skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...

„Alhemija bombe”, nova knjiga autora „Nauke kroz priče“

Nova knjiga naučnog novinara, autora i ko-urednika „Nauke kroz priče“, Slobodana Bubnjevića, pod nazivom „Alhemija bombe“, preispituje kako je istorija razvoja nuklearnih oružja i reaktora izmenila savremenu civilizaciju.

Koncentrisana na ovu dramatičnu temu, uz brojna naučnopopularna objašnjenja i detalje o tajnim naučnim projektima, knjiga istovremeno predstavlja sveobuhvatan prikaz razvoja nuklearnih tehnologija, prvi takav na našem tržištu, ali i jedan pregled mnogih zagonetki modernog sveta. Kroz „naučnopopularne lekcije sa špijunskim zapletima“, na putu od američkog projekta Menhetn u Drugom svetskom ratu do nuklearke Zaporožje danas, „Alhemija bombe“ otkriva kako strahovi od bombe i dalje neprimetno oblikuju našu svakodnevicu.

„Alhemija bombe”, nova knjiga autora „Nauke kroz priče“ 1

Njihova imena, naime, izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. “Alhemija bombe” prikazuje uzbudljivu istoriju nuklearne ere kroz dvadeset takvih strašnih toponima – lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba.

“Alhemija bombe” je objavljena u izdanju “Lagune”. Sticajem okolnosti, izašla je uporedo sa filmskih hitom “Openhajmer” i prodaje se u knjižarama širom Srbije. Kako izdavač navodi “pisana raskošnim stilom, krcata zanimljivim pričama, anegdotama i neočekivanim uvidima o savremenosti, “Alhemija bombe” čitaoca vodi na putovanje uzbudljivije od mnogih romana, tokom kog se smenjuju zgodne naučnopopularne lekcije sa špijunskim i akcionim zapletima”.

Možda niste znali da je čuveni Peace, simbol mirovnih i hipi pokreta, originalno napravio dizajner Džerald Holtom za jednu od prvih kampanja protiv nuklearnih bombi i da predstavlja slova N i D, od naziva “nuklearno razoružanje” na engleskom. Ili da je francuski kreator Luj Rear dao naziv bikini dvodelnom kupaćem kostimu zbog nuklearne detonacije na istoimenom ostrvu, kao i da je lik Godzile, morskog čudovištva, izmišljen u Japanu nakon megatonske detonacije bombe Kasl Bravo. O ovim i drugim brojnim intrignatnim detaljima iz istorije nuklearne ere čitaoci mogu saznati u “Alhemiji bombe” Slobodana Bubnjevića.

*

O BOMBAMA I REAKTORIMA. U zenitu takozvane “kvantne revolucije”, kad su u trećoj i četvrtoj deceniji 20. veka fizičari istraživali strukturu atoma, slučajno su otkrili mračnu tajnu atomskog jezgra. Dok se u predvečerje Drugog svetskog rata, na svet spuštao mrak nacizma, u laboratorijama je otkriven proces kojim se iz jezgra atoma mogla osloboditi energija koja je doslovno milion puta veća od one koja se oslobađa u sagorevanjima i svim drugim hemijskim procesima u svetu oko nas. Ovo saznanje će promeniti svet više od većine naučnih otkrića. U pokušajima da se energija atoma zauzda i napravi novo, atomsko oružje pokreće se lavina tajnih projekata u SAD, Britaniji, Nemačkoj i SSSR-u, što će dovesti do atomskih napada na Hirošimu i Nagasaki, nakon kojih će, posle rata, uslediti čak 1800 detonacija bombi u raznim nuklearnim probama. Svet će utonuti u Hladni rat koji će svoju kulminaciju doživeti krizom na Kubi 1962. godine. Godinama skrivani incidenti u postrojenjima Majak i Vindskejl, kao i čitav niz sličnih zbivanja, nagovestiće tragediju Černobilja i Fukušime, dok će zapanjujuća razorna moć fuzionih bombi kakva je bila sovjetska Car bomba od 50 megatona, voditi ka prvim sporazumima o nuklearnom razoružanju. Uz poglavlja koja se bave Iranom, Severnom Korejom i drugih uspešnim i neuspešnim nuklearnim silama, deo “Alhemije bombe” posvećen je i manje poznatoj istoriji jugoslovenskog nuklearnog programa. Knjiga se u značajnoj meri bavi civilnom primenom nuklearne energije, što je retko u svetskoj publicistici na ovu temu, jer bombe i reaktori “retko stanuju u istoj knjizi”.

„Alhemija bombe”, nova knjiga autora „Nauke kroz priče“ 2

O AUTORU. Naučni novinar, pisac i fizičar, Slobodan Bubnjević je autor i ko-urednik “Nauke kroz priče” od osnivanja portala 2017. godine. Radi kao stručni savetnik za komunikacije u Institutu za fiziku u Beogradu, pre toga je radio u Centru za promociju nauke, a još pre toga u nedeljniku “Vreme”. Piše za brojne domaće medije, a objavljuje i u stranim časopisima kao što je Physics Today. Autor je dve knjige proze i član Srpskog književog društva.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.