safer-internet

Svetska nedelja svemira i Međunarodna noć posmatranja Meseca u Nišu

Povodom Svetske nedelje svemira i Međunarodne noći posmatranja Meseca od subote, 5. oktobra do četvrtka 10. oktobra Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju seriju ...
apolo11-pre-poletanja

Apolo 11: 50 godina kasnije

Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tj. 16. jula 1969. godine u 9:32h po lokalnom vremenu (13:32 po Griniču), iz Kennedy Space Center-a lansirana je raketa nosač Saturn V. Na vrhu te ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...
dositej-obradovic

Dositej Obradović – srpski prosvetitelj i reformator

„Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“Dositej ObradovićNa današnji dan 28. marta 1811. godine u Beogradu je umro najveći srpski prosvetitelj i reformator – Dositej Obradović. Sahranjen je ...

Adam Smit je ipak upravu

Adam Smit je prvi veliki predstavnik britanske klasične ekonomije, do tad najveće ime u ekonomskoj nauci i jedno od najpoznatijih imena u toj nauci. On je izradio prvi celoviti sistem ekonomije, pa ga mnogi nazivaju i ocem ekonomske nauke. Iako je dao i sopstveni doprinos ekonomiji, on je pre svega sistematizovao mnogo od onoga što su stvarali njegovi prethodnici, naročito Peti i fiziokrati.

Adam Smit je rodom iz Kirkaldia, Škotske. Potiče iz zemljoposedničke porodice, iz koje se pre njega regutovani direktori poreza, pošta, carina, dvorski ljudi. Porodica mu je srednjeg imovinskog staleža. Smit je zbog toga, iako mu je otac umro neposredno pre njegovog rođenja mogao nesmetano da studira. Studirao je logiku, čistu filozofiju, a uzgred učio je i matematiku. Bio je profesor retorike u Edinburgu i logike i moralne filozofije u Glazogvu. Nakon 12 godina podučavanja postao je mentor jednom mladom aristokrati. To je bio tri godine i često je bio u Francuskoj gde se upoznao sa radovima fiziokrata iz ekonomije. Nakon toga vratio se na svoje imanje u Škotsku gde je ostao do svoje smrti i radio na svom kapitalnom delu „Istražiavanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda. Inače za njega su govorili da je čudan čovek i da je često voleo da bude sam. Postoje i radovi o tome da je značajan uticaj na njegov rad i razvoj teorija iz ekonomije uticao i sam Isak Njutn, ali je i sam Smit bio inspiracija drugim teoretičarima, kao što je Karl Marx. O tome drugom prilikom.

Smitovo delo se pre svega bavi sistematizacijom tadašnjeg znanja iz ekonomije, ali u njemu se nalaze i neke originalne ideje autora. Smita karakteriše težak stil pisanja, koji je većini ljudi nerazumljiv, ali imao je i dvosmislene definicije. Pre svega ću se zadržati na njegovoj teoriji o podeli rada i zašto je on važan. Smit kaže da godišnji proizvod jednog naroda zavisi od dva faktora: količine rada zaposlenog u proizvodnji i od produktivnosti rada. Smit se više zadržao na objašnjenju drugog faktora. Kaže da podela rada utiče višestruko na poboljšavanje produktivnosti rada, a to utiče na povećanje bogatstva pojedinca, kao i bogatstvo nacije. Rad postaje produktivniji ako se određeni posao može završiti u kraćem vremenskom periodu. To se ostvaruje tako što se proizvodnja određenog proizvoda prostije poslove. To će motivisati radnika da unapredi svoj proces rada i uvede nove tehnike u proizvodnju, ali uticaće i na rast „glupsoti“ radnika jer radi samo taj posao. U svakom slučaju prvi efekat je veći od drugog. Smit takođe kaže da je rad merilo vrednosti i da se vrednost porizvoda utvrđuje na osnovu uložene količine rada. Rast produktivnosti dovodi do pada vrednosti robe, ali utiče na rast bogatstva usled dejstva ekonomije obima. Što više pojedinac radi i želi da zadovolji svoje potrebe za bogatstvom on u stvari povećava bogatstvo cele nacije (Smit čoveka naziva homo-economicusom). To što ljude tera da se ponašaju na taj način jeste nevidljiva ruka tržišta. Jedina mana je što njegova koncepcija funkcioniše samo na tržištu potpune konkurencije.

Praksa je zapravo pokazala da Smitova liberalna kocepcija ne može u stvarnom svetu da funkcioniše. Zato su se razvijale druge koncepcije i teorije o nastanku bogatstva i kako se raspodeljuje, ali i kako da se poveća bogatstvo naroda. Ali da li je yaista tako? Ekonofizika je pokazala da drugi ekonomisti nisu upravu i da je Smit ipak dobro razradio svoju teoriju, iako nije imao kompjutere, složenu matematiku i simulacije na raspolaganju.

Istraživač sa Purdue Univerziteta koristeći ekonofiziku pokazao je pod idealnim uslovima i tržištem slobodne konkurencije može da se ostvari pravilna raspodela bogatstva (prihodi, renta i profit) i da takav sistem ne podržava bonuse koje top menadžmenti širom sveta sebi obezbeđuju. On je u svom radu prikazao nov pogled na Adama Smita i njegovu „nevidljivu ruku“ koja upravlja tržištem. Taj istraživač je Venkat Venkatasubramanian, profesor hemijskog inženjerstva. On kaže da u stvarnom svetu samoorganizujući mehanizam tržišta nefunkcioniše za top menadžemnt, ali za zaposlene koji čine čak 95% ukupne radne snage odlično funkcioniše.

On savetuje da se upotrebom statističke mehanike i ekonofizike može rešiti ovaj problem. To je zapravo fizika u ekonomiji. Koriste se koncepti iz statističke termodinamike (koja se bavi ponašanjem gasova, tečnosti i čvrste materije) kako bi se vršilo proučavanje ponašanja tržišta potpune konkurencije i kako bi trebalo ono da se „ponaša”.

U ovom svom radu on je utvrdio da pravičnost zarade je normalna zavisnost od rada tržišta potpune konkurencije. Svoj model naziva „statistička teleodinamika”, od grčke reči telos, što znači cilju navođeno. Ovaj model i teorija koja ga potkrepljuje opisuju kako se ponaša racionalni agent na potpuno konkurentnom tržištu, pod idealnim uslovima, kada je navođen ciljem koji želi da ostvari.

Izvor: e! Science News

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: