safer-internet

Svetska nedelja svemira i Međunarodna noć posmatranja Meseca u Nišu

Povodom Svetske nedelje svemira i Međunarodne noći posmatranja Meseca od subote, 5. oktobra do četvrtka 10. oktobra Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju seriju ...
apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

Novi rezultati ukazuju da čestica otkriven u CERN-u jeste Higsov bozon

Ženeva, 14 Mart 3. mart 2013. Članovi CERN-ove ATLAS i CMS kolaboracije su danas na konferenciji u Moriondu prezentovali nove preliminarne rezultate koji bolje opisuju česticu otkrivenu prošle godine. Nakon analiziranja dva i po puta veće količine podataka od one koja je bila dostupna u julu kada je otkriće objavljeno, pronašli su da nova čestica sve više i više liči na Higsov bozon, česticu koja je povezana sa mehanizmom koji elementarnim česticama daje masu. Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li je ovo Higsov bozon koji je u fizici elementarnih čestica opisan standardnim modelom, ili je to možda najlakši od nekoliko bozona koji su predviđeni nekim teorijama izvan standardnog modela. Potrbno je još vremena dok ne dobijemo odgovor na ovo pitanje.

Jedan od događaja snimljenih na CMS detektoru u kome su registrovana četiri elektrona (teleni i crveni tragovi). Karakteristike ovog događaja odgovaraju modelu raspada Higsovog bozona.

Jedan od događaja snimljenih na CMS detektoru u kome su registrovana četiri elektrona (teleni i crveni tragovi). Karakteristike ovog događaja odgovaraju modelu raspada Higsovog bozona.

Način na koji nova čestica interaguje sa drugim česticama, kao i njena kvantna svojstva daće odgovor na pitanje da li je to Higsov bozon ili ne. Na primer, postulirano je da Higsov bozon nema spin i da ima pozitivnu parnost (parnost opisuje kako izgleda odraz čestice „u ogledalu“). CMS i ATLAS su ispitali brojne opcije za spin i parnost ove čestice, i sve ukazuju da ona ima spin nula i pozitivnu parnost. Ovaj rezultat, kombinovan sa izmerenim interakcijama nove čestice sa drugim česticama, jak je pokazatelj da se radi o Higsovom bozonu.

„Preliminarni rezultati koji koriste kompletan set podataka iz 2012-te su veličanstveni i meni je očigledno da imamo posla sa Higsovim bozonom, mada je pred nama još dug put ka saznanju o kakvom se Higsovom bozonu radi“, rekao je Džo Inkandela, portparol CMS-a.

„Predivni novi rezultati predstavljaju veliki napor velikog broja posvećenih ljudi. Oni ukazuju na novu čestica koja ima spin i parnost Higsovog bozona po standardnom modelu. Ovo je dobar početak programa merenja u Higsovom sektoru“, rekao je portparol ATLAS-a, Dejv Karlton.

Da bi odredili da li je ovo Higsov bozon po standardnom modelu, kolaboracije moraju da, na primer, precizno izmere brzinu kojom se bozon raspada na druge čestice i uporede ove rezultate sa predviđanjima. Detekcija ovog bozona je veoma redak događaj – potrebno je oko jednog triliona (1012) proton-proton sudara da bi se izmerion jedan ovakav događaj. Potrbno je mnogo više podataka sa Velikog hadronskog kolajdera da bi se okarakterisale sve mode raspada ove čestice.

(Tekst & fotografija: IPB, CERN/CMS)

Više o Higsovom bozonu i rezultatima objavljenim jula 2012 godine možete pročitati u prethodnom tekstu Higs je otkriven, ali ko je uopšte taj Higs?

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: