earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
1524133194429

Kvalitet vazduha - boja, ukus i miris?

Kraj prošle i početak ove godine obeležilo je mnogo priče, a može se reći, i straha u javnosti u vezi kvaliteta vazduha u mnogim gradovima širom Srbije. Dok na društvenim ...
NH_KEM_JourneyThroughKB_Trajectory_Guo20181031_v2

Razglednica iz ledenih delova Sunčevog sistema

Noćas, dok je veliki deo planete još uvek slavio ili čekao Novu godinu, negde daleko, blizu same granice Sunčevog sistema dešavalo se nešto zanimljivo.Svemirska letelica "Novi horizonti" jutros je oko ...
12968132_472972296228391_4467902501379077498_o-1024x643

Mini hidroelektrane: tihi ekocid Srbije

Piše: Nevena Grubačpreuzeto sa sajta KosmodromU Srbiji je planirana gradnja 850 malih hidroelektrana na planinskim rekama, pretežno u zaštićenim područjima. Negativne posledice su nesagledive, upozoravaju naučnici, a obuhvataju uništenje biodiverziteta ...

CERN: Usvojena nova strategija razvoja fizike čestica u Evropi

Savet Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) – kao najviše telo ove međunarodne organizacije koje okuplja predstavnike 23 zemlje članice, među kojima je i Republika Srbija – na zasedanju u petak, 19. juna 2020. godine, jednoglasno je usvojio novu strategiju koja će u sadašnjim globalnim okolnostima odrediti budućnost fizike elementarnih čestica u Evropi. Novousvojene strateške preporuke stavljaju u prvi plan naučni uticaj fizike čestica, kao i razvoj tehnološkog, društvenog i ljudskog kapitala.

Nova evropska strategija fizike čestica (European Strategy for Particle Physics Update 2020) predviđa plan kako za blisku budućnost, tako i za dugoročni razvoj ove discipline, sa vizijom da Evropa zadrži svoju vodeću ulogu u fizici čestica i inovativnim tehnologijama koje nastaju unutar oblasti. Najviši prioritet, prema strategiji, treba da imaju ispitivanje Higsovog bozona i istraživanje gornje energetske granice, što su dva ključna i međusobno komplementarna načina da se odgovori na otvorena naučna pitanja u fizici čestica.

CERN: Usvojena nova strategija razvoja fizike čestica u Evropi 1

“Strategija je iznad svega vođena naukom i zato predstavlja naučne prioritete u oblasti”, kaže Ursula Basler, predsednica Saveta CERN-a. “Grupa za izradu evropske strategija (ESG) – posebno telo koje je osnovao Savet – uspešno je vodila strateški proces u kome je učestvovalo više stotina evropskih fizičara”.

Naučna vizija koja je istaknuta u strategiji poslužiće kao vodič za CERN i uticati na kreiranje naučne politike širom Evrope. Naime, okončanje započete rekonstrukcije trenutno najvećeg akceleratora na svetu, Velikog sudarača hadrona (LHC) u CERN-u i njegova transformacija u moćniji High-Luminosity LHC ostaće u narednih nekoliko godina ključna tačka za dalji razvoj fizike čestica u Evropi.

Uz to, u strategiji je posebno naglašen značaj ubrzanog istraživanja i razvoja novog, naprednijeg akceleratora, detektora i računarskih tehnologija kao neophodnih preduslova za sve buduće projekte. Dokument ističe potrebu za razvojem takozvane “elektron-pozitronske Higs fabrike” kao postrojenja najvišeg prioriteta koje će naslediti LHC.

Izgradnja ovog, budućeg akceleratora u CERN-u mogla bi da počne u periodu manjem od 10 godina nakon pune eksploatacije HL-LHC, za koji se očekuje da će okončati rad 2038. godine. Takav elektron-pozitronski akcelerator omogućio bi da se sa izuzetno velikom preciznošću izmere osobine Higsovog bozona (koji je otkriven u CERN-u 2012. godine), što bi mogla biti vrlo moćna alatka u potrazi za fizikom iza sadašnjeg Standardnog modela.

Važna preporuka nove strategije je da bi Evropa, u saradnji sa naučnicma širom sveta, trebalo da sprovede studiju izvodljivosti izgradnje hadronskog sudarača nove generacije sa najvećom dostupnom energijom, kao pripreme za dugoročniji naučni cilj istraživanja gornje energetske granice, gde je elektron-pozitronski sudarač prva faza. Uz to, strategija preporučuje da Evropa nastavi da podržava neutrino projekte u SAD i Japanu, kao i saradnju sa drugim zemljama izvan Evrope, ali i da razvija saradnju sa srodnim oblastima, kao što su astrofizika i nuklearna fizika.

“Ovo je vrlo ambiciozna strategija koja daje obrise svetle budućnosti za Evropu i CERN uz obazriv, korak po korak pristup”, smatra generalna direktorka CERN-a, Fabiola Đanoti. “Saradnja između CERN-a i istraživačkih instituta u zemljama članicama predstavlja ključ za održiv naučni i tehnološki napredak koji će doneti i mnoge društvene koristi”.

“Sledeći korak je, prirodno, ispitivanje održivosti preporuka visokog prioriteta, uporedo sa nastakom šarenolikog programa projekata sa velikim uticajem”, objašnjava predsednica ESG grupe, Halina Abramovič. “Evropa treba da ostavi otvorena vrata i za učešće u drugim udarnim projektima koji će biti od značaja za celokupnu naučnu oblast, kakav je projekat International Linear Collider”.

Pored direktnih naučnih saznanja, velika istraživačka infrastruktura kao što je CERN ima ogroman društveni uticaj, zahvaljujući svojim tehnološkim, ekonomskim i ljudskim resursima. Napredak u razvoju akceleratora, detektora i računarskih tehnologija značajno doprinosi i oblastima kao što su medicina i biomedicina, ali i razvoju tehnologija za istraživanje svemira, kulturnog nasleđa, veštačke inteligencije, energije, velikih podataka i robotike.

Priprema nove strategije započela je još u septembru 2018. kad je Savet CERN-a osnovao ESG grupu sa zadatkom da koordinira proces. ESG je radio u bliskoj saradnji sa naučnom zajednicom i razmotrio više od 200 različtiih predloga na otvorenom simpozijumu koji je u maju 2019. održan u Granadi, u Španiji. Obrisi strategije su se pojavili nakon radnih sastanaka koji su u januaru 2020. održani u Nemačkoj. Oni su predstavljeni Savetu CERN-a u martu, sa idejom da će biti usvojeni do 25. maja i objavljeni na konferenciji u Budimpešti. No, zbog epidemije COVID-19 došlo je do odlaganja od mesec dana.

Izvor: IPB

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: