partial-solar-eclipse

Predavanje i posmatranje pomračenja Sunca iz Niša

Povodom predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca, Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje i javno posmatranje pomračenja.U ponedeljak, 24. oktobra biće održano predavanje“Ne paničite – to je samo ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
DSC_2117

“Otvorena vrata” opservatorije na krovu PMF-a u Nišu (2022/23. godina)

Posle duže pauze AD Alfa i Laboratorija za astrofiziku, astronomiju i astrobiologiju Departmana za fiziku PMF-a u Nišu otvaraju svoja vrata za sve zainteresovane ljubitelje astronomije I organizuju teleskopska posmatranja.Tokom narednih nedelja, dok vremenski i ...
bpu11-v01

U Beogradu počinje 11. Međunarodna konferencija BPU

Pod pokroviteljstvom Balkanske unije fizičara (Balkan Physical Union - BPU), u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (PMF Niš), Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz ...
Perseid-meteor-shower-today-main-220809-c3f975

Meteorska kiša - Perseidi 2022

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...

Snovi o konačnoj teoriji

Snovi o konačnoj teoriji 1Ne ovo nije revizija knjige dobitnika Nobelove nagrade gospodina Stivena Vajnberga, a redovi koji slede u ovom tekstu mogli bi, bez umanjenja opštosti, da zauzimaju mesto na nekom sajtu posvećenom filozofiji, gnoselogiji, epistemologiji ili teologiji. Ipak, autor ovog teksta smatra da tema kakva je Konačna teorija ili Teorija svega prevazilazi konvencionalnu podelu ljudskog saznanja na nauke. Glavni razlog zbog koga su ove reči pronašle mesto baš na sajtu, specijalizovanom za fiziku i astronomiju, vezan je za jedinu stvar koju izvesno znamo o konačnoj teoriji: Aparat koji će nam tu teoriju otkriti (ukoliko se do nje ikada dodje) biće nedvosmisleno fizika.

Prilikom uvodjenja pojma Konačne teorije u vokabular naučnika pod njome se podrazumevala takva teorija u čijem bi domenu primenljivosti bile sve prirodne pojave poznate čoveku.

Jedna ovakva teorija trebala bi te pojave da istovremeno i objasni. Medjutim naučnici su ubrzo shvatili da je realnije da likovi iz Zvezdanih staza ožive i izadju iz TV ekrana nego da takva jedna teorija ikada bude formulisana. Razlog ovakvog posve opravdanog skepticizma je neverovatna složenost i različitost prirodnih fenomena. Danas se pod Teorijom svega podrazumeva takva teorija koja bi sjedinila sve četiri poznate sile u jednu jedinu. Te sile su jaka i slaba nuklearna sila (sile koje sprečavaju atomsko jezgro da se ne raspadne), elektrostatička sila (sila kojom se raznorodno naelektrisane čestice privlače) i na kraju gravitacija. Teorija koja objedinjuje prve tri navedene sile poznata je čovečanstvu, a gore navedeni gosn. Vajnberg dobitnik je Nobelova nagrade za fiziku bas zbog svog doprinosa toj teoriji, no problem nastaje kada u celu pricu pokuša da udje gravitacija. Pri formulaciji gravitacije kao kvantne teorije polja (a to je glavni zadatak današnje moderne fizike) javljaju se neobjašnjive beskonačnosti u izrazima. Da bi objasnili ove beskonačnosti fizičari su uveli čudne jednodimenzione objekte koji se nazivaju strune.

Na pitanje da li će strune biti ti objekti koji će nam najzad pružiti uvid u Konačnu teoriju autor ovog teksta odbija da da predvidjanje, smatrajući da dobar fizičar nikada ne sme da se drži svojih ubedjenja već da veruje u onu istinu koju mu pružaju jednačine, no nedvosmisleno je da Teorija struna već 20 godina tapka u mestu!

Razlozi nemogućnosti Teorije struna da napreduje su u osnovi :

  1. Nemogućnost predvidjanja eksperimentalnih rezultata
  2. Aproksimativni karakter teorije struna

No ono što je stvarno zastrašujuće vezano za Teoriju struna je činjenica da pomaka na planu prevazilaženja nedostataka Teorije strune nema ni na vidiku (naglašavam da ću sa zadovoljstvom progutati sva slova moje tastature ukoliko se u naredne 2-3 godine ova konstatacija pokaže kao pogrešna)

Za kraj pokušaći da dam odgovor na pitanje :”Hoće li Konačna teorija biti konačan kraj fizike?”. Da li će naši potomci o fizici učiti kao o mrtvoj i nepotrebnoj nauci kakva je heraldika? Odgovoriću nedvosmisleno : ”Ne”. Konačna teorija otkriće samo još više mogućnosti za istraživanje, omogućiće nam da postavimo pitnja kakva nismo ni sanjali da postoje , ohrabriti nam da razmišljamo o vremenu kada vreme nije ni postojalo i možda čak odgovoriti na ono najvažnije pitanje… U tome je i najveća lepota fizike, ona postaje sve mladja i mladja kako stari…

3 Comments
  1. avatar 20.09.2010.
  2. avatar 11.12.2012.
  3. avatar 11.12.2012.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: