CometZtf_Hernandez_960

Kometa C/2022 E3 (ZTF)

Ako ste tokom prethodnih par meseci bili totalno izolovani od vesti ili toliko ne volite vesti iz astronomije da čim ih čujete menjate sajt/TV kanal/radio stanicu onda verovatno niste čuli ...
partial-solar-eclipse

Predavanje i posmatranje pomračenja Sunca iz Niša

Povodom predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca, Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje i javno posmatranje pomračenja.U ponedeljak, 24. oktobra biće održano predavanje“Ne paničite – to je samo ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
DSC_2117

“Otvorena vrata” opservatorije na krovu PMF-a u Nišu (2022/23. godina)

Posle duže pauze AD Alfa i Laboratorija za astrofiziku, astronomiju i astrobiologiju Departmana za fiziku PMF-a u Nišu otvaraju svoja vrata za sve zainteresovane ljubitelje astronomije I organizuju teleskopska posmatranja.Tokom narednih nedelja, dok vremenski i ...
bpu11-v01

U Beogradu počinje 11. Međunarodna konferencija BPU

Pod pokroviteljstvom Balkanske unije fizičara (Balkan Physical Union - BPU), u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (PMF Niš), Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz ...
Perseid-meteor-shower-today-main-220809-c3f975

Meteorska kiša - Perseidi 2022

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...

Еурека! у слободно време

Вероватно већина људи сматра да се до многих великих открића и пробоја у науци дошло неким истраживањем, мукотрпним радом. Да ли је заиста тако или се еурека моменат дешава и у слободно време?

Много људи има предрасуде када замишљају људе који се баве науком. Прве асоцијације су везане за беле мантиле, наочаре, чудан поглед, епрувете… Тој слици су доста придонеле књижевност и филм. Сетимо се романа „Франкенштајн“ Мери Шели, а потом је и настала екранизација истоименог романа 1931. године. За време Другог светског рата имали смо вампира научника – Арманда Теслу у филму „Повратак вампира“. Све то је на неки начин кулминирало 1964. године са филмом „Др. Стрејнџлав“ Стенлија Кјубрика (уколико већ нисте, обавезно погледајте овај филм). Све то је допринело стварању предрасуда да научници немају слободно време, тј. да се они готово никад и не одмарају, већ да су пребукирани експериментима. Срећом у науци имамо велики број контра-примера, а позабавићемо се оним неким најпознатијим.

Еурека!

Архиме са Сиракузе (287. п.н.е. – 212. п.н.е.) је сигурно један од најпознатијих научника и изумитеља у историји цивилизације. Бавио се математиком, физиком и астрономијом. Први је израчунао приближно вредност броја Пи. Сигурно једна од најпознатијих научних анегдота коју сви знају јесте она у којој је Архимед узвикнуо: „Еурека“. Краљ Хијеро је наредио Архимеду да открије да ли га је златар преварио и у његову златну круну ипак ставио сребра. Да би се одморио, Архимед је легао у каду пуну воде. Купајући се синула му је идеја на који начин ће то урадити. Приметио је да када уђе у каду истисне одређену запремину воде. Пошто није смео да растопи круну и проучи састав, ово је била много једноставнија варијанта, потопиће круну у каду и измерити колики ниво воде ће измерити, а затим ће исти поступак поновити овај пут са истом количином чистог злата, уколико запремина буде иста, златар није преварио краља.

Микроорганизми

Антон ван Левенхук (1632. – 1723.) је био брусач стакла из Делфта у Холандији. Познат је као „Отац микробиологије“. Током професионалног посла брусача стакла заинтересовао се и за микроскопе и у слободно време почео да експериментише са њима. Прво је радио на њиховом усавршавању, и за то потрошио много ноћи и слободног времена. Одлучио је да посматра микроскопске феномене и по први пут уочио микроорганизме, поред њих посматрао је бактерије (Селеномаде из људских уста), сперматозое (због овога је имао проблема са свештенством), мишиће.

Ипак се окреће!

Тешко је ипак рећи за старе астрономе, да ли су своја открића остваривали током „радног“ или „слободног“ времена. Али треба издвојити Галилеа Галилеја (1564. – 1642.) кога многи сматрају оцем модерне науке. Док је Левенхук користио микроскоп за посматрање микроскопских феномена, Галилеј је израдио телескоп којим је посматрао ноћно небо. Открио је четири Јупитерова сателита, приметио Сатурнове прстенове, фазе планете Венере. Један од најважнијих закључака до којих је Галилео дошао јесте да сва тела падају истим убрзањем. Ово је тек експериментално проверено у време космичких летова. Иначе, Галилеј ово није доказао бацањем тела са торња у Пизи (као што пише у већини уџбеника), већ пуштањем тела низ стрму раван. У претходним бројевима је било више речи о Галилеју и Међународној години астрономије 2009.

Јабуке и гравитација

Нема читаоца који као мали се није запитао зашто када скочи мора да падне на земљу. 1666. године за време велике куге, млади студент са Кембриџа, Исак Њутн (1643. – 1727.), долази на имање своје мајке како би се склонио са факултета док епидемија не утихне. После оне Архимеду, сигурно најпознатија анегдота каже да је Њутну у тренутку одмора у воћњаку пала јабука на главу. У то време се дискутовало о необичној сили која држи небеска тела на окупу да не падну једна на друга, али Њутн се први запитао о јачини те силе, да она сигурно није само ограничена на небеска тела. Изгледа да је јабука била повод да две деценије касније Њутн опише законе универзалне гравитације и законе кретања у најутицајној научној књиги „Математички принципи филозофије природе“.

Грашак и гени

У недостатку новца да доврши студије на Филозофском факултету у Оломуцу, млади Грегор Мендел (1822 – 1884.), бива приморан да постане фратар и упише теолошку школу у Брну (Чешка). Дипломирао је математику 1850. године и покушао је да се упише на студије биологије, али није успео. Управо у овој области ће дати највећи допринос. У то време је била модерна прича о варијацији у врстама. Млади Мендел ће у манастиру седам година садити грашак и пратити промене на врстама. Откриће неке од закона наслеђивања и постати родоначелник модерне генетике. Нажалост његове доприносе ће тек почети да цене у 20. веку.

Све је релативно?

Вероватно највећа икона науке 20. века је Алберт Ајнштајн. Сигурно да је списак свега што је Ајнштајн урадио предугачка за један текст, али да се фокусирамо на слобдно време. Пред 1905. годину, Ајнштајн је слободне ноћи проводио са пријатељима уз дуге дискусије са пријатељима. Из тих ноћних дискусија и идеја о којима су дискутовали, Ајнштајн је 1905. године објавио „Специјалну теорију релативности“, где уводи брзину светлости у вакууму као највећу могућу брзину, еквивалентност енергије и масе итд.

Наравно било би занимљиво позабавити се и тиме како уопште долази до научних открића, и можда невероватно звучи, али и до неких великих пробоја током дуге историје науке је дошло сасвим случајно. О томе ипак неки други пут…

3 Comments
  1. avatar 12.11.2009.
  2. avatar 19.11.2009.
  3. avatar 20.06.2010.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: