apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
DSC_2945a

Delimično pomračenje Meseca (16. jul 2019)

Sledeća nedelja, astronomski gledano, biće u znaku Meseca. Nebeska mehanika i istorija osvajanja svemira donose nam nekoliko zanimljivih događaja.U utorak, 16. jula, na dan kada je 1969. godine raketa nosač ...
2014-07-10-Rodjendan-Nikole-Tesle

Dan nauke - rođendan Nikole Tesle

Prema odluci Vlade Republike Srbije današnji dan, 10. juli, obeležava se kao Dan nauke u Srbiji. Datum je izabran u čast Nikole Tesle koji je rođen na današnji dan 1856. godine. ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Mira – prva, prava zvezda repatica

 mira-sm.jpg

Pre nekoliko dana astronomi su snimili ovu fotografiju, i bili su prilično iznenađeni. Na prvi pogled, fotografija nije ništa posebno. Lako je pomisliti da je reč o još jednoj fotografiji neke komete. Svima je poznato da su komete u narodu poznate kao zvezde repatice, ali svi koji se bave astronomijom znaju da zvezde repatice nisu stvarno zvezde jer ne postoje zvezde koje imaju rep. Ali, ova slika je to malo promenila – ovo je prvi snimak jedne repate zvezde.
Fotografija je snimljena na teleskopu GALEX (Galaxy Evolution Explorer). Bilo je to veliko iznenađenje, naročito zbog toga što je ova repata zvezda jedna mnogo poznata zvezda, Mira.

Ova zevzda privlači pažnju astronoma već oko 400 godina, zanimljiva je i za profesionalne i amaterske astronome ali sve do 15. avgusta 2007. niko niko nije znao da ova zvezda ima rep. Rep se tolike godine uspešno sakrivao, potpuno nevidljiv za ljudsko oko ali vrlo sjajajn u UV delu spektra. GALEX je posmatranja vršio upravo u toj UV oblasti elektromagnetnog zračenja i tako otkrio ovu viševekovnu tajnu ove, nekima sigurno omiljene zvezde.

Mira je zevzda koja je nekada, pre oko milijardu godina, bila slična našem Suncu. Zbog približno istih masa (Mira je nešto masivnija) ove dve zvezde imaju i istu sudbinu, ali Mira je i nešto starija. Ova sličnost sa našim Suncem glavni je razlog ogromnog interesovanja za ovu zvezdu. Nekada sasvim obična i mirna zvezda, Mira je ušla u jednu od poslednjih života. Ona je sada crveni džin. Posle mirnog perioda nastupila je faza burnih promena. Mira stalno menja sjaj, nekada je lako uožljiva golim okom, nekada nestane sa neba. Ove promene izazvane su ratom između fuzije koja još uvek zvezdu odžava u đivotu i gravitacije koja polako dobija rat. Tokom ove neprestane borbe fuzije i gravitacije ogromna količina zvezdanog materija sa površine leti u okolni međuzvezdani prostor.

mira1.jpg

Mira je zanimljiva zvezda zbog još jedne osobine. Sve zvezde putuju oko centra naše galaksije, putuje i Mira, ali većom brzinom od ostalih zvezda. Ta brzina kojom se ona kreće kroz međuzvezdani prostor iznosi oko 130 km/s.

Crveni džin, velika količina izbačenog materijala i velika brzina doveli su do toga da Miri poraste rep. Dužina repa iznosi 13 svetlosnih godina, i njegovo stvaranje počelo je pre 30.000 hiljada godina. Tada se Mira nalazila na samom početku repa (skroz levo na fotografiji) i putovala je, i putovala. Prelazila je ogromno rastojanje, a iza sebe ostvaljala sagoreli zvezdani materijal. Taj materijal formirao je ovaj sjajni rep. Gas koji je izbačen sa zvezde sudara se sa česticama međuzevzdanog prostora i pri tome emituje UV zračenje koje je GALEX zabeležio.

Skroz desno, ispred zvezde uočljiv je jedan mali luk. Taj luk oslikava udarni talas koji se stvara ispred zvezde. Ovaj proces identičan je onom koji nastaje prilikom probijanja zvučnog zida ili ispaljivanja metka – ispred objekta koji putuje brže od zvuka nastaje udarni talas, a iza nešto što liči na rep. Na sledećoj fotografiji prikazan je snimak metka, na kome je isto lepo uočljiva oblast udarnog talasa.

f-bullet-shock-sm.jpg

Mira će ovako nastaviti da putuje kroz međuzvezdani prostor. Tamo gde prođe sejaće sagoreli materijal. Materijal koji je bogat teškim elementima, kao što su helijum, kiseonik, ugljenik, itd. Putovaće ona tako verovatno još stotinama hiljada godina, a onda će od zvezde nastati planetarna maglina dok će u njenom centru ostati samo užareni beli patuljak. Izbačeni materijal nastaviće da luta međuzvezdanim prostorom, cekaće svoj trenutak. Trenutak kada će od oblaka početi stvaranje neke nove zvezde.

Ništa se u svemiru ne baca, sve se reciklira. Možda već sada, dok gledate ovu repatu zvezdu neki delići tog repa počinju da formiraju male grudvice od kojih će jednog dana, za mar milijardi godina, nastati neka nova zvezda.

Vise o ovome mozete naci na zvanicnom sajtu GALEX-a: http://www.galex.caltech.edu/MEDIA/2007-04/

Zanimljiva animacija nalazi se ovde:  http://www.nasa.gov/mission_pages/galex/20070815/v.html

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: