika 5. novembra 1957. a 6. novembra 1959. je unapređen u starijeg poručnika.

Godinu dana kasnije, nakon rigorozne selekcije Juri Gagarin je odabran za sovjetski svemirski program, zajedno sa još 19 kosmonauta. Nakon intenzivne obuke i još rigoroznijih testova i selekcije, od 20 kosmonauta odabrani su samo Juri Gagarin i German Titov.

Jurij Gagarin 2
Lansiranje rakete Vostok

Konačna odluka o tome ko će postati prvi čovek u svemiru doneta je u najvišim krugovima Komunističke partije Sovjetskog saveta. Pretpostavlja se da je prednost data Gagarinu zbog skromnog porekla, nasuprot Titovu koji je poticao iz srednje klase.

Rano ujutru, u 6:07 h po griniču, 12. aprila 1961. godine, sa kosmodroma Bajknour u letelici Vostok 1, Gagarin je poleteo u svemir u svemir. Vostok 1 u svemir je ponela raketa Vostok-K.

Jurij Gagarin 3

Tokom leta Gagarin se popeo na visinu od 330 km od Zemlje. Bilo mu je potrebno 84 minuta da obiđe Zemlju. Ceo let odvijao se po planu. Gagarinove ručne kontrole nad brodom bile su zaključane, a upravljanje brodom bilo je potpuno automatsko ili je upravljano sa Zemlje. Razlog ovakvu odluku bila je sumnja lekara da će Gagarin biti sposoban da upravlja brodom u uslovima ogromnog opeterećenja tokom poletanja i sletanja ili bestežinskog stanja. U kabini se zapečaćen nalazio koverat sa šifrom za preuzimanje ručnih kontrola, u slučaju opasnosti, ali pojedini izvori navode da je šef misije Gagarinu rekao ove kodove pre poletanja.

Tokom leta radio veza održavana je samo preko postojećih zemaljskih radio stanica, koje su se nalazile na teritoriji SSSR-a. Ovakav raspored stanica imao je za posledicu da komunikacija između kontrole leta i Gagarina nije bila moguća kada se on nalazio na drugoj strani Zemlje (u kasnijim misijama Vostok programa ovaj nedostatak prevaziđen je korišćenjem brodova za komunikaciju)

Karta leta - Vostok 1
Put koji su prešli Gagarin i Vostok 1 tokom prve orbite oko Zemlje

Gagarin je na ovoj misiji proveo 1h i 48 min. Tokom sletanja Gagarin je iskočio iz kapsule na visini od par kilometara. Gagarin i kapsula spustili su se odvojenim padobranima na jednu farmu u SSSR-u, pred očima zbunjenog i uplašenog farmera i njegove ćerke.

Bio je ovo početak nove ere u istoriji ljudske civilizacije, ere osvajanja svemira.

Poginuo je 27. marta 1968. godine kada se MIG-15UTI srušio tokom rutinskog leta. Nije poznato šta je tačno izazvalo pad Gagarinovog aviona. Istraga iz 1986. godine pokazala je da je najverovatniji uzrok pada turbulencija koju je izazvao Su-11 tokom probijanja zvučnog zida na vrlo malom rastojanju od Gagarinovog aviona i loši vremenski uslovi.

Sahranjen je u zidu Kremlja na Crvenom trgu.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: