davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...
proposal

CERN – mesto gde je nastao “Internet”

Prvi World Wide Web Logo (Autor: Robert Cailliau)Prethodnih nekoliko godina imali smo prilike da često slušamo o CERN-u, LHC-u - i "najvećem eksperimentu čovečanstva", ulasku Srbije u punopravno članstvo, akceleratoru, ...
using-a-smartphone-accelerometer

Konkurs Mobilni telefon u fizičkom eksperimentu

Digitalna tehnologija i mediji, zasnovani na upotrebi interneta i mobilnih telefona predstavljaju najpopularniji način komuniciranja u savremenom svetu. Mobilni telefoni su naša svakodnevica, a novi modeli se po svojim mogućnostima ...
odeljenje-za-fiziku-novine

Postani i ti deo nove generacije specijalnog Odeljenja za fiziku u Nišu

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fizikuGimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže nova, 17. generacija učenika.Kao i prethodnih godina nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...

Oluja na Suncu (Novembar 2003)

Zamislite jedan vreo letnji dan. Sredina avgusta, negde oko 14 sati popodne, temperatura se popela na 30OC. Iznenada, nebo prekrivaju tamni oblaci i počinje da pada sneg, i to ne slab sneg, nego prava snežna oluja koja ne prestaje nekoliko dana. Čudno. zar ne? Mislite da je nemoguće? Sa vremenskim uslovima na Zemlji možda i jeste nemoguće, ali nešto slično ovome desilo se krajem oktobra i početkom novembra ove godine na Suncu.

Početkom oktobra aktivnost na Suncu bila je vrlo slaba, baš onakva kakva se očekuje u ovom periodu solarnog ciklusa. Poslednji maksimum Sunčeve aktivnosti bio je 2001 godine i od tada se aktivnost na Suncu postepeno smanjuje. Površina Sunca bila je skoro potpuno mirna, bez ijedne jedine pege.

Iznenada, krajem oktobra, počeli su da se navlače “oblaci”. Sunce je počelo čudno da se ponaša, na njegovoj površini pojavile su se tri ogromne pege. Površina svake od ovih pega bila je veća od planete Jupiter, a jedna od njih označena kao 486 bila je najveća pega viđena u poslednjih 13 godina.

Iznad pega često dolazi do vrlo snažnih eksplozija. To su iznenadni i kratkotrajni procesi u kojima dolazi do velikog pojačanja intenziteta zračenja u ograničenim oblastima fotosfere. Ove eksplozije nastaju kao rezultat naglog oslobađanja magnetne energije i njenog prelaska u kinetičku energiju čestica, toplotu i svetlost. Eksplozije su vrlo složene pojave koja se odigrava celom dubinom Sunčeve atmosfere. Energija koja se oslobađa u jednoj eksploziji nekad može da se poredi sa celokupnom energijom koju celo Sunce izrači u jednoj sekundi.

Za samo 14 dana iznad ove tri pege registrovano je 11 eksplozija, isto koliko i za prethodnih godinu dana.
Naučnici eksplozije rangiraju prema jačini emitovanog X-zračenja. Na ovaj način sve eksplozije se dele na tri grupe: C – najslabije, M – srednje jake i X – najjače. U svakoj od ovih grupa postoje dodatne kategorije, koje se označavaju kao M1, M2, itd gde brojevi idu on manje snažnih ka snažnijim. Eksplozije koje pripadaju X grupi najčešće spadaju u kategorije X1 ili X2. Ali, ima i onih koje su mnogo snažnije, 14. novembar 2003. godine ostaće zabeležen po tome što je data registrovana najsnažnija eksplozija na Suncu, emitovala je pega 486, a označena je kao X28!

U istoriji je upamćeno nekoliko snažnih oluja na Suncu, sve one su imale manje ili više uticaja na našu planetu. Godine 1859 izazvala je prekide na telegrafskim linijama i veliki broj požara na instalacijama u Evropi i Americi, a polarna svetlost se mogla videti iz Rima, sa Kube i Havaja. Aprila 2001 odigrala se ekspolzija snage X20 ali materijal koji je izbačen prilikom ove eksplozije promašio Zemlju. Marta 1989 godine jedna eksplozija X20 “pogodila” je našu planetu, tada je došlo do ogromnih kvarova na električnoj mrežu u Kanadi a nastala šteta procenjena je na nekoliko stotina miliona dolara. Godine 1994. zbog dešavanja na Suncu došlo je do kvara na dva komunikaciona satelita. Bilo je još mnogo manjih problema o skorijoj istoriji koji su izazvani mnogo slabijim eksplozijama.

Sve ove eksplozije bile su mnogo slabije od one od 4. novembra ali na našu veliku sreću ova eksplozija se desila onda kada se pega nalazila na samoj ivici diska Sunca i sav najveći deo materijala izbačenog prilikom eksplozije je promašio našu planetu.

Ovog puta smo imali sreće, ali ovakve eksplozije su totalno nepredvidljive i mogu se desiti uvek. Kada će biti sledeća, na koji će stranu biti usmerena i koliko će biti snažna niko ne zna, ali nadajmo se da će, ako neka eksplozija baš “reši” da pogodi našu planetu, vreme biti vedro, da bi mogli da vidimo polarnu svetlost.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: