NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...
solar-system-nasa

Serija predavanja: “Ekskurzija kroz Sunčev sistem”

Astronomsko društvo “Alfa”, u sklopu projekta “Malim koracima ka astronomiji” vas, kroz seriju predavanja “vodi” na ekskurziju kroz Sunčev sistem.Kroz niz tematskih predavanja imaćete priliku da se upoznate sa Sunčevim sistemom, Suncem, Zemljom i ...
ada_lovelace_portrait

Rođendan Ejde King Lavlejs - prve programerke

Samo dan kasnije ali i mnogo godina pre rođenja Grejs Hoper, na današnji dan, 10. decembra 1815. godine rođena je Ejda King Lavlejs (Ada Lovelace), ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, ...
Grace-Hopper

Grejs Hoper: do ratne mornarice do kompajlera i buba

Kada govorimo o IT sektoru, matematici i vojsci verovatno nam prva asocijacija budu muškarci. Međutim, tu sliku menja žena rođena na današnji dan, 9. decembra 1906. godine u Njujorku. Doktorirala ...
crna-rupa-noc-istrazivaca

Od crne rupe do Nobelove nagrade za fiziku - snimak predavanja

Ovogodišnja, 11. po redu, „Evropska noć istraživača“ u virtuelnom okruženju, donoseći putem interneta brojne eksperimente, radionice, izložbe, predavanja i druženja sa naučnicima.Naučnici i istraživači iz najrazličitijih oblasti biće na istom ...
NightOfThePerseids_Horalek_1800

Meteorska kiša - Perseidi 2020 (Stižu zvezde “padalice”)

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kupola-atomske-bombe

Dan kada je eksplodirala prva atomska bomba

Pre tačno 75 godine, tačnije 6. avgusta 1945. američki avion bombarder bacio je jednu jedinu bombu na japanski grad. Taj grad bila je Hirošima, a posledice te bombe pamtiće generacije ...
covid-19

Korona virus - COVID-19 (korisni linkovi)

Ako prethodnih par nedelja (meseci) niste bili na godišnjem odmoru na Mesecu, Marsu ili Jupiteru sigurno ste puno toga čuli, videli, pročitali o tzv. korona virusu (tj. virusu SARS-CoV-2) koji ...
530px-palebluedot

30 godina Plave tačke u beskraju i Porodičnog portreta

Šta mislite šta je ovo na slici? Ne znate? …  Ova svetla tačka je Zemlja, naša planeta. Generacije ljudi, hiljadama godina žive na toj svetloj tački, sve što ste ikada… nalazi se na njoj…A fotografije je ...
nikola-tesla-munje-kolorado-springs

Nikola Tesla - čovek koji je pronašao XX vek

U Njujorku je na današnji dan, na Božić, 1943. godine umro jedan od najvećih istraživača koji je ikada živeo - Nikola Tesla, "čovek koji je izmislio XX vek", kako ga ...
planeta-vlasina

Planeta Vlasina oko zvezde Morave

Povodom jubileja koji ove godine obeležava Međunarodna astronomska unija (MAU), 100 godina od svog osnivanja, sve zemlje članice MAU su imale jedinstvenu priliku da kumuju imenu jednoj od novootkrivenih planeta ...
sunbathing

Sunčanje i/ili zdravlje? Izaberite sami!

Sunce, taj žuti disk koji svakoga dana putuje po plavom nebeskom svodu, je samo jedna od nekoliko milijardi zvezda rasutih svuda po praznom prostoru svemira. Ono je jedna sasvim obična ...
davinci

Leonardo da Vinči: Umetnik. Naučnik. Pronalazač.

Pišu: Jovana Savić i Jovana Stanimirović“Onaj ko isključivo ceni praksu bez teorije je poput moreplovca koji se ukrca na brod bez kormila i kompasa, ne znajući kuda se plovi.” - ...
crna-rupa-prva

Prva fotografija crne rupe!

Već nekoliko decenija, a može se reći i vekova, crne rupe privlače ogromnu pažnju kako naučnika tako i javnosti, kroz popularne tekstove, različite ideje i SF romane i (visokobudžetne) filmove.Do ...

Oko – detektor fotona

Najveći deo informacija koje čovek dobija putem čula registruju oči. Ljudsko oko ima sposobnost da registruje elektromagnetno zračenje u jednom uskom intervalu talasnih dužina. Najveći deo spektra elektromagnetnog zračenja za nas je nevidljiv, ali upravo taj mali deo omogućava nam da upoznajemo svet oko nas. Osnovni princip na kome oko radi je relativno jednostavan – svetlost koja se odbija od nekog predmeta dolazi do oka, prolazi kroz sočivo, formira se lik predmeta koji aktivira detektore, oni sliku pretvaraju u električni impuls i šalju u mozak. Sličan princip kao i digitalna kamera ali mnogo savršenije.

Čovečije oko je približno sfernog oblika, prečnika oko 2 cm, ispupčeno na prednjem delu. Taj ispupčen deo (rožnjača) je providan i to je mesto gde ulazi svetlost.. Ispod rožnjače nalazi se očno sočivo. Prostor između sočiva i rožnjače ispunjen je tečnošću u kojoj se nalazi zenica. Unutrašnjost oka ispunjena je providnom staklastom masom. Na zadnjem očnom zidu nalazi se „detektor“ – mrežnjača.

Optički sistem koji čine rožnjača, očna tečnost, sočivo i staklasto telo funkcioniše kao sabirno sočivo. Ovaj optički sistem preslikava predmet tako da se na mrežnjači obrazuje umanjen, realan i izvrnut lik. Kod svakog sočiva rastojanje lika od sočiva zavisi od toga koliko je predmet udaljen. Kod optičkih instrumenata (dvogled, mikroskop, teleskop) postoje celi sistemi sočiva, sa mehanizmom koji omogućava promenu rastojanja između sočiva i izoštravanje lika. Oko ima samo jedno sočivo, koje se uvek nalazi na istom rastojanju od mrežnjače. Da bi vid bio jasan lik uvek mora da pada na mrežnjaču. Da bi ovo bilo moguće očni mišići rastežu i savijaju sočivo. Promena oblika sočiva, tačnije krivine sočiva, imaju za posledicu pomeranje tačke u koju pada lik. Kada se posmatrani predmet nalazi daleko očni mišić zateže sočivo, njegova debljina se smanjuje a poluprečnik krivine povećava. To dovodi do povećanja žižne daljine sve dok se se na mrežnjači ne formira jasan lik. Ako se posmatrani predmet nalazi blizu, očni mišići deluju na suprotan način i smanjuju žižnu daljinu. Ovaj mehanizam naziva se akomodacija oka i potpuno je nezavistan od volje čoveka. Kada se posmatrani predmet nalazi na daljini jasnog vida (za zdravo oko 25-30 cm) očni mišići nisu napregnuti i tada nema potrebe za akomodacijom. U oku se nalazi još jedan važan mišić koji kontroliše zenicu. Kada je intenzitet svetlosti koja dolazi u oko veliki otvor zenice se smanjuje tako da suvišna svetlost ne dolazi do sočiva i mrežnjače. U slučaju nedostatka svetlosti zenica se širi.

Kada fotoni svetlosti prođu kroz sočivo dolaze do mrežnjače. Mrežnjača ima zadatak da prepozna fotone i informaciju o boji i obliku posmatranog lika pretvori u električni impuls i pošalje u mozak, na dalju obradu. Mrežnjača je izgrađena od receptora – čepića (120 miliona) i štapića (7 miliona), koji su raspoređeni tako da formiraju matricu. Funkcija čepića je detekcija lika pri normalnom svetlu, oni „vide“ boju i oblik predmeta. Štapići su osetljivi samo na intenzitet svetlosti i služe za formiranje lika u mraku, oni ne mogu da razlikuju boje. Da bi oko moglo da registruje konture nekog predmeta dimenzije lika moraju da budu dovoljno velike da aktiviraju više štapića.

Boja posmatranog predmeta registruje se na sličan način na koji to rade digitalni foto aparati. Postoje tri vrste čepića i svaka vrsta je osetljiva na jednu komponentu boje (standardni RGB sistem, crvena, zelena i plava). Kada fotoni sa predmeta stignu do štapića oni pogađaju složene molekule koji se nalaze u njima. Dolazi do fotohemijskih reakcija, foton odgovarajuće energije pogađa elektron u molekulu, predaje mu svoju energiju, a elektron dalje izaziva hemijske promene, u zavisnosti od energije koju ima. Svaka od tri grupe čepića mozgu šalje informaciju o intenzitetu promene svake komponente boje.

Mozak je centralni „procesor“ koji prima električne impulse sa čepića i štapića i obrađuje informacije koje ti impulsi prenose. Kombinacijom podataka o intenzitetu RGB boja mozak izračunava koja je boja predmeta, na sličan način na koji to radi i računar (ali mnogo brže). Istovremeno, mozak u procesu obrade podataka i ponovo okreće lik i zahvaljuju ći tome mi predmete vidimo onakve kakvi jesu, a ne izvrnute. Ima onih koji vole da kažu da čovek „gleda“ mozgom, oči samo transformišu elektromagnetne talase u električne impulse.

6 Comments
  1. avatar 11.12.2008.
  2. avatar 11.12.2008.
  3. avatar 13.12.2008.
  4. avatar 01.02.2009.
  5. avatar 01.02.2009.
  6. avatar 09.12.2013.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: