Konkurs-small

Konkurs za radove učenika

Niš Young Minds Section organizuje konkurs za sve zainteresovane učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji Republike Srbije u okviru projekta „Izvan redova i van okvira: Seminar za ambiciozne mlade fizičare“ ...
black-hole

O crnim rupama i medicinskoj fizici u četvrtak na PMF-u u Nišu

U četvrtak 31. oktobra od 20 h nastavlja se serija naučno-popularnih predavanja u organizaciji “Niš Young Minds Section” i Departmana za fiziku PMF-a.Ovog četvrtka Young Minds sekcija iz Niša pripremila je dva zanimljiva predavanja iz astrofizike i ...
enjoyphysics

Prvo predavanje u organizaciji Niš Young Minds Section

U četvrtak 24. oktobra u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu sa početkom u 20 časova, biće održano predavanje prof. dr Gorana Đorđevića sa Departmana za fiziku na temu:Od Saveza komunista do „Mladih umova”Kosmologija i ...
safer-internet

Svetska nedelja svemira i Međunarodna noć posmatranja Meseca u Nišu

Povodom Svetske nedelje svemira i Međunarodne noći posmatranja Meseca od subote, 5. oktobra do četvrtka 10. oktobra Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju seriju ...
apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...

Oluja na Suncu (Novembar 2003)

Zamislite jedan vreo letnji dan. Sredina avgusta, negde oko 14 sati popodne, temperatura se popela na 30OC. Iznenada, nebo prekrivaju tamni oblaci i počinje da pada sneg, i to ne slab sneg, nego prava snežna oluja koja ne prestaje nekoliko dana. Čudno. zar ne? Mislite da je nemoguće? Sa vremenskim uslovima na Zemlji možda i jeste nemoguće, ali nešto slično ovome desilo se krajem oktobra i početkom novembra ove godine na Suncu.

Početkom oktobra aktivnost na Suncu bila je vrlo slaba, baš onakva kakva se očekuje u ovom periodu solarnog ciklusa. Poslednji maksimum Sunčeve aktivnosti bio je 2001 godine i od tada se aktivnost na Suncu postepeno smanjuje. Površina Sunca bila je skoro potpuno mirna, bez ijedne jedine pege.

Iznenada, krajem oktobra, počeli su da se navlače “oblaci”. Sunce je počelo čudno da se ponaša, na njegovoj površini pojavile su se tri ogromne pege. Površina svake od ovih pega bila je veća od planete Jupiter, a jedna od njih označena kao 486 bila je najveća pega viđena u poslednjih 13 godina.

Iznad pega često dolazi do vrlo snažnih eksplozija. To su iznenadni i kratkotrajni procesi u kojima dolazi do velikog pojačanja intenziteta zračenja u ograničenim oblastima fotosfere. Ove eksplozije nastaju kao rezultat naglog oslobađanja magnetne energije i njenog prelaska u kinetičku energiju čestica, toplotu i svetlost. Eksplozije su vrlo složene pojave koja se odigrava celom dubinom Sunčeve atmosfere. Energija koja se oslobađa u jednoj eksploziji nekad može da se poredi sa celokupnom energijom koju celo Sunce izrači u jednoj sekundi.

Za samo 14 dana iznad ove tri pege registrovano je 11 eksplozija, isto koliko i za prethodnih godinu dana.
Naučnici eksplozije rangiraju prema jačini emitovanog X-zračenja. Na ovaj način sve eksplozije se dele na tri grupe: C – najslabije, M – srednje jake i X – najjače. U svakoj od ovih grupa postoje dodatne kategorije, koje se označavaju kao M1, M2, itd gde brojevi idu on manje snažnih ka snažnijim. Eksplozije koje pripadaju X grupi najčešće spadaju u kategorije X1 ili X2. Ali, ima i onih koje su mnogo snažnije, 14. novembar 2003. godine ostaće zabeležen po tome što je data registrovana najsnažnija eksplozija na Suncu, emitovala je pega 486, a označena je kao X28!

U istoriji je upamćeno nekoliko snažnih oluja na Suncu, sve one su imale manje ili više uticaja na našu planetu. Godine 1859 izazvala je prekide na telegrafskim linijama i veliki broj požara na instalacijama u Evropi i Americi, a polarna svetlost se mogla videti iz Rima, sa Kube i Havaja. Aprila 2001 odigrala se ekspolzija snage X20 ali materijal koji je izbačen prilikom ove eksplozije promašio Zemlju. Marta 1989 godine jedna eksplozija X20 “pogodila” je našu planetu, tada je došlo do ogromnih kvarova na električnoj mrežu u Kanadi a nastala šteta procenjena je na nekoliko stotina miliona dolara. Godine 1994. zbog dešavanja na Suncu došlo je do kvara na dva komunikaciona satelita. Bilo je još mnogo manjih problema o skorijoj istoriji koji su izazvani mnogo slabijim eksplozijama.

Sve ove eksplozije bile su mnogo slabije od one od 4. novembra ali na našu veliku sreću ova eksplozija se desila onda kada se pega nalazila na samoj ivici diska Sunca i sav najveći deo materijala izbačenog prilikom eksplozije je promašio našu planetu.

Ovog puta smo imali sreće, ali ovakve eksplozije su totalno nepredvidljive i mogu se desiti uvek. Kada će biti sledeća, na koji će stranu biti usmerena i koliko će biti snažna niko ne zna, ali nadajmo se da će, ako neka eksplozija baš “reši” da pogodi našu planetu, vreme biti vedro, da bi mogli da vidimo polarnu svetlost.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: