apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Pre 50 godina – prvi korak čovečanstva na drugom svetu

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, 20. jula 1969. godine čovek je uspešno stigao do drugog nebeskog tela i prošetao njegovom površino. Tada se dvočlana posada Apola 11 lunarnim modulom spustila na površinu Meseca, a Nil Armstrong je zakoračio na površinu i izgovorio čuvenu rečenicu

“Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”.

Apolo 11 poleteo je, nošen raketom Saturn V, iz Kennedy Space Center 16. jula 1969. godine, a u njemu su sedeli: Nil Armstrong, komandant misije, Michael Collins, pilot komandnog modula, i Edwin Eugene ‘Buzz’ Aldrin, pilot lunarnog modula Orao (Eagle).

Lunarni modul Orao (Eagle) u konfiguraciji za sletanje (fotografija je snimljena sa komandnog i servisnog modula Kolumbija)

Nakon četiri dana putovanja, 20. jula u 20:17 časova, po Griniču, na zvučnicima u Kontroli misije u Hjustonu čula se kratka poruka Nila Armstronga koja je glasila

Hjustone, ovde baza u Moru tišine. Orao je sleteo.

Mapa lokacije sletanja Apolo misija. (Credit: NASA’s Goddard Space Flight Center Scientific Visualization Studio)

Sletanje Orla na površinu Meseca nije proteklo baš na način na koji je planirano. Lunarni modul bio je programiran za sletanje do visine od par stotina metara iznad površine. Preostali deo sletanja morala je da realizuje posada. Bilo je neophodno pronaći odgovarajuće mesto na površini, a kako Armstrong, Oldrin i kontrola misije nisu ranije poznavali tačan reljef površine to uopšte nije bilo lako. Ipak, sletanje je uspešno obavljeno u Moru tišine, sa preostalim gorivom za samo još 25 sekundi leta.

Jedna od retkih fotografija Nila Armstronga na površini Meseca. Najveći deo vremena fotograf je bio upravo N. Armstrong (foto: B. Oldrin)

Oko šest sati nakon sletanja lunarnog modula na površinu Meseca (21. jula u 2:39 h po griniču) Nil Armstrong je otvorio vrata modula, a zatim 12 minuta kasnije sišao niz stepenice modula i zakoračio na površinu Meseca. Nakon njega na površinu je izašao i Edvin Oldrin. Treći astronaut ostao je u komandnom modulu, na orbiti.

Astronaut Buzz Aldrin na površini Meseca (Credit: Nil Armstrong / NASA)

Ceo taj dan N. Armstrong i E. Aldrin proveli su na površini Meseca, da bi tek “popodne” oko 18h, posle oko 22 sata boravka na površini Meseca,  “upalili” motore lunarnog modula i krenuli nazad, ka orbiti. Tamo ih je u komandnom modulu čekao Michael Collins, spreman da ih poveze na dalek put kući, nazad na Zemlju.

Apolo 11 sleteo je u vode Tihog okeana 24. jula.

Kolumbija u Tihom okeanu

Astronauti su na Zemlju, kao suvenir, doneli oko 21,5 kg materijala sa površine Meseca, dok su na površini Meseca ostavili amblem misije Apolo 1, čeličnu ploču – oznaku misije, sa slikom istočne i zapadne hemisfere Zemlje, potpise sva tri astronauta i R. Nixona, model maslinove grančice, od zlata, kao simbol mira i disk koji je nosio poruke nekoliko bivšig predsednika SAD i još 73 predsednika država širom sveta.

Za sve one koji pola veka kasnije još uvek ne veruju da je čovek sleteo na Mesec

5 Comments
  1. avatar 20. 07. 2019.
  2. avatar 20. 07. 2019.
  3. avatar 20. 07. 2019.
  4. avatar 21. 07. 2019.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: