partial-solar-eclipse

Predavanje i posmatranje pomračenja Sunca iz Niša

Povodom predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca, Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu organizuju naučno-popularno predavanje i javno posmatranje pomračenja.U ponedeljak, 24. oktobra biće održano predavanje“Ne paničite – to je samo ...
solar-eclipse

Delimično pomračenje Sunca (25. oktobar 2022)

Još tačno deset dana deli nas do predstojećeg delimičnog pomračenja Sunca koje će biti vidljivo iz Srbije. Pomračenje Sunca za mnoge je verovatno najznačajnija i najazanimljivija pojava koju možemo da ...
DSC_2117

“Otvorena vrata” opservatorije na krovu PMF-a u Nišu (2022/23. godina)

Posle duže pauze AD Alfa i Laboratorija za astrofiziku, astronomiju i astrobiologiju Departmana za fiziku PMF-a u Nišu otvaraju svoja vrata za sve zainteresovane ljubitelje astronomije I organizuju teleskopska posmatranja.Tokom narednih nedelja, dok vremenski i ...
bpu11-v01

U Beogradu počinje 11. Međunarodna konferencija BPU

Pod pokroviteljstvom Balkanske unije fizičara (Balkan Physical Union - BPU), u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu (PMF Niš), Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz ...
Perseid-meteor-shower-today-main-220809-c3f975

Meteorska kiša - Perseidi 2022

Svake vedre noći, ako odete negde daleko od svetla grada i ako ste dovoljno strpljivi možete da vidite nekoliko meteora svakog sata. Međutim, svake godine oko 10. avgusta "zvezde padalice" ...
kosmicke-litice

Džejms Veb Teleskop - prve fotografije

Odavno je "Svet nauke" otišao u zimski... letnji... višegodišnji san i teško ga je probuditi ali neki događaji u nauci su toliko značajni da mogu da predstavljaju prekretnicu u budućem ...
posterM3-nis

Maj mesec matematike u Nišu

Da li informacija samo o proseku verno opisuje razne pojave? Jesu li dobra stara vremena zaista bila tako dobra? Šta je zajedničko dizajnu Renoove karoserije i fontova? Može li nam ...
cmsMasterclass

CERN Masterclass 2022

U ponedeljak 4. apila 2022. godine pod pokroviteljstvom CERN-a i grupe IPPOG (International Particle Physics Outreach Group) održaće se 18. međunarodni program “MasterClasses – Hands on Particle Physics” (MC2022).U ovom obrazovno-istraživačkom programu ...
cms-posetajpg

Virtuelna poseta CMS eksperimenta u CERN-u

U četvrtak, 17. marta sa početkom od 19:00 h, biće organizovan simpozijum sa pratećim predavanjima i virtuelnom posetom CMS eksperimentu u CERN-u.CERN i naučne institucije iz Republike Srbije redovno organizuju obrazovne programe za učenike i ...
odeljenje-cover

Pripremna nastava za upis u Odeljenje za fiziku (šk. 2022/23)

Ove godine u Odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu stiže 20. generacija učenika. Nastavnici i saradnici Departmana za fiziku PMF-a, u saradnji sa ...
800px-Benjamin_Franklin_1767

Bendžamin Frenklin (1706 - 1790)

Na današnji dan, 17. januara, 1706. godine, u Bostonu (Masačusets, SAD), rođen je Benžamin Frenklin (Benjamin Franklin), američki naučnik i političar, borac za ljudska prava, učesnik u Američkom ratu za ...
svetnauke 2021

Srećna nova 2022. godina

Dragi prijatelji i prijateljice, kolegenice i kolege, saradnici i saradnice, slučajne prolaznice i prolaznici,dok polako odbrojavamo poslednje "metre" još jednog kruga oko Sunca i bližimo se kraju još jedne godine ...
1280px-ALH84001_structures

Meteorit sa Marsa ALH84001

Najpoznatiji meteorit sa Marsa otkriven je 27. decembra 1984. godine na Antarktiku.Ovaj meteorit nosi oznaku ALH84001 i otkriven je u oblasti Allan Hills, grupi brda na Antarktiku. Pronašao ga tim ...
NSF-blackhole-Ghez-NRFuller-768x551-1

Kako smo videli nevidljivo?

Povodom obeležavanja 50 godina studija fizike, hemije i matematike na Univerzitetu u Nišu i dana fakulteta, Prirodno-matematički fakultetu Nišu tokom septembra i oktobra organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Zbog epidemiološke situacija ...
nauke

50 godina fizike, hemije i matematike na PMF-u u Nišu

Povodom obeležavanja Dana Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i 50 godina postojanja i uspešnog rada Departmana za hemiju, Departmana za fiziku i Departmana za matematiku PMF organizuje seriju naučno-popularnih predavanja. Predavanja ...
Slika dana: Galileo Galilej i teleskop [25.08.2014]

Prvi teleskop

Galileo Galilej i prvi teleskop (izvor: Physics Today)Na današnji dan 1609. godine Galileo Galilej predstavio je "prvi teleskop" Leonardu Donatu, vladaru Venecije, i njegovim savetnicima. Galileo Galilej napravio je ovaj ...
apolo11-pre-poletanja

52 godine od Malog koraka za čoveka - Apolo 11

Na današnji dan, pre tačno 52 godine, 20. jula 1969. godine čovek je prvi sleteo na površinu drugog nebeskog tela.Oko šest sati pre “malog koraka za čoveka, ali velikog za čovečanstvo” dvočlana posada ...
Perseids_Meteor_Shower_2012

Predavanje “O meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo fizike i matematike”

Specijalan gost ovogodišnjeg programa Maj mesec matematike u Nišu biće prof. dr Dragan Gajić. U četvrtak 20. maja 2021. godine od 19:45 h, prof dr Dragan Gajić će održati online predavanjeO meteoroidima, meteoritima i meteorima uz malo ...
earth-living-conditions

Dan planete Zemlje - 22. april

Današnji dan se od 1970. godine u celom svetu obeležava kao međunarodni dan naše planete Zemlje. Kada je pre 48 godina američki senator Gajrold Nelson inicirao ideju da ovaj dan ...
yuri_gagarin_01

Juri Gagarin - 60 godina od prvog leta u svemir

Pre tačno 60 godina, 12. aprila 1961. godine oko 9 sati po Moskovskom vremenu, raketa Vostok 1 poletela je ka svemiru. U raketi je sedeo Juri Gagarin koji je nekoliko minuta kasnije postao prvi čovek u ...
Slide9

Predavanje Saturn - gospodar prstenova

Predavanje „Najvišu planetu vidim trostruko ili Saturn - gospodar prstenova" biće održano u četvrtak 4. marta od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD Alfa, kao i na ...
Slide8

Predavanje “Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!”

Predavanje „Da Jupitera nije bilo, ni nas ne bi bilo!“ biće održano u četvrtak 18. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu AD ...
Slide7

Predavanje: “Mars – Mirna planeta boga rata”

Predavanje „Mars – Mirna planeta boga rata“ biće održano u četvrtak 11. februara od 19:00 h. Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić.Predavanje možete pratiti na sajtu i YouTube kanalu Astronomskog društva “Alfa” iz Niša, kao ...
predavanje-02

Predavanje “Sunce – zvezda Sunčevog sistema”

U četvrtak 24. decembra od 19 h biće održano online predavanjeSunce – zvezda Sunčevog sistemapredavač će biti dr Milan Milošević. Predavanje možete pratiti na sajtu AD Alfa i na našem YouTube kanalu, kao i na ...
Jupiter-and-Saturn-777x466-1

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna

Sutra, u ponedeljak 21. decembra 2020. godine dve najveće planete Sunčevog sistema. Jupiter i Saturn, na nebu će izgledati vrlo blizu. Kad padne mrak, na zapadu, nisko na horizontu sijaće ...

Oko – detektor fotona

Najveći deo informacija koje čovek dobija putem čula registruju oči. Ljudsko oko ima sposobnost da registruje elektromagnetno zračenje u jednom uskom intervalu talasnih dužina. Najveći deo spektra elektromagnetnog zračenja za nas je nevidljiv, ali upravo taj mali deo omogućava nam da upoznajemo svet oko nas. Osnovni princip na kome oko radi je relativno jednostavan – svetlost koja se odbija od nekog predmeta dolazi do oka, prolazi kroz sočivo, formira se lik predmeta koji aktivira detektore, oni sliku pretvaraju u električni impuls i šalju u mozak. Sličan princip kao i digitalna kamera ali mnogo savršenije.

Čovečije oko je približno sfernog oblika, prečnika oko 2 cm, ispupčeno na prednjem delu. Taj ispupčen deo (rožnjača) je providan i to je mesto gde ulazi svetlost.. Ispod rožnjače nalazi se očno sočivo. Prostor između sočiva i rožnjače ispunjen je tečnošću u kojoj se nalazi zenica. Unutrašnjost oka ispunjena je providnom staklastom masom. Na zadnjem očnom zidu nalazi se „detektor“ – mrežnjača.

Optički sistem koji čine rožnjača, očna tečnost, sočivo i staklasto telo funkcioniše kao sabirno sočivo. Ovaj optički sistem preslikava predmet tako da se na mrežnjači obrazuje umanjen, realan i izvrnut lik. Kod svakog sočiva rastojanje lika od sočiva zavisi od toga koliko je predmet udaljen. Kod optičkih instrumenata (dvogled, mikroskop, teleskop) postoje celi sistemi sočiva, sa mehanizmom koji omogućava promenu rastojanja između sočiva i izoštravanje lika. Oko ima samo jedno sočivo, koje se uvek nalazi na istom rastojanju od mrežnjače. Da bi vid bio jasan lik uvek mora da pada na mrežnjaču. Da bi ovo bilo moguće očni mišići rastežu i savijaju sočivo. Promena oblika sočiva, tačnije krivine sočiva, imaju za posledicu pomeranje tačke u koju pada lik. Kada se posmatrani predmet nalazi daleko očni mišić zateže sočivo, njegova debljina se smanjuje a poluprečnik krivine povećava. To dovodi do povećanja žižne daljine sve dok se se na mrežnjači ne formira jasan lik. Ako se posmatrani predmet nalazi blizu, očni mišići deluju na suprotan način i smanjuju žižnu daljinu. Ovaj mehanizam naziva se akomodacija oka i potpuno je nezavistan od volje čoveka. Kada se posmatrani predmet nalazi na daljini jasnog vida (za zdravo oko 25-30 cm) očni mišići nisu napregnuti i tada nema potrebe za akomodacijom. U oku se nalazi još jedan važan mišić koji kontroliše zenicu. Kada je intenzitet svetlosti koja dolazi u oko veliki otvor zenice se smanjuje tako da suvišna svetlost ne dolazi do sočiva i mrežnjače. U slučaju nedostatka svetlosti zenica se širi.

Kada fotoni svetlosti prođu kroz sočivo dolaze do mrežnjače. Mrežnjača ima zadatak da prepozna fotone i informaciju o boji i obliku posmatranog lika pretvori u električni impuls i pošalje u mozak, na dalju obradu. Mrežnjača je izgrađena od receptora – čepića (120 miliona) i štapića (7 miliona), koji su raspoređeni tako da formiraju matricu. Funkcija čepića je detekcija lika pri normalnom svetlu, oni „vide“ boju i oblik predmeta. Štapići su osetljivi samo na intenzitet svetlosti i služe za formiranje lika u mraku, oni ne mogu da razlikuju boje. Da bi oko moglo da registruje konture nekog predmeta dimenzije lika moraju da budu dovoljno velike da aktiviraju više štapića.

Boja posmatranog predmeta registruje se na sličan način na koji to rade digitalni foto aparati. Postoje tri vrste čepića i svaka vrsta je osetljiva na jednu komponentu boje (standardni RGB sistem, crvena, zelena i plava). Kada fotoni sa predmeta stignu do štapića oni pogađaju složene molekule koji se nalaze u njima. Dolazi do fotohemijskih reakcija, foton odgovarajuće energije pogađa elektron u molekulu, predaje mu svoju energiju, a elektron dalje izaziva hemijske promene, u zavisnosti od energije koju ima. Svaka od tri grupe čepića mozgu šalje informaciju o intenzitetu promene svake komponente boje.

Mozak je centralni „procesor“ koji prima električne impulse sa čepića i štapića i obrađuje informacije koje ti impulsi prenose. Kombinacijom podataka o intenzitetu RGB boja mozak izračunava koja je boja predmeta, na sličan način na koji to radi i računar (ali mnogo brže). Istovremeno, mozak u procesu obrade podataka i ponovo okreće lik i zahvaljuju ći tome mi predmete vidimo onakve kakvi jesu, a ne izvrnute. Ima onih koji vole da kažu da čovek „gleda“ mozgom, oči samo transformišu elektromagnetne talase u električne impulse.

6 Comments
  1. avatar 11.12.2008.
  2. avatar 11.12.2008.
  3. avatar 13.12.2008.
  4. avatar 01.02.2009.
  5. avatar 01.02.2009.
  6. avatar 09.12.2013.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: