skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Lajka, prvo živo biće u svemiru

Na današnji dan 3. novembra 1957. godine lansiran je Sputnjik 2.

Sputnjik 2 na orbitu oko Zemlje ponela je raketa ICBM R-7 (sličan model rakete kao ona kojom je lansiran Sputnjik 1). Bio je to satelit mase 508 kg i sfernog oblika, prečnika oko 4 metara. Na orbiti oko Zemlje, površini naše planete planete je prilazio na oko 211 km i od nje se udaljavao do oko 1659 km, period obilaska oko Zemlje iznosio je 103,73 minuta.

Sputnjik 2 imao je jednog člana posade. Bio je to pas Lajka.

Lajka je bila prvo živo biće koje je poletelo u svemir sa naše planete, ali ona je bila i prva žrtva istraživanja svemira. Nikada nije planirano da se Lajka vrati na Zemlju.

Lajka, prvo živo biće u svemiru 1
Poštanska marka iz Rumunije (1959) sa likom Lajke i Sputnjika 2 (Izvor. Wikipedia)

Ceo let satelita Sputnjik 2 primljen je brzo. Posle velikog uspeha njegovog prethodnika, Sputnjik 1, tadašnji predsednik SSSR-a Nikita Hruščov zahtevao ja da nov satelit bude spreman i lansiran u sklopu obeležavanja 40. godišnjice Boljševičke revolucije. Za pripremu celog leta tim je imao samo četiri nedelje. Mnogo bolji i sofisticiraniji satelit koji je pripreman za lansiranje nije mogao da bude gotov do traženog roka pa je on postao Sputnjik 3, a za ovu priliku pripremljen je manji i slabije opremljen Sputnjik 2.

Lajka, prvo živo biće u svemiru 2
Model Sputnjika 2 (Izvor: RCS Energia)

Kako je Hruščov insistirao da ovaj let Sputnjika bude “spektakularan” tim inženjera odlučio je da u svemir pošalje živo biće – psa. Izbor je pao na jednu malu lutalicu sa Moskovskih ulica, koja je u svetu kasnije postala kao Lajka.

Lajka, prvo živo biće u svemiru 3
Lajka, prvi putnik u svemir (izvor: Sputnik news)

Sputnjik 2 bio je opremljen sistemom za održavanje života – generatorom kiseonika, sistemom koji je sprečavao trovanje ovim gasom, i sistemima za apsorpciju ugljen-dioksida i prikupljanje otpada. U kabini se nalazio i ventilator, koji se uključivao kad bi temperatura prešla 15 stepeni, i dovoljno hrane za nedelju dana leta.

Nakon lansiranja i izlaska na orbitu instrumenti si pokazivali da je Lajka uplašena i uznemirena, njeno disanje bilo je 3-4 puta, a puls 2-3 brži nego pre lansiranja. Oko tri sata nakon dolaska na orbitu i boravka u bestežinskom stanju Lajka se smirila i počela da uzima hranu.

Međutim, nakon što je Sputnjik 2 dostigao orbitu njegov vrh uspešno odbačen, središnji Blok A nije se odvojio kako je bilo planirano. Ovo je onemogućilo pravilan rad sistema za regulisanje toplote a neki od termoizolatora bili su oštećeni, usled čega je temperatura u kabini porasla na 40 °C.

Posle 5-7 sati provedenih u svemiru, i oko 4 obilaska naše planete, instrumenti više nisu registrovali znake života na satelitu Sputnjik 2. Lajka je uginula, najverovatnije zbog visoke temperature [izvor].

Brzina i želja za slavom na početku “hladnog rata” u svemiru uzela je svoju prvu žrtvu. Zbog kratkih rokova sistem za povratak Lajke nije ni planiran, već je u planu bila eutanazija otrovom ubačenim u hranu. Ali, trka sa vremenom dovela je do grešaka i u kontroli temperature.

Sovjetski Savez je godinama davao protivrečne izjave kako je Lajka uginula usled nedostatka kiseonika kada su se baterije pokvarile, ili da je eutanazija izvršena. Postojalo je više glasina o tome kako je zapravo umrla. Godine 1999. nekoliko ruskih izvora reklo je da je umrla nakon četiri dana usled pregrevanja kabine. U oktobru 2002. Dr Dimitri Malašenkov, jedan od naučnika iz misije Sputnjik 2, potvrdio je da je Lajka umrla pet do sedam sati nakon lansiranja usled prevelike temperature i stresa. Prema njegovim rečima „ispostavilo se da je bilo praktično nemoguće napraviti pouzdani sistem za kontrolu temperature u tako ograničenom vremenskom periodu.

Lajka nije dobila ni vreme koje je za nju bilo planirano u svemiru.

Nakon 162 dana provedenih na orbiti, i 2570 obilaska oko Zemlje, Sputnjik 2 sa telom Lajke je sagoreo u atmosferi 14. aprila 1958. godine

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.