DSC_2117

“Otvorena vrata” opservatorije na krovu PMF-a u Nišu (2022/23. godina)

Posle duže pauze AD Alfa i Laboratorija za astrofiziku, astronomiju i astrobiologiju Departmana za fiziku PMF-a u Nišu otvaraju svoja vrata za sve zainteresovane ljubitelje astronomije I organizuju teleskopska posmatranja.Tokom narednih nedelja, dok vremenski i ...
bpu11-v01

U Beogradu počinje 11. Međunarodna konferencija BPU

Pod pokroviteljstvom Balkanske unije fizičara (Balkan Physical Union - BPU), u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (PMF Niš), Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz ...
Perseid-meteor-shower-today-main-220809-c3f975

Meteorska kiša - Perseidi 2022

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.

U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač Saturn V poletela i ponela trojicu astronauta na put ka Mesecu, očekuje nas delimično pomračenje Meseca. Pomračenje počinje u 20:43 h i trajaće do 02:17 h.

Mnogima je verovatno već poznato da se pomračenja dešavaju onda kada se Mesec, Sunce i Zemlja nađu na istoj pravoj. Ako se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca nastaje pomračenje Sunca, a ako se u sredini nalazi Zemlja tada nastaje pomračenje Meseca.Mesec se pomrači kada uđe u Zemljinu senku. Ova senka ima oblik konusa pošto je svetlosni izvor, Sunce, mnogo veći od naše planete. Senka je u proseku duga 1,4 miliona kilometara, a na srednjoj razdaljini Meseca od Zemlje ima prečnik od oko 9 hiljada kilometara. U senku Mesec može ući samo u vreme punog Meseca, ali ne uvek. Zbog međusobnog položaja orbita Meseca (oko Zemlje) i Zemlje (oko Sunca) on najčešće prolazi ispod ili iznad senke. Da bi došlo do pomračenja, neophodno je da u vreme punog Meseca, Mesec dospe blizu ravni ekliptike tj. blizu svog čvora. Kako je prečnik senke dosta veći od prečnika Meseca (3500 km) nije neophodno da se ova tri tela nađu u istoj ravni već pomračenje može nastupiti i onda kad je Mesec malo ispod ili malo iznad ravni ekliptike.

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019) 1
Senka (umbra) i polusenka (penumbra). Pomračenje Meseca počinje ulaskom Meseca u polusenku Zemlje. Delimično pomračenje počinje kad Mesec uđe u senku, a završava izlaskom iz senke. Totalno pomračenje je period u kome se ceo Mesec nalazi u senci Zemlje. Pomračenje završava izlaskom iz polusenke. Golim okom vidljiv deo pomračenja je period od početka do kraja delimičnog pomračenja.

Za razliku od potpunog pomračenja Sunca, koje je moguće videti samo sa uskog područja totaliteta, pomračenje Meseca vidljivo je gotovo sa cele zemljine polulopte na kojoj je tada noć. Tok pomračenja odvija se relativno sporo pa se u događaju može uživati i po nekoliko sati.

Pomračenje počinje ulaskom Meseca u Zemljinu polusenku (20:43 h). Kao Sunce nije tačkasti izvor svetlosti, oko Zemljine senke prostire se raspršujući konus polusenke (penumbra) koja se golim okom gotovo i ne primećuje. Dalje, iz polusenke Mesec ulazi u senku – umbra (22:01 h) i to svojim levim krajem, okrenutim ka istoku (posmatramo sa severne polulopte Zemlje). Tada se na Mesecu opaža senka Zemlje koja sve više raste, a Mesec dobija izgled srpa. Terminator pomračenja je luk kruga senke i razlikuje se od terminatora Mesečvih faza koji ima izgled poluelipse čija je velika osa jednaka prečniku Meseca.

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019) 2

Ako je pomračenje Meseca totalno senka prekriva Mesečev disk sve dok ne dodirne suprotni, zapadni, kraj diska i tada počinje totalno pomračenje. Maksimum totalnog pomračenja nastupa, kada se Mesec nalazi u “centru” senke naše planete, dok kod delimičnog pomračenja maksimum pomračenja nastaje onda kad je senka prekrila najveći deo Mesečevog diska (23:30 h). U trenutku makimuma ovog pomračenja senka Zemlje prekriće 65% Mesečevog poluprečnika.

Nakon toga faze se odvijaju na sličan način, ali suprotnim redosledom. Prvo završava totalno pomračenje, pa Mesec polako izlazi iz senke (00:59 h), a zatim i polusenke (02:17 h). Tada pomračenje završava.

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019) 3
Faza delimičnog pomračenja Meseca, jul 2018. godine (foto: M. Milošević)

U noći pomračenja, isto kao i tokom drugih noći u ovom periodu, na nebu će biti vidljive još dve planete Jupiter i Saturn. Saturn, koji je prošlog 9. jula bio u opoziciji, nalazi se u izuzetno povoljnom položaju za posmatranje, na najmanjem rastojanju i sa povoljnom orijentacijom prstena, tako da je ovo dobra prilika, ako vremenski uslovi dozvole, za jedno lepo posmatračko veče.

Za sve one koji će u utorak biti u Nišu, Departman za fiziku PMF-a i Astronomsko društvo “Alfa” povodom pomračenja Meseca i obeležavanja jubileja 50 godina leta Apola 11 u utorak, 16. jula od 20 h organizuju naučno-popularno predavanje i posmatranje pomračenja.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: