safer-internet

Svetska nedelja svemira i Međunarodna noć posmatranja Meseca u Nišu

Povodom Svetske nedelje svemira i Međunarodne noći posmatranja Meseca od subote, 5. oktobra do četvrtka 10. oktobra Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju seriju ...
apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.

U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač Saturn V poletela i ponela trojicu astronauta na put ka Mesecu, očekuje nas delimično pomračenje Meseca. Pomračenje počinje u 20:43 h i trajaće do 02:17 h.

Mnogima je verovatno već poznato da se pomračenja dešavaju onda kada se Mesec, Sunce i Zemlja nađu na istoj pravoj. Ako se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca nastaje pomračenje Sunca, a ako se u sredini nalazi Zemlja tada nastaje pomračenje Meseca.Mesec se pomrači kada uđe u Zemljinu senku. Ova senka ima oblik konusa pošto je svetlosni izvor, Sunce, mnogo veći od naše planete. Senka je u proseku duga 1,4 miliona kilometara, a na srednjoj razdaljini Meseca od Zemlje ima prečnik od oko 9 hiljada kilometara. U senku Mesec može ući samo u vreme punog Meseca, ali ne uvek. Zbog međusobnog položaja orbita Meseca (oko Zemlje) i Zemlje (oko Sunca) on najčešće prolazi ispod ili iznad senke. Da bi došlo do pomračenja, neophodno je da u vreme punog Meseca, Mesec dospe blizu ravni ekliptike tj. blizu svog čvora. Kako je prečnik senke dosta veći od prečnika Meseca (3500 km) nije neophodno da se ova tri tela nađu u istoj ravni već pomračenje može nastupiti i onda kad je Mesec malo ispod ili malo iznad ravni ekliptike.

Senka (umbra) i polusenka (penumbra). Pomračenje Meseca počinje ulaskom Meseca u polusenku Zemlje. Delimično pomračenje počinje kad Mesec uđe u senku, a završava izlaskom iz senke. Totalno pomračenje je period u kome se ceo Mesec nalazi u senci Zemlje. Pomračenje završava izlaskom iz polusenke. Golim okom vidljiv deo pomračenja je period od početka do kraja delimičnog pomračenja.

Za razliku od potpunog pomračenja Sunca, koje je moguće videti samo sa uskog područja totaliteta, pomračenje Meseca vidljivo je gotovo sa cele zemljine polulopte na kojoj je tada noć. Tok pomračenja odvija se relativno sporo pa se u događaju može uživati i po nekoliko sati.

Pomračenje počinje ulaskom Meseca u Zemljinu polusenku (20:43 h). Kao Sunce nije tačkasti izvor svetlosti, oko Zemljine senke prostire se raspršujući konus polusenke (penumbra) koja se golim okom gotovo i ne primećuje. Dalje, iz polusenke Mesec ulazi u senku – umbra (22:01 h) i to svojim levim krajem, okrenutim ka istoku (posmatramo sa severne polulopte Zemlje). Tada se na Mesecu opaža senka Zemlje koja sve više raste, a Mesec dobija izgled srpa. Terminator pomračenja je luk kruga senke i razlikuje se od terminatora Mesečvih faza koji ima izgled poluelipse čija je velika osa jednaka prečniku Meseca.

Ako je pomračenje Meseca totalno senka prekriva Mesečev disk sve dok ne dodirne suprotni, zapadni, kraj diska i tada počinje totalno pomračenje. Maksimum totalnog pomračenja nastupa, kada se Mesec nalazi u “centru” senke naše planete, dok kod delimičnog pomračenja maksimum pomračenja nastaje onda kad je senka prekrila najveći deo Mesečevog diska (23:30 h). U trenutku makimuma ovog pomračenja senka Zemlje prekriće 65% Mesečevog poluprečnika.

Nakon toga faze se odvijaju na sličan način, ali suprotnim redosledom. Prvo završava totalno pomračenje, pa Mesec polako izlazi iz senke (00:59 h), a zatim i polusenke (02:17 h). Tada pomračenje završava.

Faza delimičnog pomračenja Meseca, jul 2018. godine (foto: M. Milošević)

U noći pomračenja, isto kao i tokom drugih noći u ovom periodu, na nebu će biti vidljive još dve planete Jupiter i Saturn. Saturn, koji je prošlog 9. jula bio u opoziciji, nalazi se u izuzetno povoljnom položaju za posmatranje, na najmanjem rastojanju i sa povoljnom orijentacijom prstena, tako da je ovo dobra prilika, ako vremenski uslovi dozvole, za jedno lepo posmatračko veče.

Za sve one koji će u utorak biti u Nišu, Departman za fiziku PMF-a i Astronomsko društvo “Alfa” povodom pomračenja Meseca i obeležavanja jubileja 50 godina leta Apola 11 u utorak, 16. jula od 20 h organizuju naučno-popularno predavanje i posmatranje pomračenja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: