Skola PMN - poster v03

Škola prirodno-matematičkih nauka (ŠPMN)

U subotu, 5. oktobra 2024. godine sa radom počinje druga Škola prirodno-matematičkih nauka. Prva ŠPMN sprovedena je prošle školske godine sa velikim uspehom, a među njima je svakako bio i ...
Acasia-Meteors-2

Pripremite želje, Perseidi ponovo dolaze

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata.Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" postaju ...
Perseidi na Vidojevici (horizontalno)

Posmatramo Perseide na Vidojevici

Pozivamo vas na zvezdani događaj „Posmatramo Perseide na Vidojevici“, koji će se održati u nedelju, 11. avgusta, od 20 časova do ponoći, na lokaciji Beli Kamen, gde ćemo zajedno posmatrati ...
posterMMMSinergija

Maj mesec matematike - Sinergija

Kao i prethodnih osam godina, i ovog maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, održava se manifestacija „Maj mesec matematike“. Ove godine tema je spoj matematike sa drugim naukama - SINERGIJA. ...
CERN-MC2024

CERN Masterclass 2024

U periodu od 15. februara do 27. marta 2024. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 20. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2024). U ...
skolaPMN

Otvaranje Škole prirodno-matematičkih nauka u Nišu

U subotu, 18. novembra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu počinje Škola prirodno-matematičkih nauka. Ovu školu namenjenu učenicima 7. i 8. razreda osnovne i svih razreda srednje škole ove godine po ...
biosignatureNajava

Astrobiologija i astronomsko posmatranje povodom Noći istraživača

Povodom predstojeće Evropske noći istraživača AD "Alfa" i Departman za fiziku PMF-a u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak, 28. septembar) i teleskopsko posmatranje (petak, 29. septembar).Jedno od kanonskih pitanja astrobiologije ...
Perseid Meteors over Mount Shasta

Letnji vatromet u epizodi Perseidi 2023

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine u vreme Nisville Jazz festivala, ...
Unearthed-SuperMoon-1611-1-web

Dva (plava) Supermeseca u avgustu 2023. godine

Ako sutra uveče pogledate u nebo videćete Supermesec, najveći Mesec u mnogo godina! Bićete svedok spektakularnog prizora kakav se retko viđa na nebu, pun Mesec će biti ogroman, najveći koji ...
kvark-kvazar

Od kvarka do kvazara - uz mnogo astrofizike i malo matematike u Maju mesecu matematike u Nišu

Obeležavanje Maja meseca matematike, u organizaciji Departmana za matematiku PMF-a u Nišu nastavlja se u petak, 26. maja, od 17:00 h, u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa tri nova ...
Slika dana: Mesec u polusenci [18.10.2013]

Pomračenje Meseca polusenkom (5. maj 2023)

Za ovaj petak (5. maj) nebeska mehanika “pripremila” je pomračenje Meseca, Međutim, ovo pomračenje značajno će se razlikovati od onih atraktivnih delimičnih i totalnih pomračenja Meseca koja smo posmatrali tokom ...
slika2

Нобелова награда за физику 2022. године

Аутор: проф. др Мирољуб Дугић(Институт за физику, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу)Нобелову награду за физику за 2022. годину поделила су тројица експерименталних физичара за област заснивања квантне механике, Ален Аспе ...
CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...

Еурека! у слободно време

Вероватно већина људи сматра да се до многих великих открића и пробоја у науци дошло неким истраживањем, мукотрпним радом. Да ли је заиста тако или се еурека моменат дешава и у слободно време?

Много људи има предрасуде када замишљају људе који се баве науком. Прве асоцијације су везане за беле мантиле, наочаре, чудан поглед, епрувете… Тој слици су доста придонеле књижевност и филм. Сетимо се романа „Франкенштајн“ Мери Шели, а потом је и настала екранизација истоименог романа 1931. године. За време Другог светског рата имали смо вампира научника – Арманда Теслу у филму „Повратак вампира“. Све то је на неки начин кулминирало 1964. године са филмом „Др. Стрејнџлав“ Стенлија Кјубрика (уколико већ нисте, обавезно погледајте овај филм). Све то је допринело стварању предрасуда да научници немају слободно време, тј. да се они готово никад и не одмарају, већ да су пребукирани експериментима. Срећом у науци имамо велики број контра-примера, а позабавићемо се оним неким најпознатијим.

Еурека!

Архиме са Сиракузе (287. п.н.е. – 212. п.н.е.) је сигурно један од најпознатијих научника и изумитеља у историји цивилизације. Бавио се математиком, физиком и астрономијом. Први је израчунао приближно вредност броја Пи. Сигурно једна од најпознатијих научних анегдота коју сви знају јесте она у којој је Архимед узвикнуо: „Еурека“. Краљ Хијеро је наредио Архимеду да открије да ли га је златар преварио и у његову златну круну ипак ставио сребра. Да би се одморио, Архимед је легао у каду пуну воде. Купајући се синула му је идеја на који начин ће то урадити. Приметио је да када уђе у каду истисне одређену запремину воде. Пошто није смео да растопи круну и проучи састав, ово је била много једноставнија варијанта, потопиће круну у каду и измерити колики ниво воде ће измерити, а затим ће исти поступак поновити овај пут са истом количином чистог злата, уколико запремина буде иста, златар није преварио краља.

Микроорганизми

Антон ван Левенхук (1632. – 1723.) је био брусач стакла из Делфта у Холандији. Познат је као „Отац микробиологије“. Током професионалног посла брусача стакла заинтересовао се и за микроскопе и у слободно време почео да експериментише са њима. Прво је радио на њиховом усавршавању, и за то потрошио много ноћи и слободног времена. Одлучио је да посматра микроскопске феномене и по први пут уочио микроорганизме, поред њих посматрао је бактерије (Селеномаде из људских уста), сперматозое (због овога је имао проблема са свештенством), мишиће.

Ипак се окреће!

Тешко је ипак рећи за старе астрономе, да ли су своја открића остваривали током „радног“ или „слободног“ времена. Али треба издвојити Галилеа Галилеја (1564. – 1642.) кога многи сматрају оцем модерне науке. Док је Левенхук користио микроскоп за посматрање микроскопских феномена, Галилеј је израдио телескоп којим је посматрао ноћно небо. Открио је четири Јупитерова сателита, приметио Сатурнове прстенове, фазе планете Венере. Један од најважнијих закључака до којих је Галилео дошао јесте да сва тела падају истим убрзањем. Ово је тек експериментално проверено у време космичких летова. Иначе, Галилеј ово није доказао бацањем тела са торња у Пизи (као што пише у већини уџбеника), већ пуштањем тела низ стрму раван. У претходним бројевима је било више речи о Галилеју и Међународној години астрономије 2009.

Јабуке и гравитација

Нема читаоца који као мали се није запитао зашто када скочи мора да падне на земљу. 1666. године за време велике куге, млади студент са Кембриџа, Исак Њутн (1643. – 1727.), долази на имање своје мајке како би се склонио са факултета док епидемија не утихне. После оне Архимеду, сигурно најпознатија анегдота каже да је Њутну у тренутку одмора у воћњаку пала јабука на главу. У то време се дискутовало о необичној сили која држи небеска тела на окупу да не падну једна на друга, али Њутн се први запитао о јачини те силе, да она сигурно није само ограничена на небеска тела. Изгледа да је јабука била повод да две деценије касније Њутн опише законе универзалне гравитације и законе кретања у најутицајној научној књиги „Математички принципи филозофије природе“.

Грашак и гени

У недостатку новца да доврши студије на Филозофском факултету у Оломуцу, млади Грегор Мендел (1822 – 1884.), бива приморан да постане фратар и упише теолошку школу у Брну (Чешка). Дипломирао је математику 1850. године и покушао је да се упише на студије биологије, али није успео. Управо у овој области ће дати највећи допринос. У то време је била модерна прича о варијацији у врстама. Млади Мендел ће у манастиру седам година садити грашак и пратити промене на врстама. Откриће неке од закона наслеђивања и постати родоначелник модерне генетике. Нажалост његове доприносе ће тек почети да цене у 20. веку.

Све је релативно?

Вероватно највећа икона науке 20. века је Алберт Ајнштајн. Сигурно да је списак свега што је Ајнштајн урадио предугачка за један текст, али да се фокусирамо на слобдно време. Пред 1905. годину, Ајнштајн је слободне ноћи проводио са пријатељима уз дуге дискусије са пријатељима. Из тих ноћних дискусија и идеја о којима су дискутовали, Ајнштајн је 1905. године објавио „Специјалну теорију релативности“, где уводи брзину светлости у вакууму као највећу могућу брзину, еквивалентност енергије и масе итд.

Наравно било би занимљиво позабавити се и тиме како уопште долази до научних открића, и можда невероватно звучи, али и до неких великих пробоја током дуге историје науке је дошло сасвим случајно. О томе ипак неки други пут…

3 Comments
  1. 12.11.2009.
  2. 19.11.2009.
  3. 20.06.2010.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.