cezar-milankovic

Srpska Nova godina?

Stigao je još jedan 13. januar i “nova” godina. Ali, da li je ova Nova godina "Srpska" ili je ona možda Cezarova saznaćete u tekstu koji sledi.Od nastanka civilizacije ljudi su tražili sve ...
Muhammad-Rayhan-PLE-2016_1474060079

Pomračenje Meseca - 10. januar 2020

Za večeras (10. januar) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom prethodnih ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
newdecade_hdv

Početak nove decenije - učimo da brojimo & računamo vreme

Prvi put objavljeno januara 2010. godineSvakih deset godina, tj. svaki put kad čekamo godinu koja završava nulom krenu zanimljive priče i rasprave o tome da li je to godina kojom ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
Konkurs-small

Konkurs za radove učenika

Niš Young Minds Section organizuje konkurs za sve zainteresovane učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji Republike Srbije u okviru projekta „Izvan redova i van okvira: Seminar za ambiciozne mlade fizičare“ ...

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.

U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač Saturn V poletela i ponela trojicu astronauta na put ka Mesecu, očekuje nas delimično pomračenje Meseca. Pomračenje počinje u 20:43 h i trajaće do 02:17 h.

Mnogima je verovatno već poznato da se pomračenja dešavaju onda kada se Mesec, Sunce i Zemlja nađu na istoj pravoj. Ako se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca nastaje pomračenje Sunca, a ako se u sredini nalazi Zemlja tada nastaje pomračenje Meseca.Mesec se pomrači kada uđe u Zemljinu senku. Ova senka ima oblik konusa pošto je svetlosni izvor, Sunce, mnogo veći od naše planete. Senka je u proseku duga 1,4 miliona kilometara, a na srednjoj razdaljini Meseca od Zemlje ima prečnik od oko 9 hiljada kilometara. U senku Mesec može ući samo u vreme punog Meseca, ali ne uvek. Zbog međusobnog položaja orbita Meseca (oko Zemlje) i Zemlje (oko Sunca) on najčešće prolazi ispod ili iznad senke. Da bi došlo do pomračenja, neophodno je da u vreme punog Meseca, Mesec dospe blizu ravni ekliptike tj. blizu svog čvora. Kako je prečnik senke dosta veći od prečnika Meseca (3500 km) nije neophodno da se ova tri tela nađu u istoj ravni već pomračenje može nastupiti i onda kad je Mesec malo ispod ili malo iznad ravni ekliptike.

Senka (umbra) i polusenka (penumbra). Pomračenje Meseca počinje ulaskom Meseca u polusenku Zemlje. Delimično pomračenje počinje kad Mesec uđe u senku, a završava izlaskom iz senke. Totalno pomračenje je period u kome se ceo Mesec nalazi u senci Zemlje. Pomračenje završava izlaskom iz polusenke. Golim okom vidljiv deo pomračenja je period od početka do kraja delimičnog pomračenja.

Za razliku od potpunog pomračenja Sunca, koje je moguće videti samo sa uskog područja totaliteta, pomračenje Meseca vidljivo je gotovo sa cele zemljine polulopte na kojoj je tada noć. Tok pomračenja odvija se relativno sporo pa se u događaju može uživati i po nekoliko sati.

Pomračenje počinje ulaskom Meseca u Zemljinu polusenku (20:43 h). Kao Sunce nije tačkasti izvor svetlosti, oko Zemljine senke prostire se raspršujući konus polusenke (penumbra) koja se golim okom gotovo i ne primećuje. Dalje, iz polusenke Mesec ulazi u senku – umbra (22:01 h) i to svojim levim krajem, okrenutim ka istoku (posmatramo sa severne polulopte Zemlje). Tada se na Mesecu opaža senka Zemlje koja sve više raste, a Mesec dobija izgled srpa. Terminator pomračenja je luk kruga senke i razlikuje se od terminatora Mesečvih faza koji ima izgled poluelipse čija je velika osa jednaka prečniku Meseca.

Ako je pomračenje Meseca totalno senka prekriva Mesečev disk sve dok ne dodirne suprotni, zapadni, kraj diska i tada počinje totalno pomračenje. Maksimum totalnog pomračenja nastupa, kada se Mesec nalazi u “centru” senke naše planete, dok kod delimičnog pomračenja maksimum pomračenja nastaje onda kad je senka prekrila najveći deo Mesečevog diska (23:30 h). U trenutku makimuma ovog pomračenja senka Zemlje prekriće 65% Mesečevog poluprečnika.

Nakon toga faze se odvijaju na sličan način, ali suprotnim redosledom. Prvo završava totalno pomračenje, pa Mesec polako izlazi iz senke (00:59 h), a zatim i polusenke (02:17 h). Tada pomračenje završava.

Faza delimičnog pomračenja Meseca, jul 2018. godine (foto: M. Milošević)

U noći pomračenja, isto kao i tokom drugih noći u ovom periodu, na nebu će biti vidljive još dve planete Jupiter i Saturn. Saturn, koji je prošlog 9. jula bio u opoziciji, nalazi se u izuzetno povoljnom položaju za posmatranje, na najmanjem rastojanju i sa povoljnom orijentacijom prstena, tako da je ovo dobra prilika, ako vremenski uslovi dozvole, za jedno lepo posmatračko veče.

Za sve one koji će u utorak biti u Nišu, Departman za fiziku PMF-a i Astronomsko društvo “Alfa” povodom pomračenja Meseca i obeležavanja jubileja 50 godina leta Apola 11 u utorak, 16. jula od 20 h organizuju naučno-popularno predavanje i posmatranje pomračenja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: