skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

Meteorska “kiša” – Perseidi 2022

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.

Međutim, svake godine oko 10. avgusta “zvezde padalice” postaju zanimljiva tema u medijima. U periodu od 10. do 13. avgusta svake godine može se posmatrati jedan od najpoznatijih i najzanimljivijih meteorskih rojeva – Perseidi.

Meteorska "kiša" - Perseidi 2022 1
Fotografija Perseida snimljena 2016. godine, Cleveland National Forest u Mount Laguna, San Diego County, California (Autor: Kevin Key / Slworking / Getty Images)

Meteori, ili zvezde “padalice”, kako su u narodu poznate, najčešće nastaju kad sitne čestice (meteoroidi), veličine zrna peska, uleću u atmosferu naše planete. Tokom prolaska kroz atmosferu ove čestice se zagrevaju, sagorevaju i sijaju “plamenom” različitih boja. Svetlo koje nastaje sagorevanjem meteoroida naziva se meteor (zvezda padalica). Nekoliko hiljada tona različitih čestica i prašine uleti u našu atmosferu svake godine, ogromna većina ovih čestica sagori u atmosferi i ne stigne do površine Zemlje, ali neke od njih, one veće, “prežive” i padnu na površinu i tada se nazivaju meteoriti. Brzina kojom čestice uleću u atmosferu naše planete kreće se u intervalu od 30 do 70 km/s, a svetlosna pojava, meteor, nastaje na visini od 80 do 120 km.

Meteorska "kiša" - Perseidi 2022 2
Kako nastaju Perseidi i Leonidi (grafika: Karl Tate, Space.com)

Čestice uleću u atmosferu svakog dana i svake noći i najčešće ih i ne primetimo. Tokom nekih noći u godini Sunčev sistem nam priprema posebnu zabavu, sa malim vatrometom. Te posebne noći su vreme kada je na nebu aktivan neki meteorski roj. Neke od tih posebnih noći dolaze ovog vikenda. Svake godine, od 17. jula do 24. avgusta aktivan je meteorski roj Perseida. U ovom periodu može se videti i nešto veći broj meteora koji prividno dolaze iz istog dela neba, iz sazvežđa Persej, ali uvek tokom noći 11. ili 12. ili 12. i 13. avgusta taj broj postane maksimalan i mnogo veći od uobičajenog. Tokom prethodnih godina vreme maksimuma aktivnosti Perseida “videlo” se i 80-100 meteora na sat!

Perseidi su verovatno najpoznatiji i jedan od najlepših meteorskih rojeva.

Prvi pisani trag o njima potiče iz daleke 36. godine naše ere, kada je u Kini zabeleženo nekoliko stotina meteora u periodu od samo nekoliko sati. U periodu od VIII do XI veka postoje nedvosmisleni pisani tragovi o ovom meteorskim roju iz Kine i Japana. Tokom XVIII i IX veka astronomi su prikupili dosta podataka o ovom roju, ucrtavali su njihove putanje i beležili sjaj i boju pojedinih meteora. „Izvor“ roja Peresida odredio je Vilijam Dening, na osnovu 2.500 tragova meteora zabeleženih između 1869. i 1898. godine. On je izračunao da se „izvor“ roja nalazi u sazvežđu Persej, po čemu je i roj dobio ime.

U približno istom periodu utvrđeno je i da čestice koje stvaraju ovaj roj potiču od komete 109 P/ Swift-Tuttle, koja je otkrivena 1862. godine. Ova kometa, sa periodom od 135 godina, poslednji put je viđena 1992. godine. Iz godine u godinu očigledno je smanjenje količine preostalog matrerijala komete, tj. pad broja meteora koji se mogu videti.

Meteori su za posmatranje relativno laka i jedna od najzanimljivijih astronomskih pojava. Za posmatranje je potrebno strpljenje, dobro mesto i ništa drugo. Najbolje vreme za posmatranje Perseida je noć između 12 i 13 avgusta, jer je ove godine vreme predviđeno za maksimum aktivnosti 13. avgust u 04:00 h po našem vremenu.

Ove godine su faza i pozicija Meseca su izuzetno nepovoljni za posmatrače. Uvek je najbolje vreme za posmatranje Persedida je posle 22 h pa do jutra (par noći pre i posle maksimuma, kao i noć maksimuma), jer što je radijant višlje na horizontu može se videti više meteora. Nažalost ove godine Mesec je pun u 12. avgusta u 03:35 h i praviće ogromne probleme posmatračima.

Meteorska "kiša" - Perseidi 2022 3
Pozicija radijanta – sazvežđe Persej i radijanta Perseida, 13. avgust, u 00:00 h (izvor: SkySafari 6)

Očekivana aktivnost u toku ovih noći je biće značajno manja od standardne.

Ako želite da posmatrate ove zvezde padalice potrebno je samo da nađete neko mračno mesto, što dalje od svetla grada, udobno se smestite.

Meteori će se pojavljivati svuda na nebu ali najbolje je gledati prema zenitu ili negde prama sazvežđu Perseja, tj. u pravcu severa ili severoistoka-istoka. Ako gledate u pravcu radijanta možete videti veći broj meteora, ali ako gledate sa strane (najbolje suprotno od položaja Meseca) tragovi koje meteori ostavljaju na nebu biće mnogo duži.

Ako sačekate da se vaše oči priviknu na mrak i budete strpljivi videćete brojne meteore koji uleću u atmosferu brzinom oko 70 km/s i sagorevaju iznad vaših glava na visini od oko 100 km.

Ako odlučite da krenete u ovaj (romantičan) lov na meteore, a nosite Android telefon možete da instalirate aplikaciju koja će vam pomoći u traženju meteora.

Koliko će se stvarno meteora (Perseida) videti?

Posle pomračenja Sunca i Meseca u javnosti verovatno najatraktivnija astronomska pojava su zvezde “padalice”. Za pojavu zvezda “padalica” tj. meteora u narodu se često vezuje verovanje o ispunjavanju želja onome ko ih vidi. Naravno, najbolje vreme za ispunjavanje želja je ono kad meteora ima najviše a to su one noći kada nastupa maksimum aktivnosti nekog meteorskog roja.

Ako vas astronomija bar malo interesuje gotovo je nemoguće na u medijima niste primetili najavu ovih zvezda “padalica” i brojeve od 50, 80, 100, pa čak i 200 meteora na sat. Ove vrednosti deluju fantastično, pravi vatromet na nebu ali šta one znače i šta stvarno treba da očekujete?

Meteorska "kiša" - Perseidi 2022 4
Perseidi iznad grada Luzern u Švajcarskoj (izvor: Orest Shvadchak, IMO)

Astronomi aktivnost svakog meteorskog roja mere brojem koji se naziva zenitna časovna aktivnost (zenital hourly rate) ili skraćeno ZHR. Ovo je broj koji astronomima omogućava da upoređuju podatke različitih posmatatraža, u različito doba noći i u različitim posmatračkim uslovima.

Naravno, kao i svaka standardizacija (npr. ono za temperaturu vazduha) tako i ZHR ne predstavlja uvek pravo stanje, odnosno ono što amateri vide ili mere.

Meteorska "kiša" - Perseidi 2022 5

Šta je ZHR?

Prema definiciji ZHR je broj meteora koje bi posmatrač video za sat vremena posmatranja u savršenim uslovima (bez oblaka i svetlosnog zagađenja) ako bi radijant bio u zenitu. Pošto savršeni uslovi ne postoje a i ako postoje radijant je u zenitu samo kratko onda je ZHR parametar koji se izračunava po matematičkoj formuli u kojoj se nalaze određeni korekcioni faktori (za loše posmatračke uslove).

ZHR se izračunava po formuli:

ZHR = \frac{\overline{HR} \cdot F \cdot r^{6,5-LM}}{\sin{(h R)}},

gde je \overline{HR} broj meteora N koje je posmatrač stvarno video tokom posmatranja koje je trajalo T_{eff}, tj.

HR = \frac{N}{T_{eff}}.

Korekcioni faktor F određuje vidno polje, tj. “meri” koji deo neba je za posmatrača bio zaklonjen (oblacima ili na neki drugi način). Definisan je kao

F=\frac{1}{1-k},

gde je k procenat neba koji je za posmatrača bio zaklonjen.

Sledeći korekcioni faktor zavisi od tzv. populacionog indeksa za meteorski roj (koji definiše raspodelu meteora u roju po sjaju) i od granične magnitude lm, tj. minimalnim sjajem zvezda (i drugih objekata) koje posmatrač može da vidi.

Poslednji korekcioni faktor \sin(hR) koji zavisi od visine radijanta iznad horizonta.

Kako sve ovo izgleda na primeru?

Pretpostavimo da večeras malo izađete iz grada da posmatrate Perseide. Na posmatranje odete oko 23:30 h i posmatrate oko pola sata. Za to vreme vidite 8 meteora.

Na osnovu ovih podataka imamo da je T_{eff}=0.5, N=8 i hR=40^\circ, tj. \overline{HR}=16, a možemo pretpostaviti da je populacioni indeks r=2,2.

Posmatrali ste sa mesta koje je van grada ali uslovi nisu idelni pa je granična magnituda lm\approx 4, tj. vidite skoro sve sjajne zvezde u sazvežđu Mala kola (zbog sjajnog Meseca često su uslovi još nepovoljniji za posmatranje!)

Meteorska "kiša" - Perseidi 2022 6
Granična magnituda može da se odredi prebrojavanjem zvezda u nekom sazvežđu ili poznatom delu neba. Na slici je sazvežđe Mala kola (Ursa Minor) a sjaj zvezda je Polaris (α) 1,95; Kocab (β) 2,05; Phercab (γ) 3,00; Yildun (δ) 4,35; Urodelus (ε) 4,20; Ahfa al Farkadain (ζ) 4,25 i Anwar al Farkadain (η) 4,95 (izvor: Dark Sky Diary)

Noć je vedra, skoro da nema oblaka ali okolni objekti/šuma zaklanjaju oko 20% vidnog polja, tj.

F=\frac{1}{1-0,2}=1,25.

Zamenimo sada sve vrednosti u formulu da vidimo koliki je ZHR, tj. kolika je bila aktivnost meteorskog roja koji ste posmatrali

ZHR=\frac{\overline{HR} \cdot F \cdot r^{6,5-LM}}{\sin{(h R)}}=\frac{16 \cdot 1.25 \cdot 2,2^{6,5-4}}{\sin 40^\circ} \approx 102.

Ovo znači da je aktivnost meteorskog roja (ZHR) u trenutku posmatranja bila 102 meteora na sat, iako ste vi videli samo 8 meteora!

Aktivnost Perseida prethodnih godina

Tokom godina aktivnost Peresida je približno konstanta ali ipak u zavisnosti od godine postoje oscilacije u maksimalnoj vrednosti ZHR. U sledećoj tabeli dati su podaci za maksimalnu aktivnost ovog meteorskog roja.

GodinaMaksimum ZHR (vreme)
202171 (13. avgust u 19:57 h)
202076 (12. avgust u 12:11 h)
201971 (13. avgust u 12:09 h)
201882 (12. avgust u 22:56 h)
201767 (12. avgust u 22:47 h)
2016137 (12. avgust u 04:26 h)

Trenutna aktivnost Perseida (i očekivanje za maksimum)

Međunarodna meteorska organizacija (IMO) redovno prikuplja i obrađuje podatke posmatranja aktivnih meteoriskih rojeva. Na osnovu prikuljenih podataka posmatranja tokom prethodnih par noći aktivnost Perseida kretala se oko ZHR = 30, što je nešto niža vrednost nego prošle godine.

Meteorska "kiša" - Perseidi 2022 7
ZHR perseida tokom prethodnih noći (izvor: IMO)
Meteorska "kiša" - Perseidi 2022 8
ZHR Perseida u 2021. godini (izvor: IMO)
Meteorska "kiša" - Perseidi 2022 9
ZHR Perseida u 2020. godini (izvor: IMO)
Meteorska "kiša" - Perseidi 2022 10
ZHR Perseida u 2019. godini (izvor: IMO)

Osim promene u aktivnosti meteorskog (ZHR) roja tokom različitih noći dolazi i do oscilovanja ZHR u tokom noći maksimuma, tj. maksimum aktivnosti meteorskog roja traje vrlo kratko!

Promena ZHR tokom maksimuma aktivnosti Perseida 2018. i 2019. godine izgledala je ovako.

Meteorska "kiša" - Perseidi 2022 11
Noć maskimuma Perseida 2018. godine (izvor: IMO)
Meteorska "kiša" - Perseidi 2022 12
Noć maskimuma Perseida 2018. godine (izvor: IMO)

Šta da očekujemo ove godine?

Tačno predviđanje aktivnosti meteorskog roja je vrlo nezahvalan posao i gotovo je nemoguće. Na aktivnost utiče dosta faktora počev od onih astrofizičkih, kao što je gustina vrlo malih čestica kroz koju Zemlja prolazi na svom putu oko Sunca, pa do onih lokalnih (uslovi za posmatranja, sjaj Meseca itd).

Ono što je jasno je da sjaj Meseca ove godine pravi ogromne probleme. Takođe, svetla grada i (relativno) nepovoljni uslovi posmatranja na vašoj lokaciji sigurno će dodatno da smetaju i značajno smanje broj meteora koji se mogu videti. Naravno, ako ste u mogućnosti obavezno pobegnite daleko od svetla grada.

Čak iako su uslovi nepovoljni ne treba odustajati već biti strpljiv, a neka zvezda “padalica” će se sigurno pojaviti. Za ispunjavanje želja pobrinite se sami.

Srećan lov 😉

(Objavljeno 2018, 2019, 2020 i 2021 godine uz manje izmene i dopune)

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.